Čau-čau (Chow Chow) prepoznatljiv je po gustoj dlaci, plavocrnom jeziku i dostojanstvenom držanju. Mnogi psi ove rase su mirni u kući i rezervisani prema nepoznatima, ali karakter zavisi i od nasleđa, iskustava, socijalizacije i zdravlja pojedinačnog psa.

Osnovni podaci

  • Poreklo: Kina.

  • FCI grupa: špicevi i psi primitivnog tipa.

  • Visina u grebenu: mužjaci 48–56 cm, ženke 46–51 cm.

  • Težina: okvirno 20–32 kg, u zavisnosti od pola i građe.

  • Životni vek: približno 8–12 godina, uz individualne razlike.

  • Dlaka: dugodlaka i kratkodlaka varijanta, obe sa gustom poddlakom.

Poreklo i istorija

Čau-čau je rasa sa dugom istorijom u Kini. Psi ovog tipa koristili su se za različite poslove, uključujući čuvanje, lov i vuču tereta. Tačno poreklo i vreme nastanka rase nisu pouzdano utvrđeni, pa priče o ukrštanju sa polarnim vukovima ili plavom jeziku kao dokazu takvog porekla ne treba predstavljati kao činjenice.

Rasa je širu prepoznatljivost u Evropi stekla tokom 19. veka. Danas se čau-čau uglavnom drži kao pas za društvo.

Izgled i osobine rase

Čau-čau je snažan, kompaktan pas približno kvadratne građe. Zbog obilne dlake može delovati krupnije nego što jeste. Glavu nosi visoko, a visoko usađen rep prebačen je preko leđa.

Glava, oči i uši

Glava je široka, sa umereno dugom njuškom. Male, uspravne uši sa zaobljenim vrhovima nagnute su blago napred. Njihov položaj i oblik glave doprinose karakterističnom namrštenom izrazu, koji sam po sebi ne govori o raspoloženju psa.

Oči su bademastog oblika i najčešće tamne; kod plavih i cimetnih pasa mogu biti u tonu dlake. Jezik je karakteristično plavocrn. Pigmentacija nosa i usne duplje može varirati u zavisnosti od boje dlake. Za procenu izložbenih osobina treba koristiti važeći standard rase, a ne skraćene opise.

Građa i kretanje

Telo je snažno, sa kratkim, ravnim leđima i dubokim grudima. Šape su male, zaobljene i zbijene. Relativno slaba uglovanost zadnjih nogu doprinosi kratkom, karakterističnom koraku, koji se često opisuje kao hodulast.

Šepanje, ukočenost posle odmora, odbijanje kretanja ili bol nisu normalne osobine rase i zahtevaju veterinarski pregled.

Dlaka i boje

Dugodlaki čau-čau ima obilnu, uspravnu pokrovnu dlaku i meku, gustu poddlaku. Oko vrata dlaka obrazuje grivu. Kratkodlaka varijanta ima kraću, gustu dlaku koja takođe ne prileže uz telo.

Boje obuhvataju crnu, crvenu, plavu, cimetnu, krem i belu. Mogu postojati svetlija osenčenja, naročito ispod repa i na zadnjoj strani butina. Obe varijante dlake zahtevaju redovnu negu i linjaju se.

Karakter i život u porodici

Čau-čau često ima nezavisan i uzdržan temperament. Može biti veoma privržen bliskim ljudima, a da pritom ne traži stalno maženje. Neki psi se posebno vezuju za jednu osobu, ali to nije pravilo niti znači da ne mogu razviti dobar odnos sa ostalim ukućanima.

Rezervisanost prema strancima i teritorijalno ponašanje mogu biti izraženi. Ne treba podsticati sumnjičavost ili očekivati da pas sam procenjuje ko predstavlja opasnost. Važnije je naučiti ga mirnom ponašanju pri dolasku gostiju i omogućiti mu bezbedno mesto za povlačenje.

Odnos sa drugim psima i mačkama zavisi od pojedinačnog psa i prethodnih iskustava. Upoznavanja treba da budu postepena i nadzirana. Rasa nije garancija ni slaganja ni sukoba sa drugim životinjama.

Decu treba naučiti da ne prilaze psu dok jede ili spava, ne grle ga na silu i ne diraju mu hranu ili igračke. Kontakt male dece i psa uvek zahteva neposredan nadzor odrasle osobe, bez obzira na rasu.

Vaspitanje i socijalizacija

Sa učenjem treba početi od dolaska u novi dom. Obezbedite mirno mesto za odmor, predvidivu rutinu i kratke, prijatne vežbe. Štene ne treba prisiljavati na kontakt: dopustite mu da priđe, a nežno rukovanje povezujte sa nagradama.

Socijalizacija znači postepeno upoznavanje sa ljudima, životinjama, zvucima i okruženjima, bez preplavljivanja i zastrašivanja. Veterinar može pomoći da se bezbedni izlasci usklade sa planom vakcinacije i lokalnim rizikom od zaraznih bolesti.

