Scena je poznata mnogim vlasnicima koji prvi put imaju dva psa pod istim krovom: jedan legne, konačno se smesti i pokuša da odrema, a drugi mu se stalno približava, njuška ga, kruži oko njega i ne prestaje da traži kontakt. Pas koji bi da odmori ustane, premesti se na drugo mesto, pa opet isto. Posle nekog vremena više nema opuštanja ni za jednog ni za drugog, a vlasnik ostaje sa utiskom da se tenzija samo gomila.
Takvo ponašanje ne znači nužno da se psi „ne podnose“. Moguće je da jedan traži prostor i mir, dok drugi zbog uzbuđenja, nesigurnosti ili nedovoljno iskustva nastavlja da prilazi. Uzrok se ne može utvrditi samo iz ovog obrasca ponašanja. Važno je da vlasnik zaštiti odmor i ne čeka da upozorenja prerastu u sukob.
Kad jedan pas želi da spava, a drugi mu ne silazi s vrata
Najstresniji deo ove dinamike nije sam kratki kontakt, već njegovo ponavljanje. Pas koji pokušava da se smiri nema priliku da stvarno legne i opusti se. Umesto toga, stalno prati gde je drugi pas, da li mu opet prilazi i da li će morati da ustane. To naročito iscrpljuje psa koji pokušava da izbegne kontakt.
Zamislimo, na primer, bigla koji legne i mini pudlu koja mu se unosi u lice, kruži oko tela ili se namešta preblizu. Bigl kratko upozori ili ustane i ode na drugo mesto, a pudla ga ponovo prati. Takvo povlačenje može biti pokušaj izbegavanja sukoba, a ne „nevaljalost“. Rase ovde služe samo kao primer: bilo koji pas može biti u jednoj ili drugoj ulozi.
Pas koji se stalno seli dok ga drugi prati možda pokušava da izbegne kontakt. Obezbedite mu mesto na kome može nesmetano da odmori.
Kad se ovaj obrazac ponavlja iz dana u dan, oba psa mogu postati napeta. Onaj koji traži odmor može postati razdražljiv, a onaj koji stalno prilazi sve uzbuđeniji i manje spreman da se udalji. Tada razdvajanje po sobama nije preterivanje, već razumna mera da oba psa dobiju predah.
Kako da tumačite govor tela
Pas kome kontakt ne prija može skretati glavu, udaljavati se, zatezati telo ili usne, režati ili pokazivati zube. Nijedan pojedinačni pokret ne otkriva pouzdano kako se pas oseća: posmatrajte celo telo i okolnosti. Ukočenost, režanje i pokazivanje zuba nisu samo blage poruke i zahtevaju mirno prekidanje kontakta. Ne čekajte jače upozorenje i ne kažnjavajte režanje.
Pas koji uporno prilazi može delovati radoznalo, uzbuđeno ili kao da pokušava da započne igru. Ipak, igra podrazumeva dobrovoljno učešće oba psa, uz pauze i mogućnost da se svaki udalji. Smenjivanje uloga može biti dobar znak, ali nije obavezno u svakom trenutku. Ako jedan uporno prilazi, a drugi se povlači i ne vraća u kontakt, interakciju treba prekinuti.
Ponekad se javlja i naskakivanje, ali samo kruženje, bočno približavanje ili njuškanje zadnjeg dela tela nisu dovoljni da se ono predvidi. Naskakivanje može biti povezano sa uzbuđenjem, stresom, igrom ili seksualnim ponašanjem; samo po sebi ne dokazuje „dominaciju“. Ako drugom psu smeta, mirno prekinite kontakt i omogućite im predah.
Povlačenje i izbegavanje kontakta mogu značiti da pas želi mir.
Uporno približavanje ne znači da je kontakt prijatan i drugom psu.
Ukočenost, režanje i pokazivanje zuba razlog su da odmah povećate razmak.
