O hrkanju kod pasa
Noćno hrkanje se javlja kada struja vazduha prolazi kroz sužene disajne puteve. Tokom udisaja, delovi grla vibriraju zbog vazdušnog toka, što rezultuje hrkanjem. Najčešće se to dešava kada pas spava na stomaku ili sa glavušom nagnutom unazad.
Mnogi psi hrkaju kao normalan deo sna. Međutim, ponekad hrkanje može biti uzrokovano ozbiljnijim razlozima.
Zašto pas hrka – 14 razloga
Vrlo često se hrkanje događa zbog sasvim neškodljivih razloga – ljubimac se previše uzbudio, umorio ili spava u neprikladnoj pozi. Ali ponekad duboki zvuci mogu biti simptomi bolesti ili povrede. Razmotrićemo u kojim slučajevima je potrebno obratiti se veterinaru, a u kojim ne treba brinuti.
Neopasni razlozi za hrkanje
opisani su razlozi hrkanja koji ne štete zdravlju ljubimca, ali mu mogu prouzrokovati nelagodnost. Stoga, po mogućstvu, zahtevaju korekciju.
Hrkanje je često kod pasa brahicefalnih rasa – sa suženim nosnim šupljinama i spljoštenim, a ne okruglim, larinksem: kroz takve disajne puteve vazduh prolazi s manjim otežanjem, pa se hrkanje noću smatra normalnim za njih. Međutim, ove rase zahtevaju pažljivo praćenje, jer sindrom može napredovati.
Ljubimci sa viškom kilograma ili sa naborima na vratu skloni su hrkanju, i kao izolovani simptom, hrkanje nije razlog za brigu.
Nepravilno ugriz ili naprezanje mišića vilice može otežati lak protok vazduha kroz disajne puteve. Ali obično se ljubimac opusti tokom sna.
Kod starijih životinja, mišići grla se značajno opuste tokom sna, što privremeno čini dušnik spljoštenim umesto okruglim, vazduh bolje prolazi, pa dolazi do hrkanja.
Ljubimac može hrkati jer je veoma umoran, previše uzbuđen ili spava u neprijatnoj pozi. Previše uzbuđene životinje obično hrkaju češće. U tom slučaju, hrkanje nestaje nakon odmora.
Opasni razlozi za hrkanje
Ozbiljni razlozi za hrkanje obično su povezani sa poremećajem disanja, sužavanjem disajnih puteva. U tom slučaju, hrkanje je simptom bolesti ili povrede. Takvi slučajevi zahtevaju posetu veterinarskoj klinici.
Ovaj sindrom smo već opisali gore. Brachicefalni sindrom karakteriše suženje nozdrva, produženje i zadebljanje mekog nepca, deformacija dušnika. Može imati različite stepene težine. Najčešće je hrkanje tipičan znak brahicefalnog sindroma čak i u blagom obliku bez progresivnih komplikacija.
Kako pas odrasta, hrkanje i problemi sa disanjem mogu napredovati, izazivajući sekundarne promene. U teškom obliku, sluzokože postaju plavičaste, dolazi do apneje, jakog zadaha, disanja sa zviždanjem. Tada je potrebno hitno posetiti veterinara!
Još jedan razlog zbog kojeg pas može hrkati je stanje u kojem se dušnik životinje steže, pa mu lumen postaje manji. Uz to, pas često pokazuje zviždanje prilikom disanja. Ovo stanje je veoma slično kolapsu dušnika, a razlikovati jedno od drugog može samo stručnjak.
U ovom stanju, sadržaj vlage u hrskavicama vazdušnog traka se smanjuje. Kolagen postaje krhak i neelastičan, dušnik se oštećuje i steže sopstvenom težinom. Pored hrkanja, može se primetiti da pas diše sa zviždanjem i šumom.
Kolaps dušnika može teći bez simptoma i jednog dana dovesti do gušenja. Što duže nema lečenja, bolest napreduje.
Alergijska reakcija na cigaretnu dym, kućnu hemiju, aerosole i boje, kao i hranu, dovodi do viška sluzi u nosu, oticanja i spazama u larinksu, što rezultira hrkanjem, kijanjem i curenjem nosa.
