Maltezer je mali pas za društvo, prepoznatljiv po dugoj, beloj, svilenkastoj dlaci. Često je živahan, privržen i razigran, ali njegova veličina ne znači da mu nisu potrebni vaspitanje, šetnje i svakodnevna pažnja. U izvornom tekstu korišćen je naziv „maltieška boholonka”; u srpskom jeziku uobičajen naziv ove rase je maltezer.

Osnovne karakteristike

  • Poreklo: sredozemno područje; tačno poreklo rase nije potpuno razjašnjeno.

  • FCI grupa: psi za pratnju i razonodu.

  • Visina u grebenu: mužjaci približno 21–25 cm, ženke 20–23 cm.

  • Težina: približno 3–4 kg prema standardu rase; pojedinačni psi mogu odstupati.

  • Životni vek: često oko 12–15 godina, uz individualne razlike.

  • Dlaka: duga, ravna i svilenkasta, bez poddlake; pretežno bela.

Istorija rase

Mali psi slični maltezeru poznati su iz drevnih sredozemnih prikaza i zapisa. Ipak, sličnost sa današnjom rasom nije dokaz neprekinutog porekla. Ime se povezuje sa sredozemnim lukama i ostrvima, pa samo po sebi ne potvrđuje da je rasa nastala baš na Malti. Tokom istorije ovakvi psi bili su cenjeni kao pratioci, naročito u imućnim domaćinstvima.

Izgled maltezera

Maltezer ima malo, kompaktno telo, nešto duže od visine u grebenu. Oči su tamne i izražajne, a nos i rubovi kapaka crni. Uši su spuštene uz glavu i prekrivene dugom dlakom. Rep je obrastao dlakom i nošen u luku preko leđa. Kretanje je lako i slobodno.

Duga dlaka kod izložbenih pasa može dopirati do zemlje. Osnovna boja je čista bela, uz mogućnost blage nijanse slonovače. Za kućnog ljubimca često se bira kraća frizura radi lakšeg održavanja. Maltezer se malo linja, ali to ne znači da ne može izazvati alergijsku reakciju kod osetljive osobe.

Karakter i život u porodici

Mnogi maltezeri vole blizinu ljudi, igru i učenje uz nagrade. Neki su glasni i lajanjem najavljuju posetioce ili zvuke iz hodnika. Drugi su mirniji ili oprezniji prema nepoznatima. Ponašanje zavisi od nasleđa, zdravlja, socijalizacije i iskustava, a ne samo od rase.

Maltezer može lepo živeti sa decom i drugim životinjama uz pažljivo upoznavanje. Zbog sitne građe lako se povredi pri gruboj igri, padu ili nepravilnom podizanju, zato kontakte sa malom decom treba nadzirati. Psu obezbedite mirno mesto na koje može da se povuče. Kao i svaki pas, i maltezer može ugristi ako je uplašen, u bolu ili pritisnut; ne treba ga smatrati bezuslovno bezopasnim.

Vaspitanje, socijalizacija i ostajanje nasamo

Od dolaska u dom počnite kratkim, prijatnim vežbama. Nagrađujte željeno ponašanje hranom, pohvalom ili igrom. Učite psa da dođe na poziv, mirno sačeka, hoda na opuštenom povocu i prihvati četkanje i pregled. Ako ne uspeva, smanjite težinu zadatka; kazne i prisiljavanje mogu povećati strah.

Navikavanje na toalet zahteva česte prilike posle spavanja, jela i igre, uz nagradu odmah nakon obavljanja nužde na željenom mestu. Pelena može biti privremena pomoć, ali nije zamena za izlaske. Štenetu su potrebni češći izlasci nego odraslom psu. Sa veterinarom dogovorite bezbedno upoznavanje sveta prema vakcinalnom statusu i lokalnom riziku od infekcija; socijalizaciju ne treba svesti na čekanje u kući do završetka svih vakcina.

  • Ponudite bezbedne igračke za žvakanje i sklonite obuću, kablove i sitne predmete.

  • Grickanje ruku u igri mirno preusmerite na igračku; po potrebi kratko prekinite igru.

  • Uvodite predvidljivu rutinu, ali uvažavajte potrebe šteneta za toaletom, hranom i odmorom.

  • Povodac i dobro prilagođen am navikavajte postepeno, najpre u mirnom prostoru.

Ostajanje nasamo vežbajte postepeno, počevši od veoma kratkih odsustava koja pas podnosi mirno. Bliskost sa vlasnikom sama po sebi ne uzrokuje separacionu anksioznost. Ako pas paniči, neprekidno zavija, uništava izlaze ili se povređuje, nemojte ga kažnjavati niti ostavljati da se „isplače”. Obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi bez zastrašivanja.

Nega dlake, očiju, ušiju i zuba

Dugu dlaku češljajte svakodnevno, naročito iza ušiju, ispod pazuha i na mestima trenja. Koristite odgovarajuću četku i češalj, bez grubog povlačenja. Čvrste čvorove uz kožu prepustite profesionalnom frizeru za pse: sečenje makazama može povrediti kožu.

Učestalost kupanja prilagodite dužini dlake, prljanju i stanju kože. Koristite šampon za pse i, po potrebi, odgovarajući regenerator; dobro isperite i osušite dlaku. Kraća frizura olakšava negu, ali je ne ukida. Lagana odeća može pomoći po hladnom ili blatnjavom vremenu ako psu odgovara, ne sputava ga i ne izaziva pregrevanje.

Kožu i dlaku oko očiju nežno prebrišite čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom, koristeći zasebnu gazu za svako oko. Ne stavljajte sredstva za izbeljivanje blizu očiju. Tragovi suza nisu sami po sebi dijagnoza. Novo ili obilno suzenje zahteva pregled, a crvenilo, žmirkanje, zamućenje oka ili znaci bola traže brzu veterinarsku procenu.

