Jorkširski terijer je mali pas sa mnogo energije i izraženim terijerskim temperamentom. Može biti privržen pratilac samcu ili porodici, ali nije igračka: potrebni su mu svakodnevno kretanje, obuka i redovna nega. Zbog sitne građe posebno je važno da deca nauče kako da se bezbedno ophode prema njemu.

  • Poreklo: Velika Britanija.

  • FCI grupa: terijeri.

  • Veličina: veoma mali pas; visina varira, često je oko 18–23 cm u grebenu.

  • Težina prema standardu rase: do 3,2 kg. Zdrava telesna masa pojedinačnog psa procenjuje se i prema njegovoj građi.

  • Životni vek: često oko 12–16 godina, uz individualne razlike.

Šta treba znati pre odluke

Male dimenzije olakšavaju život u stanu, ali ne znače da jorkširskom terijeru treba malo pažnje. Može biti glasan, uporan i zainteresovan za jurenje malih životinja. Duga dlaka zahteva čestu negu, a zubi posebnu pažnju. Upoznavanje sa drugim ljubimcima treba da bude postepeno i pod nadzorom.

Jorkširski terijer se obično malo linja, ali nije pas bez alergena. Alergijske reakcije mogu izazvati proteini iz peruti, pljuvačke i drugih izlučevina, a ne samo dlaka. Osoba sa alergijom treba da razgovara sa lekarom i, pre odluke, provede vreme sa konkretnim psom; ni to ne garantuje odsustvo kasnijih reakcija.

Poreklo i razvoj rase

Rasa se razvijala tokom 19. veka u severnoj Engleskoj, naročito u Jorkširu, uz učešće malih terijera koje su donosili radnici iz Škotske. Njihovi preci korišćeni su za lov na pacove i druge sitne životinje. Precizan doprinos pojedinih rasa nije potpuno razjašnjen.

Kako su postajali popularniji na izložbama i kao psi za pratnju, sve više pažnje posvećivano je njihovoj veličini i dugoj, svilenkastoj dlaci. Hadersfild Ben poznat je kao jedan od važnih pasa u ranom razvoju rase.

Izgled jorkširskog terijera

Jorkširski terijer ima kompaktno, skladno telo i živahno držanje. Kod psa sa dugom, izložbeno negovanom dlakom razdeljak se proteže duž leđa, a dlaka pada sa obe strane tela. Izgled prema standardu rase nije isto što i procena zdravlja: pas može odstupati od izložbenog ideala i biti dobar porodični ljubimac.

Glava, oči i uši

Glava je mala, sa relativno ravnom lobanjom i crnom nosnom pečurkom. Oči su tamne, srednje veličine, sa tamnim rubovima kapaka. Standard predviđa makazast zagriz.

Uši su male, uspravne i u obliku slova V, prekrivene kratkom dlakom. Dlaka oko očiju ne bi trebalo da zaklanja vid niti da nadražuje oko.

Telo i kretanje

Leđa su ravna, telo kompaktno, a slabine čvrste. Noge su pravilno postavljene, sa malim, zaobljenim šapama. Rep je dobro odlakan i nosi se nešto iznad linije leđa.

Kretanje treba da bude slobodno i skladno. Šepanje, preskakanje koraka ili izbegavanje oslanjanja na nogu nisu osobine rase, već razlog za veterinarski pregled.

Dlaka i boja

Dlaka je duga, ravna i svilenkasta. Standardna boja odraslog psa na telu je tamna čeličnoplava, od potiljka do korena repa, uz zlatnosmeđu dlaku na glavi, grudima i nogama. Čokoladna boja nije standardna boja jorkširskog terijera. Štenci su uglavnom crni sa paležom, a boja se menja tokom sazrevanja.

Karakter i život u porodici

Mnogi jorkširski terijeri su radoznali, privrženi i aktivni. Ipak, temperament zavisi i od nasleđa, ranih iskustava, zdravlja i načina ophođenja. Nije svaki pripadnik rase druželjubiv prema nepoznatim psima ili ljubitelj grljenja i nošenja.

