Odluka o psu u domu sa malim detetom i mačkama nije samo pitanje rase, već pre svega tajminga, bezbednosti i realnih kapaciteta porodice. Malo dete još ne razume granice životinje, lako pravi nagle pokrete i često ne zna da prepozna kada je psu dosta. Pas traži svakodnevne šetnje, dosledna pravila, obuku, veterinarsku brigu i vreme za druženje. Odrasli treba da budu spremni da preuzmu svu odgovornost za njega.
Najvažnija je bezbednost. Čak i miran pas može ugristi ako ga dete iznenadi, povredi ili preoptereti, a postoji i rizik od nenamernog obaranja deteta. Dete i psa nikada ne ostavljajte same: njihov kontakt treba aktivno da nadzire odrasla osoba, a kada to nije moguće, razdvojite ih vratima ili sigurnom pregradom. Ne dozvoljavajte detetu da grli psa, vuče ga ili ga uznemirava dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto.
Dodatni izazov su postojeće mačke. Pas može da ih uznemirava jurenjem čak i bez očigledne agresije, a kod nekih pasa jurenje može biti opasno. Unapred obezbedite mačkama prostor bez pristupa psa, visoka mesta za povlačenje i nesmetan pristup hrani, vodi i posipu. Upoznavanje neka bude postepeno, najpre preko pregrade, a zatim uz kontrolu psa na povocu, bez prisiljavanja na kontakt. Ako pas uporno juri mačke ili se teško odvaja od njih, prekinite susret i potražite stručnu pomoć.
Ako odlučite da uzmete psa, prednost dajte jedinki mirnog temperamenta čije je ponašanje sa decom i mačkama poznato, na primer iz prethodnog doma ili privremenog smeštaja. Odrastao pas sa poznatim navikama može biti praktičniji izbor od šteneta, ali prethodno dobro ponašanje nije garancija bezbednosti u novom domu. Temperament i potrebe konkretnog psa važniji su od izgleda ili oznake „porodična rasa“. Ako nemate dovoljno vremena, energije i prostora za nadzor, razdvajanje i prilagođavanje, čekanje je razumna odluka.