Uši redovno pregledajte, ali ne gurajte štapiće u ušni kanal niti rutinski čupajte dlaku bez saveta veterinara. Neprijatan miris, sekret, svrab ili bol zahtevaju pregled. Zube perite svakodnevno četkicom i pastom za pse; postojeći kamenac procenjuje i uklanja veterinar. Kandže skraćujte prema potrebi, pažljivo da ne povredite živi deo.

Ishrana i fizička aktivnost

Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Odmeravajte obroke i pratite telesnu kondiciju, jer poslastice kod malog psa brzo postanu značajan izvor kalorija. Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, dok štenci zahtevaju više manjih obroka prema uzrastu i savetu veterinara.

Domaću ishranu treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane, jer meso i nekoliko priloga obično nisu potpun obrok. Dodaci se daju prema recepturi, ne napamet. Suva i vlažna hrana mogu se kombinovati uz odgovarajući ukupan unos kalorija; nije tačno da se različiti oblici hrane nikada ne smeju mešati. Promene uvodite postepeno.

Izbegavajte ostatke masnih i začinjenih jela, kuvane kosti i sirovu hranu koja nosi rizik od zaraze. Čokolada, alkohol, grožđe i suvo grožđe, luk i proizvodi sa ksilitolom mogu biti otrovni. Kod sumnje na trovanje odmah pozovite veterinara, bez čekanja simptoma. Uporno odbijanje hrane ili nagla promena apetita nisu razlog za beskrajno menjanje ukusa, već za procenu zdravlja.

Maltezeru su potrebne svakodnevne šetnje, njuškanje, igra i kratke vežbe učenja. Aktivnost prilagodite uzrastu, kondiciji i vremenu. Mala veličina nije razlog da pas stalno bude u torbi ili na rukama. Pseći sportovi mogu biti prijatna aktivnost ako su zadaci i prepreke prilagođeni psu.

Zdravlje i preventivna nega

Maltezeri mogu živeti dugo, ali nijedna rasa nije oslobođena naslednih i stečenih bolesti. Među problemima na koje treba obratiti pažnju su bolesti zuba i desni, luksacija patele, odnosno pomeranje čašice kolena, i određeni urođeni poremećaji krvnih sudova jetre. Mogu se javiti i očni, kožni i srčani problemi. To nisu dijagnoze koje se mogu postaviti samo na osnovu pripadnosti rasi.

Vrlo mali štenci naročito su osetljivi na pad šećera u krvi, posebno ako ne jedu ili su bolesni. Slabost, drhtanje, dezorijentacija, kolaps ili napadi zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Psu koji je bez svesti ili ima napade ne stavljajte hranu, tečnost ili lekove u usta. Otežano disanje takođe je hitno stanje.

Povremeno preskakanje koraka ili hramanje treba pregledati, čak i kada brzo prestane. Kod sumnje na poremećaj jetre veterinar može preporučiti analizu žučnih kiselina i dodatne preglede. Jedan uredan nalaz sam po sebi ne isključuje sve bolesti jetre.

Redovni pregledi, kontrola težine, nega zuba i vakcinacija pomažu očuvanju zdravlja, ali ne garantuju da bolest neće nastati. Plan zaštite od buva, krpelja i unutrašnjih parazita zavisi od preparata, uzrasta, načina života i lokalnog rizika; jedinstven raspored „na tri meseca” nije odgovarajući za sve. Posle šetnje pregledajte psa i, ako ne umete bezbedno da uklonite krpelja, potražite pomoć veterinara.

Kome maltezer odgovara?

Maltezer može odgovarati životu u stanu i vlasniku početniku koji je spreman da uči. Najviše odgovara domaćinstvu koje ima vremena za društvo, negu dlake, svakodnevne izlaske i dosledno, blago vaspitanje. Nije dobar izbor ako se očekuje pas bez obaveza, ako će redovno ostajati sam duže nego što može mirno da podnese ili ako ukućani ne mogu da ga zaštite od grube igre.

Kako izabrati štene

Birajte odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju i temperamentu svojih pasa, omogućava uvid u uslove odrastanja i pokazuje majku legla. Tražite veterinarsku dokumentaciju, podatke o roditeljima i objašnjenje sprovedenih zdravstvenih pregleda. Rodovnik potvrđuje poreklo, ali nije garancija zdravlja.

Posmatrajte štene dok se kreće i komunicira sa leglom. Obratite pažnju na hramanje, kašalj, proliv, sekret iz očiju ili nosa i izraženu malaksalost. Jedan susret ne otkriva pouzdano budući karakter niti isključuje bolest. Dogovorite pregled kod svog veterinara. Ne birajte samo po veličini i budite oprezni prema oglasima koji obećavaju ekstremno sitne „mini” ili „teacup” maltezere kao posebnu rasu.

Cena i dugoročni troškovi

Cena šteneta znatno varira prema zemlji, odgajivaču, poreklu i sprovedenim pregledima, pa bez lokalnih i aktuelnih podataka nije korisno navoditi univerzalan raspon. Niska cena nije dokaz lošeg uzgoja, kao što ni visoka ne garantuje odgovoran uzgoj. Važniji su proverljiva dokumentacija, uslovi držanja i spremnost odgajivača da odgovori na pitanja.

Pored nabavke, planirajte troškove hrane, opreme, redovne nege dlake, veterinarske preventive i mogućeg lečenja. Posebno uračunajte vreme potrebno za četkanje, vaspitanje i društvo: upravo su to svakodnevne obaveze koje mala veličina maltezera ne umanjuje.