Sa decom mogu lepo živeti ako odrasli nadgledaju kontakt. Dete ne treba da podiže psa, juri ga, stiska ili uznemirava dok jede i spava. Pas mora imati mirno mesto na koje može da se povuče. Poseban oprez potreban je uz malu decu, jer pad ili gruba igra mogu povrediti sitnog psa.

Sa drugim psima i mačkama mogu se slagati uz pažljivo upoznavanje. Zbog mogućeg nagona za jurenjem ne treba im omogućavati slobodan pristup glodarima i drugim malim životinjama. U šetnji koristite odgovarajući povodac i ne dopuštajte sukobe sa većim psima.

Samouverenost malog psa nije zaštita od povrede. Vlasnik treba da spreči rizične susrete, a ne da proverava njegovu hrabrost.

Lajanje može biti odgovor na zvukove, uzbuđenje, strah ili dosadu, a ne nužno upozorenje na stvarnu opasnost. Korisnije je prepoznati uzrok i nagrađivati mirno ponašanje nego vikati ili kažnjavati psa.

Vaspitanje, šetnje i ostajanje nasamo

Obuku započnite kratkim, prijatnim vežbama od dolaska psa u dom. Nagrađujte odazivanje na ime, dolazak na poziv, mirno čekanje, hodanje na opuštenom povocu i odlazak na svoje mesto. Brzina učenja je individualna; tvrdnje da pas mora bezuslovno slušati „vođu čopora” nisu korisna osnova za obuku.

Pravila u domu neka budu jasna i dosledna. Umesto grubog sklanjanja sa nameštaja, naučite psa da na znak siđe i nagradite ga. Na dodirivanje šapa, pregled usta, četkanje i nošenje opreme navikavajte ga postepeno, bez prisile.

Ležaj postavite u miran, suv deo doma, dalje od promaje i izvora prevelike toplote. Grejani ležaj nije obavezan. Ako se koristi, mora biti namenjen životinjama, bezbedan i postavljen tako da pas može da se skloni sa njega.

Svakodnevne šetnje, njuškanje i igra važni su i za vrlo malog psa. Trajanje i intenzitet prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravlju i vremenu. Kućna podloga za nuždu može biti pomoć, ali nije zamena za izlaske i istraživanje okoline. Za nuždu na odgovarajućem mestu psa nagradite odmah, bez kažnjavanja za nezgode.

Ostajanje nasamo uvodite postepeno. Bezbedne igračke odgovarajuće veličine mogu pomoći protiv dosade, ali ne rešavaju same po sebi strah od odvajanja. Ako pas tokom odsustva uporno zavija, paniči, uništava izlaze ili se povređuje, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i bola.

Nega dlake, zuba, ušiju i šapa

Dugu dlaku uglavnom treba pažljivo raščešljavati svakog dana, naročito iza ušiju, ispod pazuha i na mestima gde oprema tare kožu. Kraća frizura olakšava održavanje, ali ne uklanja potrebu za četkanjem. Učestalost šišanja zavisi od dužine dlake i njenog rasta, a ne od jednog obaveznog rasporeda.

Čvorove ne secite makazama tik uz kožu: koža može biti uvučena u njih i lako se povrediti. Za zbijenu, umršenu dlaku potražite pomoć profesionalnog grumera. Dlaku oko očiju održavajte urednom; gumice ne smeju zatezati kožu, a sitni ukrasi ne treba da budu dostupni za gutanje.

Kupajte psa prema potrebi, šamponom namenjenim psima, uz dobro ispiranje i prijatno mlaku vodu. Dobro ga osušite. Ako koristite fen, neka vazduh bude blag i ne vruć, uz dovoljno odstojanje i stalno pomeranje. Izbegavajte ulazak vode i preparata u oči i ušne kanale.

Uši redovno pregledajte, a čistite samo po potrebi preparatom koji preporuči veterinar. Ne gurajte štapiće ili druge predmete u ušni kanal. Crvenilo, bol, neprijatan miris, sekret ili često tresenje glavom zahtevaju pregled, a ne nasumično stavljanje kapi.