Zajednička igra mora ostaviti oboma mogućnost da naprave pauzu ili odu.
Zašto zajednički život može biti izazovan
Pas koji ranije nije delio dom sa drugim psom može se teže prilagođavati stalnom društvu, čak i ako je inače opušten sa psima napolju. Zajednički život traži privikavanje na tuđ ritam odmora, kretanja i igre. Ipak, nedostatak takvog iskustva ne znači automatski da pas ima slabe socijalne veštine.
Novi cimer u kući ume da izazove veliko uzbuđenje. Nekim psima je sve to veoma zanimljivo: novi mirisi, pokreti, raspored i prisustvo drugog psa na svakom koraku. Takvom psu može biti potrebna pomoć da prekine praćenje drugog psa i posveti se odmoru ili samostalnoj aktivnosti.
Tu je i faktor stresa. Deljenje prostora, prolaza, pažnje vlasnika i promena rutine nisu male stvari. Neki psi se povlače, dok drugi češće prilaze i prate drugog psa. Nametljivost ne mora značiti samopouzdanje, ali ni nesigurnost ne treba pretpostavljati bez posmatranja šire situacije.
Ako jedan pas nastavlja da prilazi uprkos upozorenjima, napetost može rasti. Drugi pas tada može reagovati oštrije, ali nije njegov posao da „vaspitava“ novog ukućanina. Vlasnik treba da prekine ponavljanje neprijatnih susreta i organizuje prostor tako da povlačenje zaista donese mir.
Greške koje lako pogoršaju situaciju
Jedna od čestih grešaka je kažnjavanje psa koji upozorava da mu kontakt ne prija. Time se ne rešava uzrok nelagode, a pas može prestati da daje uočljiva upozorenja iako je i dalje uznemiren. Umesto grdnje, mirno prekinite kontakt, povećajte razmak i sprečite novo ometanje.
Druga greška je da se uporno dopušta prekidanje odmora. Nedovoljno odmora i stalna pripravnost mogu smanjiti toleranciju na kontakt. Ako jednom psu nije omogućeno da mirno leži bez ometanja, sledeći susret može biti napetiji.
Posebno oprezan treba biti sa zajedničkom igrom ako postoji čuvanje resursa. Ako pas odnosi igračku u krevet i reži kada mu se priđe, nemojte je koristiti za zbližavanje pasa niti mu je silom oduzimati. Igračke sklonite kada su psi bezbedno odvojeni, a vredne predmete nudite samo u odvojenim prostorima.
Još jedna česta greška je predugo čekanje. Vlasnici se ponekad nadaju da će se psi „sami dogovoriti“ i reaguju tek kada je jedan već ozbiljno uznemiren. Lakše je mirno pozvati psa koji prilazi i preusmeriti ga dok još reaguje na poziv nego pokušavati razdvajanje usred sukoba.
Šta pomaže
Prepoznati i uvažiti signale da pas želi mir.
Prekinuti dosađivanje pre nego što dođe do oštrije reakcije.
Skloniti igračke koje izazivaju napetost dok su psi odvojeni.
Obezbediti odvojeno vreme za odmor.
Šta izbegavati
Grditi psa koji upozorava da mu je dosta.
Puštati drugog psa da stalno prekida dremku i odmor.
Forsirati zajedničku igru igračkama kada već postoji napetost oko njih.
Čekati da dođe do režanja, jurnjave ili pokušaja ujeda pa tek onda reagovati.
Kako da pse bezbedno vodite kroz period privikavanja
Najvažnije je da odmor bude zaštićen. Koristite odvojene sobe ili stabilne pregrade koje psi ne mogu da preskoče ili obore. Boks dolazi u obzir samo ako je pas na njega već naviknut i u njemu opušten, a drugi pas ne može da mu prilazi i uznemirava ga. Ako se psi uzbuđuju i kroz pregradu, povećajte razmak ili zatvorite vrata.
