Rasa može uticati na rizik od pojedinih bolesti, ali ne znači da će svaki pas oboleti. Sledeći pregled izdvaja važne zdravstvene sklonosti pet rasa; nije potpuna lista bolesti niti zamena za veterinarski pregled.
Mops
Mops je brahicefalna rasa: kratka njuška i promene poput suženih nozdrva i produženog mekog nepca mogu otežavati disanje. Bučno disanje, brzo zamaranje i slabo podnošenje toplote zaslužuju veterinarsku procenu, čak i kada vlasniku deluju uobičajeno za rasu. Izbegavajte napor na vrućini i održavajte zdravu telesnu masu.
Mopsovi su skloni i povredama i oboljenjima površine oka, problemima sa zubima i upalama kožnih nabora. Žmirkanje, crvenilo ili zamućenje oka zahtevaju brz pregled. Nabore kože održavajte čistim i suvim prema savetu veterinara.
Francuski buldog
I francuski buldog može imati otežano disanje povezano sa brahicefalnom građom i naročito je osetljiv na pregrevanje. Svrab, alergijska oboljenja kože i upale u kožnim naborima takođe su važni razlozi za pregled. Ponavljano povraćanje, vraćanje hrane ili proliv ne treba pripisivati samo rasi.
Kod ove rase važna su i oboljenja kičme, uključujući bolest međupršljenskih diskova. Bol u leđima, nevoljnost za kretanje ili slabost nogu zahtevaju veterinarsku procenu. Naglo pogoršanje hoda ili nemogućnost oslanjanja na noge zahteva hitan pregled.
Nemački ovčar
Nemački ovčari imaju povećan rizik od displazije kukova i laktova. Mogući znaci su šepanje, ukočenost, teško ustajanje i nevoljnost za duže šetnje. Održavanje zdrave telesne mase i aktivnost prilagođena uzrastu i stanju psa pomažu u smanjenju opterećenja zglobova, ali ne mogu garantovati sprečavanje bolesti.
Kod ove rase javlja se i egzokrina insuficijencija pankreasa, stanje u kojem nema dovoljno enzima za varenje hrane. Na nju mogu ukazivati mršavljenje uprkos dobrom apetitu i obilne, mekane stolice. Dijagnoza se postavlja veterinarskim testovima, a lečenje obično uključuje dugotrajno dodavanje enzima uz hranu i prilagođavanje ishrane.
Sibirski haski
Kod sibirskih haskija postoje nasledne očne bolesti, među kojima su katarakta i progresivna atrofija mrežnjače. Promene vida mogu se ispoljiti nesigurnim kretanjem, naročito pri slabom svetlu, ili sudaranjem sa predmetima. Veterinarski pregled očiju važan je i pre uključivanja psa u uzgoj.
Moguća je i displazija kukova. Iako su haskiji uglavnom veoma aktivni, hramanje i smanjenu volju za kretanjem ne treba tumačiti samo kao nedostatak kondicije. Aktivnost prilagodite zdravstvenom stanju psa i temperaturi okoline.
Jazavičar
Jedna od najvažnijih zdravstvenih sklonosti jazavičara jeste bolest međupršljenskih diskova. Može izazvati bol, ukočenost, nevoljnost za kretanje, slabost nogu ili paralizu. Nagla slabost nogu, nemogućnost hodanja ili gubitak kontrole mokrenja zahtevaju hitan veterinarski pregled. Do pregleda ograničite kretanje i ne dajte lekove za ljude na svoju ruku.
Višak kilograma dodatno opterećuje kičmu i zglobove. Održavajte zdravu telesnu masu, obezbedite redovno kretanje prilagođeno psu i smanjite nekontrolisane skokove sa visine. Ove mere ne uklanjaju nasledni rizik. Bolest mitralnog zaliska može se javiti i kod jazavičara, ali nije isto što i srčana insuficijencija i nema fiksnu dob pojave.
Kada ne treba čekati
Izraženo otežano disanje u mirovanju, plavičaste ili sive desni, kolaps i sumnja na pregrevanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. To nisu bezazlene osobine rase. Pri izboru šteneta raspitajte se o zdravstvenim pregledima roditelja i testovima relevantnim za rasu; ni uredni nalazi ne isključuju sve buduće bolesti.
