Kako pružiti mir i udobnost psu na kraju života

Možda ste zamišljali još jednu vožnju kolima, omiljenu lopticu, dugu šetnju ili poseban obrok. A onda dođe dan kada pas više ne može da uživa u tome. U tom trenutku lako je pomisliti da ste zakazali baš kada ste želeli da mu pružite nešto lepo. Ali oproštaj ne mora da bude ispunjen aktivnostima. Važnije je da psu bude što udobnije i da dobije pomoć za bol, mučninu ili druge tegobe.

Najpre procenite da li je potrebna hitna pomoć

Čak i kod psa sa potvrđenom neizlečivom bolešću, naglo pogoršanje ne treba automatski prihvatiti kao neizbežan kraj. Neke tegobe mogu da se ublaže, a veterinar treba da proceni njihov uzrok i mogućnosti pomoći. Ako pas više puta povraća, ne može da zadrži vodu, iznenada ne može da ustane ili pokazuje bol uprkos propisanoj terapiji, odmah se javite veterinaru.

Otežano disanje ili disanje uz očigledan napor, plavičaste ili izrazito blede desni, kolaps, nereagovanje, dugotrajan ili ponovljen napad grčeva i jak, nekontrolisan bol zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte zakazani termin za oproštaj ako pas pati. Ako postoji dogovoren plan nege na kraju života, pozovite veterinara zaduženog za njega ili dežurnu službu.

Kada oproštaj ne liči na ono što ste zamišljali

Stanje teško bolesnog psa ponekad se promeni brzo, pa vlasniku ostane osećaj da nije stigao da pripremi „savršeni oproštaj“. Ako nema šetnje, igre ili poslastica, to ne znači da je izostalo nešto što ste morali da uradite. Poznato okruženje, odmor i prisustvo koje psu prija mogu biti primereniji od pokušaja da se ponove nekadašnje aktivnosti.

Cilj nije da pas ispuni još jedan spisak lepih aktivnosti, već da mu bude što mirnije i udobnije.

Zašto pas odbija hranu, dodir ili kretanje

Bol, mučnina, slabost i druge posledice bolesti mogu da smanje želju za hranom, kretanjem i kontaktom. Pas koji se sklanja od ruke možda oseća bol ili mu je dodir trenutno neprijatan. To nije razlog da njegovo ponašanje doživite kao odbacivanje, ali jeste razlog da promenu prijavite veterinaru.

Odsutnost, zbunjenost ili izražena pospanost mogu biti povezani s bolešću ili lekovima. Nemojte sami zaključiti da su bezazleni ili očekivani. Veterinaru opišite kada su počeli, kakvo je disanje, da li pas pije i mokri i kako reaguje na propisanu terapiju. Ne menjajte doze i ne dajte ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.

Kako da mu olakšate boravak kod kuće

Sedite pored psa i pratite njegove reakcije. Ako traži dodir, nežno ga mazite tamo gde mu prija. Ako okreće glavu, ukoči se ili se sklanja, prestanite i dajte mu prostora. Ne morate stalno da ga dodirujete; i tiho prisustvo može biti dovoljno.

• Pripremite mekan, suv i čist ležaj na lako dostupnom mestu.

• Smanjite buku, posete i nepotrebno pomeranje psa.

• Prilagodite temperaturu i svetlo njegovoj udobnosti; omogućite mu da se skloni od sunca i izvora toplote.

• Postavite neklizajuću podlogu tamo gde mora da prođe i pomozite mu pri obavljanju nužde prema savetu veterinara.

• Ako ne može sam da menja položaj, pitajte veterinara kako da ga bezbedno okrećete i održavate kožu čistom i suvom.

Kratak boravak napolju može prijati psu koji je stabilan i kome izlazak ne predstavlja napor. Nema potrebe za šetnjom ili igrom: nekoliko poznatih mirisa može biti sasvim dovoljno. Nemojte ga podsticati da trči za lopticom niti ga iznositi ako mu pomeranje izaziva bol ili otežava disanje. Ako niste sigurni kako da ga podignete, tražite uputstvo veterinara.

