Kako nastaje hrkanje
Hrkanje nastaje kada vazduh tokom sna izaziva vibriranje mekih tkiva u gornjim disajnim putevima. Na zvuk mogu uticati položaj glave i tela, građa disajnih puteva i njihovo suženje. Hrkanje nije isto što i kašalj, zviždanje ili drugi šumovi pri disanju, iako ih vlasnici ponekad opisuju istim rečima.
Povremeno, tiho hrkanje kod psa koji inače diše bez napora i ponaša se uobičajeno ne mora ukazivati na bolest. Ipak, novo hrkanje, naglo pojačavanje zvuka ili bučno disanje dok je pas budan razlog su za veterinarski pregled. Sam zvuk nije dovoljan da se proceni uzrok ili ozbiljnost problema.
Mogući uzroci hrkanja
Položaj tokom sna i telesna masa
Kod nekih pasa hrkanje se javlja samo u određenom položaju i smanjuje se kada se sami okrenu. Višak telesne mase takođe može doprineti suženju disajnih puteva i otežati disanje. Zato hrkanje kod gojaznog psa ne treba automatski smatrati bezazlenim; plan postepenog mršavljenja dogovorite sa veterinarom.
Kratka njuška i brahicefalni opstruktivni sindrom
Psi sa kratkom njuškom češće imaju bučno disanje zbog građe gornjih disajnih puteva. Sužene nozdrve, predugo ili zadebljano meko nepce i druge promene mogu otežavati prolaz vazduha. Kada ove promene ometaju disanje, govori se o brahicefalnom opstruktivnom sindromu disajnih puteva.
To što je hrkanje često kod određene rase ne znači da je bezopasno. Loše podnošenje toplote ili napora, nemiran san, prekidi disanja i bučno disanje u budnom stanju zahtevaju procenu veterinara. Težina problema razlikuje se od psa do psa, a tegobe se mogu pogoršavati.
Nadražaj, upala ili prepreka u disajnim putevima
Cigaretni dim, aerosoli i jaki mirisi mogu nadražiti disajne puteve. Upala nosa ili ždrela, sekret i otok takođe mogu promeniti zvuk disanja. Kijanje, iscedak iz nosa i kašalj mogu pratiti takve probleme, ali sami po sebi ne dokazuju alergiju ili infekciju.
Strano telo, izraslina ili druga promena u nosu i ždrelu mogu ometati protok vazduha. Posebno je važno prijaviti veterinaru nagli početak tegoba, krv ili iscedak iz samo jedne nozdrve, otok vrata i teškoće pri gutanju. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi kod kuće.
Drugi uzroci bučnog disanja
Promene na grkljanu ili kolaps dušnika mogu izazvati bučno disanje koje vlasnik zameni za hrkanje. Kod kolapsa dušnika čest znak je karakterističan kašalj, a mogu se javiti i teškoće pri disanju. Bolesti pluća ili srca takođe mogu uticati na disanje, ali se ne dijagnostikuju na osnovu zvuka tokom sna.
Kada je potrebna hitna pomoć
Odmah kontaktirajte najbližu veterinarsku ambulantu ako pas ima neki od sledećih znakova:
Izrazito otežano disanje, uz snažan rad stomaka i grudnog koša, ispružen vrat ili nemogućnost da se smiri.
Plavičast ili siv jezik i desni.
Kolaps, gubitak svesti ili izrazita slabost uz probleme sa disanjem.
Gušenje ili naglo pogoršanje disanja, naročito posle pregrevanja.
Prekid disanja iz kog se pas ne oporavlja odmah, ili ponavljani prekidi praćeni hvatanjem vazduha i uznemirenošću.
Dok organizujete pomoć, držite psa što mirnijim, u hladnijem i provetrenom prostoru, bez pritiska ogrlice na vrat. Ne forsirajte hodanje, hranu ili vodu i ne dajte lekove na svoju ruku. Kućne mere ne smeju odložiti odlazak veterinaru.
Kada zakazati pregled
Zakažite pregled ako je hrkanje novo, učestalije ili glasnije nego ranije, ako se čuje i dok je pas budan, ili ako ga prate kašalj, kijanje, iscedak iz nosa, slabije podnošenje šetnje ili nemiran san. Uočene kratke pauze u disanju tokom sna takođe treba prijaviti veterinaru, čak i kada se pas potom oporavi.
Ako je bezbedno, snimite kratak video na kome se čuju zvuci i vide pokreti grudnog koša. Zabeležite kada su tegobe počele, da li zavise od položaja, da li se javljaju samo u snu i kako pas podnosi napor i toplotu. Snimanje ne treba da odloži hitnu pomoć.
Kako se utvrđuje uzrok i bira lečenje
Veterinar najpre uzima podatke o tegobama i pregleda psa. U zavisnosti od nalaza, mogu biti potrebne analize krvi, snimanje grudnog koša ili vrata, pregled nosa i ždrela ili druge ciljane pretrage. Nisu sve pretrage potrebne svakom psu, a neke zahtevaju sedaciju ili anesteziju uz procenu rizika.
Hrkanje kod psa sa kratkom njuškom nije dovoljno za procenu težine problema. Važni su i napor pri disanju, kvalitet sna i podnošenje svakodnevnih aktivnosti.
Brahicefalni opstruktivni sindrom procenjuje se na osnovu simptoma, pregleda i, kada je potrebno, detaljnog pregleda disajnih puteva. Rendgensko snimanje samo po sebi ne prikazuje sve promene. Kod određenih pasa veterinar može preporučiti operaciju za poboljšanje prohodnosti disajnih puteva; izbor zahvata i očekivani rezultat zavise od konkretnog nalaza.
Lečenje drugih uzroka takođe se prilagođava dijagnozi. Antibiotici nisu potrebni za svaki iscedak iz nosa ili kašalj, a antihistaminici nisu univerzalno rešenje za hrkanje. Kolaps dušnika ne zahteva uvek intervenciju; veterinar bira terapiju prema težini tegoba. Ne dajte psu ljudske lekove, sedative ili preparate za otpušavanje nosa bez veterinarskog uputstva.
Šta možete bezbedno uraditi kod kuće
Obezbedite udoban ležaj na kome pas može slobodno da menja položaj. Ne prisiljavajte ga da spava u određenom položaju.
Izbegavajte cigaretni dim, jake mirise i prskanje aerosola u blizini psa. Redovno provetravajte prostor.
Sprečite pregrevanje i prilagodite aktivnost vremenu i sposobnostima psa, posebno kod pasa sa kratkom njuškom.
Održavajte zdravu telesnu masu uz odgovarajuću ishranu i plan aktivnosti dogovoren sa veterinarom.
Kod problema sa dušnikom ili disanjem pitajte veterinara o upotrebi dobro prilagođenog ama umesto ogrlice. Izbegavajte trzaje povocem.
Redovno pratite promene u disanju i obavljajte preporučene kontrole. Mere kod kuće ne mogu ukloniti anatomsku prepreku ili zameniti lečenje.
Rase sklonije hrkanju i problemima sa disanjem
Hrkanje i opstruktivni problemi češći su kod pasa sa kratkom njuškom, poput francuskog i engleskog buldoga, mopsa, pekinezera, ši-cua i bostonskog terijera. Ipak, rasa nije dijagnoza: građa i težina tegoba razlikuju se među pojedinačnim psima.
Kolaps dušnika češće se sreće kod nekih malih rasa, uključujući jorkširske terijere, čivave, pomerance i patuljaste pudle. To ne znači da će svaki pas ovih rasa razviti bolest, niti da je njihovo hrkanje nužno znak kolapsa dušnika.
