Kada veoma star pas odjednom teže ustaje, nesigurno hoda ili sve slabije koristi zadnje noge, to ne treba pripisati samo starosti. Mogući uzroci uključuju probleme sa kičmom i nervima, bolne zglobove, povredu ili opštu bolest, a uzrok se ne može utvrditi bez pregleda. Gubitak mišićne mase može dodatno otežati kretanje, ali ne objašnjava sam po sebi naglo pogoršanje. Ako pas i mršavi, recite to veterinaru.
Organizujte veterinarski pregled istog dana. Ako pas ne može da ustane ili hoda, vuče noge, ima jak bol, ne može da mokri ili se stanje brzo pogoršava, odmah se javite dežurnom veterinaru. Ne menjajte samostalno dozu propisane terapije i ne dajte ljudske lekove protiv bolova. Nemojte pretpostaviti da psu nije bolno samo zato što ne cvili: napor pri ustajanju, odbijanje kretanja, napetost tela i promene ponašanja takođe mogu ukazivati na bol.
Do pregleda ograničite kretanje na ono što je neophodno, bez stepenica, skakanja i forsiranja šetnje. Pojas za zadnji deo tela ili široka potporna marama mogu pomoći pri kratkom izlasku radi nužde, ako ih pas podnosi i mogu se koristiti bez pritiska na bolno mesto. Klizave podove prekrijte neklizajućim prostirkama, a vodu i hranu postavite tako da ih lako dohvati. Obezbedite meko, suvo mesto za odmor. Pomoć pri ustajanju mora biti nežna, bez naglog povlačenja ili savijanja leđa; ako pas ne može da hoda, zatražite savet veterinara o bezbednom transportu.
Posle utvrđivanja uzroka, veterinar može preporučiti terapiju bola i odgovarajuću rehabilitaciju. Nekim psima pomažu kolica za zadnje noge, fizikalna terapija ili hidroterapija, ali tek nakon procene da su bezbedni za njihovo stanje. Pomagala moraju biti pravilno podešena i koristiti se pod nadzorom. Cilj ne mora biti savršen hod, već da pas može da obavlja osnovne potrebe i provede dan sa što manje bola i napora.
Pratite kakav mu je svakodnevni život: da li rado jede i pije, traži kontakt, može da se odmori, obavlja nuždu i ostaje čist i suv. Ako mnogo leži i ne može sam da promeni položaj, sa veterinarom dogovorite negu kože i redovno nežno menjanje položaja. Ako uprkos lečenju i pomoći ne može da zadovolji osnovne potrebe, bol nije dobro kontrolisan ili dobri trenuci postaju retki, razgovarajte sa veterinarom o kvalitetu života i mogućnostima daljeg zbrinjavanja.