Hrana i voda bez prisile

Želja da psu pripremite poseban obrok je razumljiva, ali hrana nije merilo dobrog oproštaja. Pitajte veterinara šta sme da jede s obzirom na bolest i planirani postupak. Ako je budan, normalno guta, ne povraća i sam pokazuje interesovanje, možete ponuditi malu količinu poznate, dozvoljene hrane.

Voda neka bude nadohvat dok pas može bezbedno sam da pije, osim ako je veterinar dao drugačije uputstvo. Ne gurajte mu hranu u usta i ne sipajte vodu špricem bez veterinarskog uputstva: kod slabog psa ili psa koji teško guta sadržaj može dospeti u disajne puteve. Ako kašlje pri gutanju, povraća ili ne može da zadrži vodu, prekinite pokušaje hranjenja i odmah pozovite veterinara radi procene i plana za mučninu i unos tečnosti.

Izbegavajte masnu, začinjenu i novu hranu, kao i namirnice otrovne za pse, poput čokolade, grožđa, suvog grožđa i proizvoda sa ksilitolom. Ni poslednji dan nije razlog za obrok koji može izazvati dodatne tegobe.

Razgovor o kvalitetu života i eutanaziji

Odbijanje hrane ili gubitak interesovanja sami po sebi nisu dovoljni da se donese odluka o eutanaziji. Sa veterinarom razmotrite dijagnozu, mogućnost ublažavanja tegoba i kvalitet života: da li pas može mirno da diše i odmara, da li se bol kontroliše, može li da obavlja nuždu i ima li trenutaka u kojima deluje opušteno. Kratke beleške o promenama mogu pomoći da razgovor bude konkretniji.

Kada se patnja više ne može prihvatljivo ublažiti, eutanazija može biti saosećajna odluka. Ne morate čekati da nastupi kriza. Dogovorite s veterinarom koje promene zahtevaju hitan poziv, šta raditi van radnog vremena i kada više nema smisla odlagati postupak radi planiranog oproštaja.

Ako se odlučite za eutanaziju, tražite objašnjenje korak po korak: kako će se ublažiti strah i bol, da li je predviđena sedacija, kako se daju lekovi i kako veterinar potvrđuje smrt. Pitajte i koje telesne reakcije možete videti. Oči mogu ostati otvorene, a mogu se javiti refleksni pokreti ili pražnjenje bešike i creva; veterinar može objasniti kako ih razlikuje od znakova svesnosti ili nelagode.

Ne postoji mesto koje je najbolje za svakog psa. Ako idete u ambulantu, ponesite njegovo ćebe i dogovorite što mirniji dolazak. Ako želite postupak kod kuće, dostupnost i uslove proverite direktno sa veterinarom; ne odlažite pomoć psu koji pati samo da biste sačekali tu mogućnost.

Ako možete i želite, ostanite uz psa i govorite mu tihim glasom. Ne morate biti potpuno pribrani. Ako ne možete da prisustvujete celom postupku, razgovarajte s osobljem o tome kako da mu obezbede podršku, ili zamolite drugu poznatu osobu da bude uz njega. To nije merilo vaše ljubavi niti razlog za dodatnu krivicu.

Oproštaj i tuga posle gubitka

Poslednji dan možda neće biti lep onako kako ste planirali. Mir, odmor i veterinarska pomoć mogu biti mnogo primereniji od iscrpljujućeg pokušaja da psu priredite još jednu avanturu. Ako vas kasnije muče pitanja o odluci, razgovor s veterinarom o toku bolesti i razlozima za nju može pomoći.

Ako vam prija, sačuvajte fotografiju, otisak šape, ogrlicu ili kratku belešku o stvarima po kojima ćete ga pamtiti. Za otisak ili pramen dlake možete unapred pitati osoblje, bez uznemiravanja psa. Neko želi da posle smrti još malo ostane uz njega, neko tišinu, a neko mali porodični ritual. Ne morate tugovati na određeni način.

Posle gubitka često zabole upravo svakodnevne navike: pogled ka praznom ležaju ili iščekivanje poznatih koraka. Potražite društvo ljudi koji razumeju koliko vam je pas značio. Ako tuga postane preplavljujuća ili vam duže otežava svakodnevno funkcionisanje, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Vaš odnos sa psom nije stao u poslednji dan, i ne morate sami da nosite njegov gubitak.