Šećer nije potreban psu
Psi mogu da vare šećere i druge svarljive ugljene hidrate, ali im dodati šećer nije potreban. Potpuna, uravnotežena hrana obezbeđuje hranljive materije bez slatkiša sa našeg stola. Keks, bombone i kolači donose dodatne kalorije, a često sadrže i mnogo masti ili sastojke koji su otrovni za pse.
Nisu svi slatkiši podjednako opasni: šećer nije isto što i otrov, ali čokolada, ksilitol i suvo grožđe mogu zahtevati hitnu veterinarsku pomoć.
Kako slatkiši mogu da naruše zdravlje
Višak kalorija i gojaznost
Redovno davanje slatkiša može doprineti gojenju ako ukupan unos energije premašuje potrošnju. To važi i za aktivne pse. Kod malog psa čak i mali komad kolača može predstavljati značajan deo dnevnih kalorija. Gojaznost dodatno opterećuje zglobove, otežava kretanje i može pogoršati opšte zdravlje.
Gojaznost nije samo pitanje izgleda. Ako pas dobija na težini, sa veterinarom procenite telesnu kondiciju, veličinu obroka i sve dodatke koje dobija tokom dana.
Povraćanje, dijareja i rizik od pankreatitisa
Velika količina slatkiša ili nagla promena ishrane mogu izazvati povraćanje, gasove i dijareju. Mlečni deserti mogu dodatno smetati psima koji slabije podnose laktozu. Masni kolači i kremovi kod osetljivih pasa mogu doprineti nastanku pankreatitisa, odnosno upale pankreasa. To nije posledica navodne nemogućnosti psa da razgradi šećer.
Učestalo povraćanje, izražen bol u stomaku, odbijanje hrane ili velika malaksalost zahtevaju veterinarski pregled. Nemojte takve simptome pripisivati samo tome da je pas „pojeo nešto slatko“.
Zubi, dijabetes i alergije: važne razlike
Karijes je kod pasa znatno ređi nego kod ljudi, dok su naslage i bolesti desni česti problemi. Slatkiši ne pomažu zdravlju zuba, a tvrde bombone mogu povrediti zub ili predstavljati opasnost od gušenja. Za negu zuba važniji su redovno pranje pastom za pse i veterinarski pregledi.
Nije tačno da davanje šećera samo po sebi neposredno izaziva dijabetes kod svakog psa. Dijabetes je složena bolest, a pas kome je već dijagnostikovan zahteva doslednu ishranu i terapiju po planu veterinara. Pojačana žeđ, češće mokrenje i mršavljenje uprkos apetitu razlozi su za pregled.
Ni šećer nije uobičajen uzrok alergije na hranu. Pas može reagovati na pojedine sastojke deserta, ali svrab, crvenilo ili gubitak dlake ne dokazuju alergiju niti otkrivaju njen uzrok. Potrebna je veterinarska procena, a ne nasumično izbacivanje namirnica.
Sastojci koji su posebno opasni
Čokolada i kakao sadrže teobromin i kofein. Rizik zavisi od vrste, količine i telesne mase psa; kakao prah i tamna čokolada obično su opasniji od mlečne. Bela čokolada sadrži vrlo malo teobromina, ali zbog masti i šećera nije prikladna poslastica.
Ksilitol, zaslađivač poznat i kao E967, može izazvati nagli pad šećera u krvi i oštećenje jetre. Može se naći u žvakama, bombonama i drugim proizvodima bez šećera. Nisu svi zaslađivači jednako toksični, ali oznaka „bez šećera“ ne znači da je proizvod bezbedan za psa.
Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati akutno oštećenje bubrega. Osetljivost pasa varira, pa se ne treba oslanjati na pretpostavku da je mala količina bezbedna. Obratite pažnju na suvo grožđe u keksu, kolačima i pecivima.
Alkohol, kafa i makadamija orasi takođe su opasni sastojci koji se mogu naći u desertima. Sirovo testo sa kvascem može da se širi u želucu i stvara alkohol.
Šta uraditi ako je pas pojeo slatkiše
Sklonite ostatak hrane i sačuvajte ambalažu. Zabeležite šta je pas pojeo, približnu količinu, vreme i njegovu telesnu masu. Ako proizvod sadrži ili možda sadrži ksilitol, čokoladu, grožđe, suvo grožđe ili drugi otrovan sastojak, odmah pozovite veterinara ili dežurnu ambulantu. Ne čekajte simptome.
Drhtanje, slabost, nesiguran hod, napadi, kolaps, otežano disanje ili ponovljeno povraćanje zahtevaju hitnu pomoć. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte so, ulje, mleko, aktivni ugalj ili lekove na svoju ruku.
Mali zalogaj običnog slatkiša bez otrovnih sastojaka ne znači automatski trovanje. Ipak, procena zavisi od sastava, količine i zdravlja psa. Ako sastav nije poznat ili se pojave tegobe, obratite se veterinaru.
Zašto pas traži slatkiše?
Psi mogu da osete sladak ukus, a privlače ih i mirisi i masnoća hrane. Traženje zalogaja često je naučeno ponašanje: ako je ranije dobijao hranu sa stola, pas može nastaviti da je očekuje. To samo po sebi nije dokaz nedostatka hranljivih materija ili lošeg odnosa sa vlasnikom.
Držite slatkiše van domašaja, uključujući torbe i kante za otpatke. Umesto kažnjavanja, nagrađujte mirno ponašanje ili odlazak na prostirku tokom obroka. Ako se apetit naglo promeni, naročito uz promenu težine ili žeđi, zakažite pregled.
Koje poslastice izabrati
Za nagradu možete izdvojiti deo dnevnog obroka ili odabrati poslasticu namenjenu psima, odgovarajuće veličine i tvrdoće. Nisu sve industrijske poslastice niskokalorične niti sve čiste zube. Poslastice i drugi dodaci po pravilu ne bi trebalo da čine više od oko 10% dnevnog unosa kalorija; kod posebnih dijeta veterinar može preporučiti drugačije.
Mnogi psi mogu dobiti male količine obične šargarepe, kuvane bundeve ili tikvice, bez šećera, soli i začina. Mogu odgovarati i mali komadi jabuke bez semenki i jezgra ili lubenice bez kore i semenki. Uvodite jednu namirnicu odjednom i prilagodite komade da smanjite rizik od gušenja.
Nije sve voće otrovno za pse, ali koštice breskve, šljive i sličnog voća mogu izazvati gušenje ili začepljenje creva; sažvakane koštice nose i rizik od trovanja. Ako pas ima dijabetes, pankreatitis, alergiju ili propisanu dijetu, izbor poslastica prvo usaglasite sa veterinarom.