Zube je najbolje prati svakodnevno pastom za pse i odgovarajućom mekom četkicom. Ljudske paste nisu namenjene gutanju i mogu sadržati sastojke opasne za pse. Pranje smanjuje nakupljanje naslaga i rizik od bolesti desni, ali ne zamenjuje preglede i profesionalno čišćenje kada je potrebno. Ako mlečni zub ostane uz iznikli stalni, zakažite pregled.

Kandže proveravajte redovno i skraćujte prema potrebi. Posle šetnje pregledajte jastučiće i prostor između prstiju. So i sredstva za odleđivanje isperite mlakom vodom, pa šape osušite; agresivan sapun nije potreban. Kaputić može pomoći na hladnoći, naročito ošišanom psu, dok obuća ima smisla ako odgovara psu i štiti od konkretnih uslova. Odeća sama po sebi ne sprečava infekcije mokraćnih puteva.

Ishrana

Birajte potpunu hranu koja odgovara uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Suva i vlažna hrana mogu biti odgovarajuće ako su namenjene samostalnoj ishrani. Dopunska hrana i poslastice nisu uravnotežen osnovni obrok. Potpunoj hrani uglavnom ne treba dodavati vitamine i minerale bez preporuke veterinara.

Količinu sa pakovanja koristite kao početnu smernicu, pa je prilagođavajte uz praćenje telesne mase i kondicije. Kod ovako malog psa i male količine dodatne hrane mogu znatno povećati dnevni unos kalorija. Sveža voda treba stalno da bude dostupna.

Domaća ishrana zahteva stručno sastavljen recept koji pokriva sve hranljive potrebe. Samo meso, žitarice, povrće i ulje nisu nužno uravnotežen obrok. Plan je najbolje napraviti sa veterinarom koji se bavi ishranom, posebno za štene, skotnu ili dojnu kuju i psa sa bolešću. Kosti nisu bezbedna igračka ili zamena za pranje zuba: mogu izazvati prelom zuba, gušenje ili povredu organa za varenje.

Odraslim psima često odgovaraju dva odmerena obroka dnevno, dok štenci zahtevaju češće obroke prilagođene uzrastu. Vrlo malo štene ne treba ostavljati dugo bez hrane. Promenu hrane sprovodite postepeno, obično tokom približno nedelju dana ili sporije ako veterinar tako savetuje. Uporno povraćanje, proliv ili odbijanje hrane nisu razlog za beskrajno menjanje obroka bez pregleda.

Zdravlje i simptomi koje ne treba zanemariti

Jorkširski terijeri mogu živeti dugo, ali imaju sklonost ka određenim problemima. To ne znači da će svaki pas oboleti. Redovni pregledi, kontrola telesne mase, nega zuba, vakcinacija i zaštita od parazita prema lokalnim rizicima čine osnovu preventive.

  • Bolesti zuba i desni i zadržani mlečni zubi: pratite neprijatan zadah, krvarenje, bol i otežano žvakanje.

  • Luksacija patele, odnosno iščašenje čašice kolena: može se pokazati povremenim podizanjem noge, preskakanjem koraka ili šepanjem.

  • Problemi sa disajnim putevima, uključujući kolaps dušnika: ponavljan kašalj zahteva pregled. Dobro podešen am može smanjiti pritisak na vrat, ali nije lečenje.

  • Urođeni portosistemski šant, poremećaj krvotoka povezan sa jetrom: slabo napredovanje, probavne ili neurološke smetnje mogu biti razlog za ispitivanje, ali se uzrok ne može utvrditi samo po simptomima.

  • Nizak šećer u krvi, naročito kod veoma male štenadi: slabost, drhtanje, dezorijentacija, kolaps ili napadi zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Obrnuto kijanje je epizoda naglog, bučnog uvlačenja vazduha kroz nos i može se javiti kod različitih pasa. Kratka epizoda posle koje je pas potpuno normalan često nije hitna, ali ponavljane ili nove epizode treba pokazati veterinaru, po mogućnosti na snimku. Otežano disanje, plavičaste ili izrazito blede desni i kolaps zahtevaju hitan odlazak u ambulantu; nemojte pretpostaviti da je u pitanju samo obrnuto kijanje.

