Odredite udoban ležaj ili prostirku na mirnom mestu i ne menjajte ga tokom početnog učenja. Navedite psa na njega poslasticom i nagradite ga čim stane na podlogu; ležanje možete učiti kao sledeći korak. Kada počne pouzdano da prati pokret ruke, izgovorite „mesto“ neposredno pre tog pokreta, pa ga nagradite kada dođe. Prve vežbe neka budu kratke, sa veoma male udaljenosti.
Kada pas počne da razume šta se od njega traži, postepeno smanjujte pomoć rukom. Poslasticu više ne držite ispred njegovog nosa, već je dajte kao nagradu nakon dolaska na mesto. Tek posle više uspešnih ponavljanja povećavajte udaljenost sa koje ga šaljete. Ako se zbuni ili ne uspeva, olakšajte zadatak i vratite se korak unazad.
Postepeno produžavajte i vreme koje pas provodi na mestu. U početku nagradite mirno zadržavanje od svega nekoliko sekundi, a zatim uvedite reč za završetak, na primer „slobodno“, kojom mu dopuštate da ode. Nagrade dajte dok je još na podlozi. Ako ode pre završne reči, mirno ponovite vežbu sa kraćim trajanjem. Povećavajte jedan zahtev odjednom: trajanje, udaljenost ili ometanja.
Kod šteneta je postupak isti, ali vežbe treba da budu kraće, a očekivanja manja. Ne tražite prerano dugo zadržavanje niti odlazak na mesto sa velike udaljenosti. Ne vucite psa na ležaj i ne koristite ga kao kaznu: mesto treba da poveže sa odmorom i prijatnim iskustvima. Strpljenje, pohvala i postepeno povećavanje zahteva daju najbolje rezultate.
