Kad sam shvatila da moja nemačka doga nosi štence čiji je otac moj korgi, prva reakcija nije bila oduševljenje nego neverica. Ogromna ženka i nizak, duguljasti mužjak delovali su mi kao nespojiv par. A ipak, nekoliko nedelja kasnije ispred mene je bilo devet štenaca, vrlo stvarnih i vrlo gladnih. Osećala sam i ljubav i krivicu. Ono što je spolja moglo da deluje komično brzo je postalo ozbiljna briga.
Leglo koje nisam planirala
Nisam želela leglo niti sam pokušavala da napravim neobičnu mešavinu. Bila sam ubeđena da sam uradila dovoljno da sprečim parenje. Majka je tokom teranja nosila zaštitu, mužjak je bio odvojen u boksu kada nisam bila kod kuće, a kada jesam, nadzirala sam ih. Ispostavilo se da te mere nisu bile dovoljne.
Ne znam tačno kako je do parenja došlo. Mogu da zamišljam različite scenarije, ali to bi ostale pretpostavke. Važnije je ono što sada znam: razlika u veličini nije pouzdana prepreka parenju, a pelena ili druga zaštita tokom teranja nije kontracepcija.
To što mi je nešto delovalo nemoguće nije značilo da je bilo sprečeno.
Šta kastracija i odvajanje zaista znače
Mužjak je kastriran nekoliko nedelja pre nego što su se štenci oštenili. Sam taj podatak ne znači da je do oplodnje došlo posle operacije: graviditet kod pasa traje približno dva meseca, pa je parenje moglo da se dogodi ranije. Kastracija ne prekida već nastalu gravidnost ženke.
Takođe, mužjak ne mora da postane neplodan odmah nakon kastracije, jer spermatozoidi mogu još neko vreme ostati u reproduktivnom traktu. Zato od veterinara treba dobiti konkretno uputstvo koliko dugo posle zahvata mora biti odvojen od ženki u teranju, umesto pretpostaviti da je rizik odmah nestao.
Tokom teranja potrebno je sigurno fizičko odvajanje koje onemogućava kontakt i kada nikoga nema kod kuće. Odvojene prostorije i dobro obezbeđene prepreke pouzdanije su od povremenog nadzora. Ako postoji sumnja da je došlo do parenja, treba se što pre obratiti veterinaru radi procene mogućnosti i daljeg postupanja.
Devet štenaca, devet različitih karaktera
Kada su se štenci oštenili, nevericu su zamenili hranjenje, čišćenje, merenje i posmatranje. Razlikovali su se po veličini, rasporedu boja, širini glave i dužini nogu. Nijedno nije izgledalo sasvim isto.
Sa oko četiri nedelje težili su približno 2,3 do 2,7 kilograma. Neki su delovali smelije, neki su bili okretniji, a neki su uporno tražili blizinu čoveka. To su bili moji tadašnji utisci, ne pouzdana najava njihovog budućeg temperamenta. Ni na osnovu izgleda u tom uzrastu nije moguće sigurno predvideti konačnu veličinu i građu ovakvih mešanaca.
Dala sam im imena po mutantima iz stripova: Magneto, Gambit, Storm, Cyclops i ostali. Imena su mi pomogla da ih ne gledam samo kao neobično leglo, nego kao devet zasebnih bića čije sam navike svakodnevno upoznavala.
Majka je brinula o njima, a meni je bilo dirljivo da je gledam kako leži uz leglo i prati ih pogledom. Ipak, ti mirni trenuci nisu uklanjali pitanje njihovog zdravlja.
Zašto je merle kombinacija razlog za oprez
Prema onome što znam o roditeljima, oba psa su merle. Tek nakon dolaska štenaca ozbiljnije sam se upoznala sa rizicima takvog parenja. Merle nije samo pitanje izgleda dlake: određene kombinacije naslednih varijanti povezanih sa ovim šarama mogu povećati rizik od urođenih oštećenja sluha i razvoja očiju.