Koristite nagrade za željeno ponašanje, jasne signale i dosledna pravila. Vežbajte dolazak na poziv, hodanje na opuštenom povocu, ostavljanje predmeta i mirno prihvatanje pregleda. Nekoliko kratkih sesija obično je korisnije od dugog ponavljanja iste vežbe; trajanje prilagodite koncentraciji i raspoloženju psa.

Ideja da vlasnik mora postati „vođa čopora“ nije korisna osnova za obuku. Fizičko kažnjavanje, zastrašivanje i prisilno obaranje psa mogu povećati strah i rizik od ugriza. Kod režanja, čuvanja resursa ili nasrtanja obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi bez prisile.

Nega dlake i higijena

Dlaku pregledajte redovno i češljajte do poddlake, bez povlačenja kože. Dugodlakim psima često je potrebno temeljno četkanje nekoliko puta nedeljno, a tokom linjanja i češće. Kratkodlaka varijanta takođe zahteva redovno uklanjanje opale poddlake. Učestalost prilagodite stvarnom stanju dlake.

Posebno proveravajte predeo iza ušiju, pazuhe i prepone, gde se lakše stvaraju čvorovi. Koristite četku i metalni češalj sa glatkim zupcima, prilagođene gustoj dlaci. Velike ili zategnute čvorove prepustite stručnom grumeru; ne secite ih makazama uz kožu.

Kupajte psa po potrebi šamponom namenjenim psima, dobro isperite i osušite poddlaku. Ako koristite fen, vazduh treba da bude mlak ili hladan, na bezbednoj udaljenosti, uz stalno praćenje udobnosti psa. Vruć vazduh i prisilno dugo sušenje mogu izazvati pregrevanje ili oštećenje kože.

Posle jela uklonite ostatke hrane sa dlake oko usta, a mokru bradu nežno osušite peškirom. Ne nanosite antiseptike rutinski bez saveta veterinara. Gusta dlaka ne čisti se sama i ne treba je rutinski brijati radi rashlađivanja.

Nokte skraćujte odgovarajućom grickalicom ili brusilicom, uz postepeno navikavanje. Ako niste sigurni gde počinje živi deo nokta, zatražite demonstraciju veterinara ili grumera. Kod manjeg krvarenja primenite blag pritisak čistom gazom; ako ne prestaje ili je nokat ozbiljno oštećen, javite se veterinaru.

Redovno pregledajte oči, uši i kožu i perite zube pastom namenjenom psima. Ne gurajte štapiće u ušni kanal. Neprijatan miris, tamni sekret, češanje ili bol u uhu zahtevaju pregled, a ne samo čišćenje. Za bolno ili zacrvenjeno oko ne koristite kapi na svoju ruku.

Šetnje i zaštita od vrućine

Čau-čau je potrebna svakodnevna aktivnost, iako obično nije izbor za intenzivno trčanje ili naporne sportske aktivnosti. Šetnje, njuškanje, kratka igra i jednostavni zadaci za traženje hrane pomažu održavanju kondicije. Trajanje prilagodite uzrastu, zdravlju i vremenskim uslovima. Dvorište nije zamena za šetnje i kontakt sa ukućanima.

Gusta dlaka otežava podnošenje vrućine. Po toplom i vlažnom vremenu birajte hladnije delove dana, obezbedite vodu i hladovinu i izbegavajte napor. Ne postoji jedna temperatura koja je bezbedna za svakog psa. Nikada ga ne ostavljajte u parkiranom automobilu.

Izrazito dahtanje koje se ne smiruje, obilno balavljenje, slabost, teturanje, povraćanje ili kolaps mogu ukazivati na toplotni udar. Odmah prekinite aktivnost, premestite psa na hladnije mesto, počnite rashlađivanje hladnom, ali ne ledenom vodom uz strujanje vazduha i hitno kontaktirajte veterinara. Ne čekajte da simptomi sami prođu.

Ishrana i kontrola težine

Osnova ishrane može biti potpuna komercijalna hrana prilagođena životnom dobu i zdravstvenom stanju psa. Dopunska hrana nije predviđena da sama čini ceo obrok; nedostatke ne treba nasumično nadoknađivati vitaminima.

Uputstvo na pakovanju je početna smernica, a porciju prilagođavajte težini, telesnoj kondiciji i aktivnosti. Zbog guste dlake višak kilograma može ostati neprimećen, pa su važni merenje i procena opipavanjem rebara. Poslastice uračunajte u dnevni unos. Odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, dok štencima treba više manjih obroka, prema uzrastu.

Štenetu dajte hranu namenjenu rastu i ne dodajte kalcijum ili druge suplemente bez veterinarske preporuke. Domaći obroci zahtevaju precizno sastavljen recept veterinara sa znanjem iz ishrane; samo meso, pirinač i povrće nisu nužno uravnotežen jelovnik.

