Od bigla i koker španijela do njufaundlendera, psi sa spuštenim ušima veoma se razlikuju po veličini, temperamentu i potrebama. Oblik ušiju nije pouzdan pokazatelj karaktera: pri izboru ljubimca važniji su nivo aktivnosti, zdravlje, nega i ponašanje konkretnog psa.
Šta je karakteristično za spuštene uši?
Kod ovih pasa ušna školjka preklapa se ili visi uz glavu. Njena dužina i položaj razlikuju se među rasama. Neki psi imaju potpuno viseće uši, dok drugi imaju uši prelomljene unapred ili u stranu.
Spuštene uši mogu doprineti zadržavanju vlage i slabijem provetravanju ušnog kanala, ali nisu jedini razlog za upalu. Alergije, paraziti, strana tela i drugi problemi takođe mogu imati ulogu. Nije svakom psu potrebno podjednako često čišćenje.
Mnoge lovačke rase sa visećim ušima imaju izuzetno razvijen njuh, ali sam oblik ušiju ne znači da pas bolje oseća mirise. Takođe, spuštene uši ne štite psa od pregrevanja ili pothlađivanja. Položaj ušiju može pomoći u tumačenju raspoloženja, ali ga treba posmatrati zajedno sa držanjem tela, repom i izrazom lica.
Male rase sa spuštenim ušima
Mali pas nije nužno miran pas niti ljubimac bez velikih zahteva. Među manjim rasama ima i upornih lovaca i pasa kojima nega dlake oduzima mnogo vremena.
Bigl — kratkodlaki lovački pas iz Velike Britanije, često društven i razigran. Potrebni su mu redovno kretanje, igre njuškanja i bezbedno ograđen prostor, jer ga zanimljiv miris lako može odvući.
Jazavičar — nemačka lovačka rasa kratkih nogu i izduženog tela. Postoje kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki varijeteti, pa nega nije ista kod svih. Važni su održavanje zdrave telesne mase i razgovor sa veterinarom o zaštiti leđa.
Američki koker španijel — aktivan pas za društvo i šetnje, sa dugom dlakom kojoj su potrebni redovno češljanje i održavanje. Dlake oko ušiju treba pažljivo negovati da se ne zamrse.
Kavalirski španijel kralja Čarlsa — često privržen i društven pas. Pored svakodnevnih šetnji, pri izboru je važno raspitati se o zdravstvenim pregledima roditelja, naročito zbog naslednih srčanih i neuroloških oboljenja prisutnih u rasi.
Maltezer, havanski bišon i kovrdžavi bišon — mali psi za društvo kojima su potrebni igra, šetnje i redovna nega dlake. Nijedna rasa nije potpuno bez alergena; slabije linjanje ne garantuje da osoba neće imati alergijsku reakciju.
Ši-cu i lasa apso — mali dugodlaki psi poreklom sa Tibeta. Duga dlaka zahteva često češljanje, naročito ako se ne održava kraćom frizurom. Ši-cu zbog kratke njuške može teže podnositi vrućinu.
Pekinezer, mops i japanski čin — male rase sa kratkom njuškom, kod kojih treba obratiti pažnju na disanje i podnošenje toplote. Nisu automatski jednostavni za negu samo zato što im obično ne odgovaraju veliki fizički napori.
Falen — varijetet kontinentalnog patuljastog španijela sa spuštenim ušima, za razliku od papilona sa uspravnim ušima. Mali je i živahan, a dugu dlaku treba redovno češljati.
Džek Rasel terijer i bedlington terijer — aktivni psi kojima su potrebni kretanje i mentalni zadaci. Džek Rasel može imati prelomljene uši i različite tipove dlake, dok bedlingtonova kovrdžava dlaka zahteva stručnije održavanje.
Srednje i veće aktivne rase
Bojkin španijel i američki vodeni španijel — lovačke rase iz SAD kojima prijaju aktivnost, rad sa vlasnikom i igre donošenja. Njihova talasasta ili kovrdžava dlaka zahteva redovno održavanje, a posle plivanja treba proveriti i osušiti spoljašnji deo ušiju.
Engleski špringer španijel — energičan lovački pas koji često rado uči i učestvuje u psećim sportovima. Potrebni su mu svakodnevno kretanje i zadaci, a ne samo kratki izlasci.
Barbet i velika pudla — inteligentni, aktivni psi sa gustom kovrdžavom dlakom. Redovno češljanje i šišanje sprečavaju mršenje; raspored nege zavisi od dužine dlake i načina života.
Drever, austrijski kratkodlaki gonič i američki lisičar — lovački psi sa izraženim interesovanjem za tragove mirisa. Mogu biti samostalni i glasni. U obuci su korisni strpljenje, doslednost i nagrađivanje, a ne zastrašivanje ili dokazivanje dominacije.
Engleski i irski seter — atletski lovački psi kojima obično prijaju duge šetnje i istraživanje. Njihova duža dlaka zahteva češljanje, posebno posle prolaska kroz travu i žbunje.