Suvi vazduh, toplotno opterećenje, neprijatno ležaje mogu takođe izazvati poremećaje disanja.
Parazitske invazije sa zahvatanjem srca i pluća – retko se dešavaju, ali se ipak javljaju, posebno ako pas konzumira sirovo meso. U tom slučaju, ljubimac ne samo da hrkaju, već i kašlje, kihne, češe se zbog svraba na nosu. Simptomatika može izgledati kao hronični rinit, pa je za tačnu dijagnozu potrebno isključiti infekcije i novotvorine.
Povećana štitna žlezda steže dušnik, što dovodi do otežanog disanja, hrkanja i kašlja. Pojavljuju se i drugi simptomi – opadanje dlake, povećanje telesne mase, umor.
Povećane pljuvačne žlezde stežu dušnik, što dovodi do hrkanja. To se dešava kod sialadenitisa – kamenaca u pljuvačnim žlezdama.
Zbog upala, otoka pluća, bronha i larinksa, pas počinje da kašlje, kiše i hrka. Uzroci hroničnog rinitisa ili bronhitisa mogu biti infekcije i alergije.
U takvim slučajevima hrkanje često prelazi u kašalj. Životinja se lako umara, pojavljuje se zadah.
Dijagnoza problema
Za dijagnozu je potrebno obratiti se veterinaru. Takođe, treba obratiti pažnju na vrstu hrkanja:
- Suvi škripi/hrkanje često ukazuju na sužavanje dušnika, bronhitis, čuje se i udisaj i izdisaj.
- Vlažni škripi/hrkanje često ukazuju na nakupljanje tečnosti i zahtevaju hitnu posetu veterinaru. Javljaju se kod otoka, upale pluća, infekcija.
- Zviždajući zvuci ukazuju na sužavanje dušnika i nosnih prolaza, brahicefalni sindrom.
- Nisko hrkanje i škripi – to je vibracija oslabljenih tkiva ili obstrukcija nosogratnog dela.
Posmatrajte da li nema epizodnih prekida disanja tokom sna (apnoe), kada pas ne diše, zamire, a zatim pravi dubok udisaj. Posebno kada spava na leđima.
Tačan uzrok i dijagnozu može odrediti veterinar nakon kompletnog pregleda.
Šta učiniti ako pas hrka?
Ljubimcu je potrebna profesionalna dijagnoza ako hrka i ima jedan od sledećih simptoma:
- Apnoe.
- Kašalj.
- Glasno, otežano, teško disanje sa zviždanjem ili škripom.
- Kihanje, kurhanje, glukanje, uključujući i posle laja.
- Problemi sa disanjem već pri malom pregrevanju.
- Glasno žuborenje/hrkanje.
- Obilno lučenje pljuvačke, plavičastost sluzokože.
- Periodični nesvestice zbog otežanog disanja i nedostatka vazduha.
Problem se dijagnostikuje nakon prikupljanja anamneze, analize krvi, rendgenografije, rinosskopije, magnetne rezonantne tomografije (MRT). Kod rinitisa i bronhitisa obično se prepisuju antibiotici, antihistaminici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi – lečenje treba da bude individualno prilagođeno od strane veterinara u zavisnosti od razloga zbog kojih pas hrka. Rendgen vrata i nosa pomaže u otkrivanju novotvorina i drugih faktora koji ometaju disanje, a kardiološki pregled (EKG) – određuje srčane patologije.
Važno je redovno proveravati zdravlje brahicefalnih rasa pasa.
Ako brahicefalni pas hrka samo tokom sna i pri visokim fizičkim ili emotivnim naporima, to je slabiji simptom. U tom slučaju je važno pratiti da se brahicefalni sindrom ne pogoršava. Jedini efikasan metod koji može otkriti ovaj sindrom je rendgenoskopska pretraga. U slučaju progresivnog brahicefalnog sindroma, operativna intervencija je efikasna: sprovodi se delimična resekcija nozdrva, grlopnih vrećica i mekog nepca.