Štenci koji naslede određene merle varijante od oba roditelja često se nazivaju „double merle“. Rizik i posledice zavise od genetske kombinacije; ne znači da će svako štene iz ovakvog parenja imati teškoće. Sam izgled dlake ili očiju nije dovoljan za pouzdano određivanje genetskog statusa, pa veterinar može preporučiti i odgovarajuće genetsko testiranje.
Jednom štenetu oko izgleda primetno manje od drugog. Kod jednog sam primetila i teškoće u snalaženju po prostoru, iako uspeva da me pronađe preko sobe. To su zapažanja koja zahtevaju pregled, a ne dijagnoze koje mogu sama da postavim. Dobra prilagodljivost ne isključuje oštećenje vida ili sluha.
Nekoliko štenaca ima svetle, plave oči. Plava boja sama po sebi nije dokaz bolesti niti slabog vida. Razlog za stručnu procenu ovde su poreklo legla i uočene promene, a ne sama boja očiju. Pregled zbog manjeg oka ili teškoća u snalaženju ne treba odlagati do vakcinacije ili odlaska u novi dom.
Pregledi i svakodnevno praćenje
Plan brige uključuje veterinarske preglede, vakcinaciju prema proceni veterinara i stručnu procenu vida i sluha. Veterinar treba da odredi kada su pojedini testovi primereni i da li je potreban pregled kod veterinarskog oftalmologa. Za objektivnu procenu sluha može se koristiti BAER test; reakcija na zvuk u kući nije dovoljna da isključi, naročito jednostrano, oštećenje sluha.
Svakodnevno pratim težinu, sisanje i uzimanje hrane, kretanje i snalaženje. Takve beleške pomažu veterinaru, ali ne zamenjuju pregled. Ako štene odbija da sisa ili jede, ne napreduje, postane izrazito malaksalo ili otežano diše, potrebno je odmah kontaktirati veterinara.
Sprečavanje novog legla i izbor domova
Mužjak je već kastriran, a za ženku je planirana sterilizacija, uz razgovor sa veterinarom o terminu i eventualnoj gastropeksiji. Gastropeksija je zaseban zahvat kojim se želudac pričvršćuje za trbušni zid radi smanjenja rizika od njegovog uvrtanja. Kod nemačkih doga se često razmatra zbog predispozicije rase, ali ne sprečava svako nadimanje želuca i ne uklanja potrebu za hitnim pregledom ako se jave simptomi.
Pronalaženje domova nije samo pitanje toga kome su štenci simpatični. Budućim vlasnicima treba otvoreno preneti poznate podatke o roditeljima, rezultate pregleda, uočene teškoće i ono što još nije razjašnjeno. Važno je razgovarati i o neizvesnoj odrasloj veličini, mogućim dodatnim pregledima i troškovima nege.
Moj plan uključuje mikročip, pisani dogovor o odgovornoj brizi i prevenciji razmnožavanja, kao i zahtev da mi se vlasnici jave ako više ne mogu da zadrže psa. Termin eventualne kastracije ili sterilizacije svakog šteneta treba dogovoriti sa veterinarom, prema njegovom razvoju i zdravlju. Pravila identifikacije, prenosa vlasništva i pravna snaga ugovora zavise od zemlje i proveravaju se kod nadležnog organa; sam ugovor nije garancija dobrog doma.
Lekcija koja nije ostala samo anegdota
Lako je voleti štence. Teže je priznati da njihova slatkoća ne poništava propust koji je prethodio njihovom dolasku. Ne želim da ovo leglo bude predstavljeno kao poželjna „posebna“ kombinacija niti da se zdravstveni rizici izgube iza neobičnih fotografija.
Za mene odgovornost sada znači da sprečim novo neželjeno parenje, obezbedim preglede i budućim vlasnicima ne prećutim ništa važno. Devet štenaca nisu dokaz da je priroda priredila dobru šalu. Oni su devet života kojima je potreban pažljiv i dugoročan plan.