Čokolada, grožđe i suvo grožđe, luk, beli luk i proizvodi sa ksilitolom mogu biti otrovni za pse. Kosti mogu izazvati povrede, lom zuba ili opstrukciju. Sirovo meso i riba nose rizik od patogena za psa i ljude u domaćinstvu. Kod sumnje na trovanje odmah pozovite veterinara i ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.

Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Posude redovno perite, a vodu menjajte kad se zaprlja i češće po vrućini.

Zdravlje: na šta obratiti pažnju

Kod čau-čaua se mogu javljati problemi sa kukovima i laktovima, očima i kožom. To ne znači da će svaki pas oboleti. Redovni pregledi, odgovarajuća telesna težina i izbor odgovornog odgajivača važniji su od dugih spiskova navodno „tipičnih“ bolesti bez pouzdanog objašnjenja.

Zglobovi i razvoj

Displazija kukova i laktova ima više faktora rizika, uključujući nasleđe. Kontrolisan rast i primerena aktivnost mogu pomoći zdravlju zglobova, ali ne garantuju prevenciju. Šepanje, otežano ustajanje ili izbegavanje stepenica razlog su za pregled.

Plivanje i hidroterapija nisu obavezna preventiva za ovu rasu. Ako postoji ortopedski problem, vrstu i učestalost rehabilitacije treba da odredi veterinar. Psa ne treba prisiljavati da pliva niti pretpostavljati da je dobar plivač.

Oči

Entropion je uvrtanje kapka ka oku, pri čemu dlaka može trljati i oštetiti rožnjaču. Održavanje čistoće ne sprečava niti ispravlja ovu anatomsku promenu; nekim psima potrebna je operacija. Suzenje, žmirkanje i trljanje oka zahtevaju brz pregled.

Naglo crvenilo, zamućenje oka, izražen bol ili iznenadan gubitak vida zahtevaju hitan veterinarski pregled. Glaukom, odnosno povišen pritisak u oku, može brzo ugroziti vid.

Koža i alergije

Svrab, crvenilo, vlažne promene i opadanje dlake mogu imati različite uzroke, uključujući parazite, infekcije i alergije. Redovna zaštita od buva i drugih parazita sprovodi se prema savetu veterinara. Kod promena na koži potrebna je procena uzroka, a ne samo češće kupanje ili nasumična promena hrane.

Kome čau-čau odgovara?

Ova rasa može odgovarati osobi koja ceni mirnijeg, nezavisnog psa i spremna je da uloži vreme u negu dlake, socijalizaciju i strpljivu obuku. Iskustvo sa psima je korisno, ali su spremnost na učenje i stručna podrška važniji od strogoće.

Čau-čau verovatno nije dobar izbor ako očekujete psa koji rado prihvata svakog stranca, uživa u stalnom grljenju ili prati intenzivne treninge po svakom vremenu. Nije pogodan ni za domaćinstvo koje nema vremena za redovnu negu i kontrolisano upoznavanje sa ljudima i životinjama.

Izbor šteneta

Odgajivača birajte prema uslovima u kojima psi žive, brizi o zdravlju i temperamentu, a ne samo prema fotografijama, boji ili titulama roditelja. Tražite dokumentaciju o poreklu, veterinarskoj nezi i dostupnim pregledima roditelja, naročito ortopedskim i očnim. Pitajte šta nalazi znače i koje zdravstvene probleme odgajivač poznaje u liniji.

Upoznajte majku i, kada je moguće, oca ili se raspitajte o njegovom ponašanju i zdravlju. Posmatrajte štene u poznatom okruženju. Čiste oči i uši, uredna koža i kretanje bez bola jesu dobri znaci, ali ne zamenjuju veterinarski pregled. Rezervisanost pri prvom susretu sama po sebi nije dokaz lošeg temperamenta.

Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla. Termin preuzimanja dogovorite uzimajući u obzir razvoj, socijalizaciju, zdravstveno stanje i lokalne propise. Ne postoji pravilo da izložbeni pas mora ostati uz majku do osmog ili desetog meseca. Ni kod starijeg šteneta nije moguće garantovati budući izložbeni uspeh.

Pol i dužina dlake ne određuju kvalitet psa niti izložbeni potencijal. Za porodičnog ljubimca prednost dajte zdravlju i temperamentu. Odstupanje od izložbenog standarda nije isto što i zdravstveni problem, a rodovnik sam po sebi nije garancija zdravlja.

Cena i troškovi držanja

Cena čau-čaua znatno varira prema zemlji, odgajivaču, poreklu, uzrastu i obavljenim zdravstvenim pregledima. Bez konkretnog tržišta i pouzdanih aktuelnih podataka nije korisno navoditi fiksne raspone niti obećavati buduće šampionske titule.

Pored nabavke, planirajte troškove hrane, opreme za negu, eventualnog grumera, preventivne veterinarske zaštite, obuke i nepredviđenog lečenja. Neuobičajeno niska ili visoka cena nije dokaz kvaliteta: važniji su transparentna dokumentacija, uslovi odrastanja i spremnost odgajivača da odgovori na pitanja.