Mala veličina ne znači da pas nužno loše podnosi anesteziju. Ona zahteva pažljivo doziranje lekova, održavanje telesne temperature i odgovarajući nadzor. Veterinar procenjuje individualni rizik prema pregledu, zdravstvenom stanju i planiranom zahvatu.

Poznata jorkširska terijerka Smoky

Smoky je jorkširska terijerka poznata iz vremena Drugog svetskog rata, povezana sa američkim vojnikom Vilijamom Vinom. Poznata je po provlačenju kabla kroz usku cev i posetama ranjenim vojnicima. Često se pominje u istoriji terapijskih pasa, ali nije opravdano bez jasnog izvora proglašavati je prvim terapijskim psom.

Izvor fotografije: europeandoglover.com

Kako izabrati štene

Pre traženja šteneta procenite vreme i budžet za negu, obuku i veterinarsku zaštitu. Odgovoran uzgajivač otvoreno govori o zdravlju svojih pasa, pokazuje uslove odrastanja i majku legla, daje dokumentaciju i postavlja pitanja budućem vlasniku.

Pitajte koje preglede i testove imaju roditelji i zatražite rezultate, uz savet veterinara o njihovom značenju. Nijedan test, rodovnik ili ugovor ne može garantovati da pas nikada neće oboleti. Rodovnik potvrđuje poreklo u okviru određenog kinološkog sistema, a nije zdravstvena garancija.

Proverite evidenciju vakcinacije, tretmana protiv parazita i identifikacije, kao i uslove ugovora. Nazivi i sadržaj dokumenata razlikuju se među zemljama i organizacijama. Za lokalne uslove prenosa vlasništva, registracije ili putovanja obratite se nadležnom organu i veterinaru.

Štene treba da bude negovano, da se kreće bez očiglednog bola i da pokazuje interesovanje za okolinu u skladu sa svojim uzrastom i situacijom. Iscedak iz očiju ili nosa, kašalj, proliv, izražena malaksalost ili nadut stomak zahtevaju veterinarsku procenu. Tvrd ili uvećan stomak nije dokaz parazita, a stidljivost pri prvom susretu sama po sebi ne znači bolest ili loš temperament.

Budite oprezni sa oglasima koji posebno ističu „mini”, „teacup” ili „bebi-fejs” izgled. To nisu zasebne zvanične veličinske kategorije jorkširskog terijera. Izrazito mala veličina ne treba da bude važnija od zdravlja, pravilnog razvoja i dobrobiti psa. Budući izložbeni uspeh ili podobnost za uzgoj ne mogu se pouzdano garantovati kod malog šteneta.

Kome ova rasa odgovara

Jorkširski terijer može odgovarati osobi koja želi malog, aktivnog pratioca i ima vremena za druženje, šetnje i negu. Može živeti u malom stanu ako su mu potrebe zadovoljene. Nije dobar izbor za stalni boravak napolju, za dom bez nadzora kontakta sa malom decom ili za nekoga ko očekuje psa bez lajanja, obuke i troškova održavanja dlake.

Cena i dugoročni troškovi

Cena šteneta zavisi od zemlje, uzgajivača, porekla, zdravstvenih pregleda i drugih okolnosti. Bez konkretnog tržišta i aktuelnih podataka nije pouzdano navoditi jedan raspon. Viša cena, pol psa ili neobična boja nisu sami po sebi dokaz kvaliteta ili zdravlja.

Pored nabavke, računajte na hranu, opremu, šišanje, preventivne preglede, negu zuba i moguće hitne veterinarske troškove. Upravo redovni troškovi i raspoloživo vreme, a ne samo kupovna cena, pokazuju da li možete psu obezbediti odgovarajuću brigu.