Koje voće psi smeju da jedu i kako ga pravilno davati

Psi mogu da vare i koriste brojne namirnice biljnog porekla, ali nije svako voće bezbedno za njih. Važni su izbor ploda, uklanjanje koštica i drugih rizičnih delova, kao i mala porcija.

Da li je psima potrebno voće?

Psu koji dobija kompletnu, uravnoteženu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju voće nije neophodno. Može se ponuditi kao povremena poslastica, ako ga pas voli i dobro podnosi. Nema potrebe da ga nagovarate da jede voće koje odbija.

Nije tačno da voće i povrće prolaze kroz pseća creva potpuno nepromenjeni niti da pas iz njih dobija samo vlakna. Psi mogu da iskoriste različite hranljive materije iz ovih namirnica. Ipak, dodatno voće nije zamena za uravnoteženu ishranu, a previše vlakana i šećera može izazvati gasove, povraćanje ili proliv.

Koje voće možete ponuditi psu?

Sledeće vrste voća uglavnom su bezbedne za zdrave pse kada su pravilno pripremljene i date u maloj količini. Uvodite samo jednu novu namirnicu odjednom, počevši od malog zalogaja. Ako pas ima dijabetes, višak kilograma, bolest organa za varenje ili propisanu dijetu, prvo pitajte veterinara da li je voće prikladno.

Jabuka

Operite jabuku, uklonite peteljku, jezgro i semenke, pa je isecite na male komade. Oprana kora može ostati ako je pas dobro podnosi. Jabuka sadrži vodu i vlakna i može biti hrskava poslastica, ali veliki komadi predstavljaju rizik od gušenja.

Banana

Ponudite mali komad oljuštene banane. Koru nemojte davati jer je teško svarljiva, a progutani veći komad može izazvati začepljenje creva. Banana je kaloričnija od mnogih drugih vrsta voća, pa neka porcija bude skromna.

Kupine, maline i borovnice

Oprane kupine, maline i borovnice mogu se davati u malim količinama. Po potrebi ih prepolovite ili zgnječite, naročito za malog psa koji halapljivo guta. Sadrže vlakna i biljne materije sa antioksidativnim svojstvima, ali to ne znači da njihovo davanje sprečava rak, artritis ili druge bolesti.

Tragovi prirodnog ksilitola u nekim bobičastim plodovima nisu isto što i koncentrisani ksilitol dodat proizvodima bez šećera. Male porcije ovog voća uglavnom se smatraju bezbednim. Proizvode sa dodatim ksilitolom nikada ne dajte psu — taj zaslađivač može izazvati teško trovanje.

Dinja

Dajte samo mesnati deo dinje, bez kore i semenki, isečen na male komade. Dinja sadrži mnogo vode, ali i prirodne šećere. Nije zamena za svežu vodu niti za prilagođenu ishranu psa sa dijabetesom.

Mango

Zreli mesnati deo manga može se ponuditi kao mali zalogaj. Pre toga operite i oljuštite plod i potpuno uklonite košticu. Koštica može izazvati gušenje ili začepljenje creva, a kora je teško svarljiva.

Lubenica

Ponudite mali komad lubenice bez kore i tvrdih semenki. Zbog visokog sadržaja vode može biti osvežavajuća poslastica tokom toplih dana, ali pas uvek mora imati dostupnu vodu za piće.

I lubenica bez semenki sadrži prirodni šećer. Nije opravdano tvrditi da zbog vlakana ne može povisiti šećer u krvi. Za psa sa dijabetesom izbor i količinu poslastica treba uskladiti sa veterinarom.

Kruška

Krušku operite, uklonite peteljku, jezgro i semenke, pa je isecite. Oprana kora može ostati ako je pas dobro podnosi. Birajte svež plod, a ne kruške u zaslađenom sirupu.

Jagoda

Jagode operite, uklonite listiće i isecite na manje komade. Mogu biti povremena poslastica, ali nema pouzdanog osnova da se preporučuju za izbeljivanje zuba. Ne zamenjuju pranje zuba i veterinarsku stomatološku negu.

Mandarina i pomorandža

Mala količina mesa mandarine ili pomorandže uglavnom je bezbedna za zdravog psa. Uklonite koru i semenke. Bela vlakna sama po sebi nisu otrovna, ali ih možete ukloniti radi lakšeg varenja. Kiselost i veća količina voća nekim psima izazivaju stomačne tegobe.

Papaja i ananas

Zrelo meso papaje i svežeg ananasa nije samo po sebi otrovno za pse i može se ponuditi u maloj količini. Papaji uklonite koru i semenke, a ananasu tvrdu koru i tvrdi središnji deo. Ne nudite zaslađene proizvode ili voće u sirupu. Ove namirnice nisu lek za nadutost niti druge probleme sa varenjem.

Koje voće i delove ploda treba izbegavati?