Nametljivijeg psa učite odlasku na prostirku ili krevetić, prvo odvojeno i bez ometanja. Nagrađujte dobrovoljno udaljavanje i mirno ponašanje. Tek zatim vežbajte uz prisustvo drugog psa, na dovoljnom razmaku. Hranu i druge nagrade dajte tako da ne izazovu nadmetanje; ako oko njih postoji napetost, vežbajte iza pregrade ili odvojeno.
Zajedničko vreme neka za početak bude isključivo pod aktivnim nadzorom, kratko i mirno. Završite susret pre nego što se napetost poveća. Kada niste prisutni ili ne možete da pratite ponašanje, držite pse bezbedno odvojene; samo boravak vlasnika u kući nije dovoljan nadzor.
Napravite odvojena mesta za spavanje i odmor.
Kad jedan pas legne, drugog mirno preusmerite na njegovo mesto, uz pregradu ako je potrebna.
Držite ih zajedno samo kada možete da pratite situaciju.
Sklonite igračke iz zajedničkog prostora ako izazivaju napetost.
Hranite pse odvojeno i bez međusobnog ometanja.
Ako bilo koji pas čuva igračke, hranu ili ležaj, pristupite tome ozbiljno i bez kažnjavanja. Ne prilazite mu da biste dokazivali „ko je glavni“ i ne terajte ga da deli predmet. Sprečite pristup drugog psa i potražite stručnu pomoć za bezbedan plan rada, naročito ako ima režanja, nasrtanja ili pokušaja ujeda.
Kako da im pomognete da izgrade bolji odnos
Dobar odnos ne gradi se prisilnim druženjem, već kratkim iskustvima u kojima nijedan pas ne oseća pritisak. Paralelne šetnje sa po jednom odraslom osobom uz svakog psa mogu biti koristan početak. Izaberite mirno mesto i razmak na kome su oba psa opuštena; ne forsirajte pozdravljanje niti približavanje ako se ukoče, vuku ka drugom ili pokušavaju da pobegnu.
Koriste i aktivnosti koje ne stvaraju takmičenje: mirno njuškanje na razmaku ili kratko vežbanje poznatih zadataka. Boravak u istoj prostoriji uvodite tek kada oba psa mogu da se opuste, po potrebi uz pregradu. Cilj je da prisustvo drugog psa bude predvidivo i podnošljivo, a ne da moraju da se igraju ili dele ležaj.
Napredak se vidi kada psi lakše prekidaju kontakt, dobrovoljno se udaljavaju i mogu da odmaraju bez stalnog praćenja drugog. Nagradite psa koji se na poziv odvoji ili sam izabere mirnu aktivnost. Ako se drugi pas ukoči ili upozorava, nemojte čekati da to postane lekcija: prekinite susret i sledeći put obezbedite više prostora ili kraće druženje.
Kada je vreme da se potraži stručna pomoć?
Ako se javljaju nasrtaji, proganjanje, čuvanje resursa, pokušaji ujeda ili trajna uznemirenost, držite pse odvojeno i obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi nenasilnim metodama. Veterinarski pregled je posebno važan ako je razdražljivost nova, pas teško ustaje, izbegava dodir ili pokazuje druge promene: bol i bolest mogu uticati na toleranciju prema drugom psu.
Ako dođe do tuče, ne stavljajte ruke između pasa i ne hvatajte ih za ogrlice dok se sukobljavaju. Ako je moguće bez približavanja ustima, razdvojite prostor čvrstom preprekom, a zatim sprečite novi kontakt. Posle ujeda potražite veterinarski pregled čak i kada rana izgleda mala; obilno krvarenje, otežano disanje ili kolaps zahtevaju hitnu pomoć. Privikavanje nema isti tempo ni ishod kod svih pasa: cilj je bezbedan zajednički život uz dovoljno odmora, a ne druženje po svaku cenu.
