Epilepsija kod pasa podrazumeva trajnu sklonost mozga ka epileptičkim napadima, koji nastaju zbog abnormalne električne aktivnosti nervnih ćelija. Uobičajeni kriterijum za dijagnozu su najmanje dva neprovocirana napada u razmaku dužem od 24 sata, uz veterinarsku procenu. Pre napada mogu se javiti promene ponašanja. Tokom napada mogu se pojaviti trzaji mišića, ukočenost, poremećaj ili gubitak svesti, pojačano lučenje pljuvačke i nevoljno mokrenje ili pražnjenje creva. Posle napada pas može biti zbunjen i nesigurno hodati. Ne javljaju se svi ovi znaci kod svakog psa.
Epilepsija može biti idiopatska, kada nema utvrđene strukturne promene u mozgu i često se pretpostavlja ili potvrđuje genetska osnova, ili strukturna, kada je povezana sa oboljenjem ili oštećenjem mozga, poput tumora, upale, povrede ili razvojne anomalije. Uzrok ponekad ostaje nepoznat. Reaktivni napadi nastaju kao odgovor na prolazni metabolički poremećaj ili trovanje, na primer zbog niskog nivoa šećera u krvi ili poremećaja funkcije jetre, i sami po sebi se ne smatraju epilepsijom. Razlikovanje ovih stanja zahteva veterinarski pregled i odgovarajuća ispitivanja.
Napadi mogu biti fokalni, kada počinju u ograničenom delu mozga i mogu izazvati lokalizovane pokrete ili promene ponašanja, ili generalizovani, kada od početka zahvataju obe moždane hemisfere. Fokalni napad može preći u generalizovani. Lečenje epilepsije često uključuje lekove za kontrolu napada i redovne veterinarske kontrole; cilj je smanjenje učestalosti i težine napada. Kod strukturne epilepsije i reaktivnih napada važno je i lečenje osnovnog uzroka, kada je to moguće. Napad koji traje pet minuta ili duže, kao i ponovljeni napadi bez potpunog oporavka između njih, zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