Važno je razlikovati otrovno voće od plodova čiji su pojedini delovi opasni. Velika količina inače bezbednog voća može izazvati tegobe, ali to nije isto što i trovanje grožđem.

Trešnje: najveći rizik su koštice

Mesnati deo zrele trešnje nije otrovan za psa, ali cele trešnje nisu dobar izbor poslastice. Koštice mogu izazvati gušenje ili začepljenje creva. Njihova jezgra, kao i peteljke i listovi, sadrže jedinjenja koja mogu osloboditi cijanid, naročito kada se sažvaću ili usitne.

Cijanid ometa ćelije da koriste kiseonik; nije reč o oštećenju crvenih krvnih zrnaca. Ako pas proguta koštice, naročito sažvakane ili u većoj količini, odmah se posavetujte sa veterinarom. Otežano disanje, izrazita slabost, kolaps ili grčevi zahtevaju hitnu pomoć.

Grožđe i suvo grožđe

Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati akutno oštećenje bubrega kod pasa. Ne postoji pouzdano utvrđena bezbedna količina za svakog psa. Rizik postoji i kod opranog grožđa, grožđa bez semenki i organskog grožđa — nije posledica samo pesticida.

Ako je pas pojeo grožđe, suvo grožđe ili hranu koja ih sadrži, odmah pozovite veterinara, čak i ako deluje zdravo. Ne čekajte povraćanje, malaksalost ili promene u mokrenju. Nemojte sami izazivati povraćanje niti davati kućne preparate.

Avokado

Avokado je najbolje izostaviti iz psećih poslastica. Velika koštica predstavlja rizik od gušenja i začepljenja creva. Masno meso ploda može izazvati probavne tegobe, a kod osetljivih pasa masna hrana može doprineti nastanku pankreatitisa.

Biljka avokada sadrži persin, na koji su psi manje osetljivi od nekih drugih životinja. Mali slučajno pojeden zalogaj mesa ploda nije isto što i gutanje koštice, kore ili listova. Ako je pas progutao košticu ili ima simptome, odmah kontaktirajte veterinara.

Nepoznate divlje bobice

Ne dozvoljavajte psu da jede nepoznate bobice u prirodi ili vrtu. Neke biljke su otrovne, a narodni nazivi mogu biti nejasni i razlikovati se od kraja do kraja. Boja i izgled bobice nisu dovoljan dokaz da je bezbedna.

Ako pas pojede nepoznate bobice, sprečite dalje jedenje i pozovite veterinara. Ako je bezbedno, fotografišite celu biljku, listove i plodove radi identifikacije. Recite približnu količinu i vreme kada ih je pas pojeo; ne čekajte da se pojave simptomi.

Kako pripremiti voće

• Operite svež plod pod tekućom vodom. Ne nudite buđavo, pokvareno ili fermentisano voće.

• Uklonite koštice, tvrde semenke, jezgra, peteljke i listove. Uklonite i nejestivu ili teško svarljivu koru, poput kore banane, dinje i lubenice.

• Isecite voće na male zalogaje prilagođene psu. Za psa koji halapljivo guta možete ga zgnječiti; veliki ili tvrdo zamrznuti komadi nisu dobar izbor.

• Dajte voće bez šećera, sirupa, alkohola, čokolade i zaslađivača. Posebno proverite da proizvod ne sadrži ksilitol.

Koliko voća pas sme da pojede?

Sve poslastice zajedno, uključujući voće, načelno ne bi trebalo da daju više od 10% ukupnog dnevnog unosa kalorija. To nije 10% težine obroka, niti dozvoljena količina za svaku vrstu voća posebno. Kod nekih pasa granica mora biti niža prema savetu veterinara.

Za prvo probanje dovoljan je mali zalogaj. Dalja količina zavisi od veličine psa, kalorijske vrednosti voća, drugih poslastica i zdravstvenog stanja. Ne postoji univerzalna doza u gramima po kilogramu koja odgovara svakom psu. Voće ne mora biti svakodnevni dodatak.

Kratak podsetnik za izbor i pripremu

Kada potražiti veterinarsku pomoć?

Ako se nakon bezbednog voća pojave proliv, povraćanje, gasovi, lizanje usana ili slabiji apetit, prestanite da ga nudite i pratite psa. Ako tegobe traju, ponavljaju se ili je pas malaksao, obratite se veterinaru. Kod šteneta, starijeg psa ili psa sa hroničnom bolešću savet zatražite ranije.

Otežano disanje, gušenje, kolaps, grčevi, jak bol ili nadut stomak, ponovljeno bezuspešno napinjanje na povraćanje, krv u povraćenom sadržaju ili stolici i nemogućnost zadržavanja vode zahtevaju hitan pregled. Kod sumnje na grožđe, ksilitol, otrovnu biljku ili progutanu košticu ne oslanjajte se na kućno praćenje — odmah kontaktirajte veterinara.