Vajmarski ptičar i dalmatinski pas — aktivne rase kojima su potrebni planirano kretanje i rad sa vlasnikom. Vajmarski ptičar može imati kratku ili dugu dlaku; plave oči nisu tipična boja očiju odraslog psa.
Engleski ovčar, australijski ovčar i staroengleski ovčar, odnosno bobtejl — radne rase kojima su potrebni i fizička aktivnost i mentalna stimulacija. Položaj ušiju može se razlikovati. Bobtejl ne mora imati prirodno kratak rep, a njegova gusta dlaka zahteva mnogo nege.
Veliki i džinovski psi
Veliki pas nije nužno nepogodan za stan, ali prostor mora omogućiti udoban odmor i bezbedno kretanje. Treba računati i na veće troškove hrane, opreme i veterinarske nege.
Bladhaund — snažan gonič prepoznatljiv po veoma dugim ušima i razvijenom njuhu. Koristi se i za praćenje ljudskog traga. Potrebni su mu bezbedne šetnje, strpljiva obuka i pažljiva nega ušiju i kožnih nabora.
Zlatni retriver i labrador retriver — često društveni psi koji uživaju u zajedničkim aktivnostima. Nisu mirni i poslušni sami od sebe: potrebni su im obuka, kretanje i kontrola telesne mase. Za terapijski ili pomoćni rad biraju se i posebno obučavaju odgovarajući pojedinci.
Američki buldog, bokser, bulmastif i rotvajler — snažni psi kojima su važni rana socijalizacija, humana obuka i odgovorno vođenje. Bulmastif nije isto što i buldog. Nijednu od ovih rasa ne treba smatrati pouzdanom „dadiljom“ za decu.
Bernardinac, bernski planinski pas, leonberger i njufaundlender — veliki ili džinovski psi kojima su potrebni prostor, redovna nega i aktivnost prilagođena uzrastu i zdravlju. Bernardinac potiče iz švajcarsko-italijanskog alpskog područja, a njufaundlender iz Kanade i poznat je po radu u vodi. Veličina i gusta dlaka mogu im otežati podnošenje vrućine.
Avganistanski hrt, azavak i irski vučji hrt — hrtovi različite građe i tipa dlake. Mogu snažno reagovati na životinje koje trče, pa slobodno kretanje treba organizovati u bezbedno ograđenom prostoru. Azavak često pokazuje rezervisanost prema nepoznatima, a socijalizacija ne garantuje slaganje sa svakom životinjom.
Kako bezbedno negovati spuštene uši
Redovno pogledajte unutrašnju stranu ušne školjke i ulaz u kanal. Obratite pažnju na crvenilo, sekret, neprijatan miris, češanje i tresenje glavom. Posle boravka u visokoj travi proverite da li se nešto zakačilo za dlaku.
Čistite samo kada je potrebno, sredstvom namenjenim psima i prema savetu veterinara. Dostupan deo ušne školjke nežno obrišite gazom ili mekim tuferom. Ne gurajte štapiće, prste ili druge predmete u kanal i ne koristite alkohol, hidrogen ili kućne mešavine.
Posle kupanja ili plivanja osušite spoljašnji deo ušiju. Ne sipajte vodu u ušni kanal. Ako pas često pliva ili ima ponavljane upale, sa veterinarom dogovorite individualni plan nege.
Ako se duge uši zaprljaju hranom, očistite zaprljanu dlaku i dobro je osušite. Može pomoći činija odgovarajućeg oblika ili mekana navlaka za uši tokom obroka, uz nadzor. Ne stežite uši gumicama.
Navikavajte psa na pregled postepeno, uz kratke dodire i nagrade. Ako pokazuje bol, nemojte nastavljati čišćenje na silu.
Svrab, neprijatan miris, sekret ili ponavljano tresenje glavom zahtevaju veterinarski pregled, a ne nasumičan izbor kapi. Jak bol, naglo oticanje ušne školjke ili sumnja na strano telo razlog su za pregled što pre. Naginjanje glave uz gubitak ravnoteže, padanje ili neobične pokrete očiju zahteva hitnu veterinarsku procenu. U bolno uho ne sipajte preparate bez saveta veterinara.
Koji pas odgovara vašem načinu života?
Pre izbora procenite koliko vremena svakog dana imate za šetnje, obuku, društvo i održavanje dlake. Dvorište ne zamenjuje zajedničke aktivnosti, a mala veličina ne znači da će pas lako podnositi samoću ili imati malo energije.
Ako već imate decu ili životinje, upoznavanje treba da bude postepeno i pod nadzorom. Decu učite da ne vuku uši i da ne uznemiravaju psa dok jede ili odmara. Nijedan opis rase ne može garantovati ponašanje pojedinca.
Raspitajte se o zdravlju psa, zdravstvenim pregledima roditelja kada su dostupni i očekivanim troškovima nege. Razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili osobljem prihvatilišta o stvarnom temperamentu i potrebama životinje. I mešanci sa spuštenim ušima mogu biti dobar izbor — izgled ušiju neka bude samo jedna od osobina koje vam se dopadaju, a ne glavni kriterijum.