Hirurško intervenisanje može biti potrebno i pri suženju i kolapsu dušnika, povećanju štitne žlezde. Kod alergijskih reakcija prepisuju se antihistaminici, dijeta. Kod parazitskih invazija – anthelmintički lekovi.
Prevencija
Kao preventivne mere, važno je ukloniti faktore koji izazivaju probleme:
- U životnoj sredini – provetravati, ovlaživati prostor, ne dozvoljavati jake mirise, cigaretni dim. Ove mere će pomoći u izbegavanju bolesti disajnog sistema.
- Ne koristiti čvrste povodce, za životinje sa bolestima dušnika nabaviti pojas. Pajsun će pomoći u izbegavanju povređivanja dušnika.
- Lečiti bolesti koje mogu izazvati komplikacije disanja: upalu pluća, bronhitis, alergiju, astmu.
- Hraniti samo uravnoteženom ishranom kako bi se smanjio rizik od pojave alergija.
- Odabrati odgovarajući ležaj. Važno je da pas ima mogućnost da se udobno smesti i raširi šape – tako se mišići opuštaju, a pritisak na grudnu duplju je minimalan. Ovo će pomoći u izbegavanju hrkanja izazvanog spavanjem u neprikladnoj pozi.
- Redovno provoditi protivparazitske tretmane za prevenciju gusenja invazija.
Posebno se ističe briga o brahicefalnim rasama. Prvi simptomi brahicefalnog sindroma pojavljuju se već u 2-3 meseca (u to vreme štene može da hrka tokom sna), a vrhunac sindroma je u 3-4 godine. Posmatrajte kako ljubimci dišu, da li se nozdrve ne zatvaraju pri udisaju.
Rase sklonije hrkanju
Pre svega, to su rase iz brahicefalne grupe – francuski i engleski buldogi, mopi, bokseri, pekingi, tibetanski i drugi mastifi, ši-ču, boston terijeri, čau-čaou, šarpei itd. Ovi psi imaju širok lubanju, veoma kratak nos. Njihove nozdrve su tanje, meko nepce dugo i delimično prekriva larinks.
Kod pasa s promenama i kolapsom dušnika nalaze se rase koje se smatraju patuljastim – jorkširski terijeri, toy terijeri, patuljasti pudle, čivavije, pomeranski špici, džek-rassel-terijeri.
Ako pas hrka: ključne informacije
- Hrkanje je otežan prolaz vazduha tokom disanja. Razlozi hrkanja kod ljubimca mogu biti neškodljivi: preterano umaranje, emocionalno opterećenje, neprikladna pozicija sna, suvi vazduh, nepravilno ugriz.
- Ponekad hrkanje može biti simptom bolesti ili povrede: bronhitis, otok larinksa ili pluća, rinitis, parazitske invazije, prisustvo stranih tela ili novotvorina itd.
- Odrediti zašto pas hrka i da li je to opasno, moguće je po pratećim simptomima. Ako je hrkanje simptom, ljubimac ne samo da hrka, već i postaje nemiran. Može se primetiti plavičastost sluzokože, glasno disanje sa škripovima ili zviždanjima, kašalj, iscedak iz očiju.
- Najskloniji hrkanju i otežanom disanju su psi brahicefalnih rasa. Patuljasti i mali ljubimci skloni su kolapsu dušnika, što takođe izaziva hrkanje i kašalj.
- Dijagnoza: analiza krvi, rendgenoskopska pretraga, rinosskopija, MRT, EKG.
- Lečenje bolesti može uključivati antibiotike, antihistamine, antiparazitske lekove, dijetoterapiju, hiruršku intervenciju.
- Kao preventivna mera, potrebno je redovno posetiti veterinara, odabrati udoban ležaj, provetravati i ovlaživati prostor, sprečiti razvoj hroničnih rinitisa, komplikacije nakon bolesti.
- Izvori:
-
Marković, J. (2018). Zdravlje pasa: Vodič za vlasnike. Beograd.
-
Petrović, A. (2020). Veterinarska medicina: Priručnik za praktičare. Novi Sad.
