Najgori saveti koje vlasnici pasa i dalje slušaju

Neki od najgorih saveta o psima zvuče ubedljivo baš zato što deluju strogo, samouvereno i „iskusno“. Pas mora da zna ko je gazda. Morate da pobedite u svakoj igri i prvi prođete kroz vrata. Ako ne sluša, treba ga oboriti na leđa ili grubo ispraviti. Problem je što takvi postupci mogu da pojačaju strah, naruše poverenje i izazovu odbrambeni ugriz, a da pritom psa ne nauče šta treba da radi.

Zašto se loši saveti tako dugo zadržavaju

Loš savet retko dolazi upakovan kao loš savet. Obično stiže kao „proveren trik“ ili „stara škola“. Reči poput „alfa“, „pokoravanje“ i „vođa čopora“ mogu da zvuče stručno, ali ne objašnjavaju zašto pas u konkretnoj situaciji nešto radi. Strah, bol, uzbuđenje ili nedovoljno naučena veština lako se pogrešno proglase borbom za vlast.

Važno je i šta podrazumevamo pod uspehom. Pas koji se posle kazne ukoči ili prestane da prilazi nije nužno mirniji niti je razumeo zadatak. Možda samo pokušava da izbegne novu neprijatnost. Dobar savet treba da objasni kako sprečiti rizičnu situaciju i naučiti psa poželjnom ponašanju, a ne samo kako trenutno zaustaviti ono što vlasniku smeta.

Mitovi o dominaciji

Oborite psa na pod da biste „uspostavili autoritet“

Prisilno obaranje, pritiskanje i držanje psa na leđima nisu bezbedan način vaspitanja. Mogu da pojačaju strah i izazovu odbranu, uključujući ugriz. Umesto fizičkog nadjačavanja, sprečite pristup problematičnoj situaciji i učite ponašanje koje želite da vidite, uz nagrađivanje. Ako pas preti ili pokušava da ugrize, ne pokušavajte da ga savladate: obezbedite razmak i potražite stručnu pomoć.

Prvo vi jedete i prvi prolazite kroz vrata

Čekanje kod vrata može biti korisno zbog bezbednosti, a mirno ponašanje tokom obroka praktično kućno pravilo. Međutim, redosled jedenja ili prolaska kroz vrata sam po sebi ne uspostavlja autoritet. Pas će lakše pratiti rutinu ako mu jasno pokažete šta očekujete i nagradite uspeh, nego ako očekujete da razume simboliku vašeg prvog zalogaja.

Pas ne sme na kauč jer će „postati glavni“

Pristup nameštaju je kućno pravilo, ne dokaz dominacije. Možete ga dozvoliti ili zabraniti i psu obezbediti udobno mesto za odmor. Ako pas čuva kauč i reži kada mu priđete, nemojte ga vući ili gurati s njega. To je pitanje bezbednosti i mogućeg čuvanja resursa, a ne razlog za dokazivanje snage; do stručne procene upravljajte pristupom prostoru bez sukoba.

Uvek morate da pobedite u potezanju

Igra potezanja sama po sebi ne pravi agresivnog psa, a prepuštanje igračke psu nije gubitak autoriteta. Može biti dobra zajednička aktivnost ako oboma prija. Koristite odgovarajuću igračku, izbegavajte naglo cimanje i podizanje psa s tla, učite puštanje kroz razmenu i pravite pauze. Ako zubi zahvataju ruke ili pas postaje previše uzbuđen, mirno prekinite igru i prilagodite je.

Kad savet zvuči kao borba ega između čoveka i psa, vredi zastati i preispitati ga.

Kazne koje mogu da stvore novi problem

• Udaranje, trzanje povoca i druge bolne korekcije mogu da izazovu strah, povredu ili odbrambenu reakciju. Čak i kada prekinu ponašanje, ne pokazuju psu šta treba da radi umesto toga.

• Guranje njuške u urin ili izmet ne uči psa gde da obavlja nuždu. Korisniji su redovni izlasci, nadzor i nagrada odmah nakon nužde na odgovarajućem mestu. Nove ili učestale nezgode kod ranije naučenog psa zahtevaju i razmatranje zdravstvenog uzroka.

• Plašenje limenkama, trubama, sprejevima ili drugim neprijatnim nadražajima može povezati strah sa prisutnim ljudima, psima ili mestom, umesto sa ponašanjem koje pokušavate da promenite.

• Guranje ruke u činiju ili oduzimanje hrane radi „dokazivanja kontrole“ može da pojača čuvanje hrane. Obezbedite psu mir dok jede i držite decu dalje od činije. Ako već reži ili nasrće, nemojte ga testirati; potreban je individualan plan rada.

Poseban oprez potreban je sa štenetom, plašljivim psom ili psom kome su dodir i nega već neprijatni. Grubo postupanje može dodatno otežati pregled, čišćenje šapa ili sečenje noktiju. Saradnja se gradi postepeno, kratkim koracima koje pas može da podnese, uz nagrade i pauze.

Pseća komunikacija nije neposlušnost

Pogled u oči nije automatski izazov

Pas pogledom može da traži pažnju, hranu ili smernicu od poznate osobe. Ipak, direktno zurenje može biti preteće u drugom kontekstu. Ne tumačite oči odvojeno od ostatka tela i situacije: opušten kontakt nije isto što i ukočeno telo, zatvorena usta i nepomičan pogled. Ne prisiljavajte nepoznatog ili uplašenog psa na kontakt očima.

Režanje je informacija koju ne treba kažnjavati

Režanje može da označi nelagodnost, strah, bol ili potrebu za prostorom, a javlja se i tokom igre. Kažnjavanje može potisnuti upozorenje bez uklanjanja njegovog uzroka i time otežati prepoznavanje rizika od ugriza. Ipak, nije svaki ugriz bez uočene najave posledica ranijeg kažnjavanja: signali mogu biti kratki ili suptilni.

Ako pas reži pri prilasku ili dodiru, prekinite ono što radite i mirno povećajte razmak. Ne približavajte lice, ne hvatajte ga za ogrlicu i ne dozvolite deci da mu prilaze. Novo režanje ili iznenadna promena ponašanja razlog su za veterinarski pregled, naročito ako postoji osetljivost na dodir ili promena kretanja.

Glasna igra nije nužno agresija

Neki psi tokom igre reže i frkću. Opušteni pokreti, pauze i dobrovoljno vraćanje u igru pomažu da procenite da li im aktivnost prija. Sam zvuk, kao ni mahanje repom, nije dovoljan za procenu. Ako jedan pas uporno beži, skriva se ili ne može da se odvoji od drugog, igru treba mirno prekinuti.

Psi imaju različite potrebe i granice

Neki psi rado prilaze ljudima i drugim psima, drugi su rezervisaniji. Ne treba svakom ponašanju pripisivati ljudske motive, ali ni očekivati da svaki pas uživa u gužvi, dodiru ili društvu. Pristup prilagodite njegovom ponašanju, zdravlju i iskustvu.

To važi i za starijeg psa kome štene skače po glavi. Kratko režanje može biti upozorenje, ali nije razlog da ih pustite da „sami reše stvar“. Nadzirite susrete, pravite pauze i obezbedite starijem psu mesto gde štene ne može da ga uznemirava. Kod nasrtanja, kontakta zubima ili ponovljene napetosti bezbedno ih razdvojite i potražite pomoć.

Univerzalni saveti ne odgovaraju svakom psu

Drugi pas nije garantovano društvo niti rešenje za strah od ostajanja nasamo. Isto tako, pas koji burno reaguje na druge pse neće nužno postati opušteniji ako ga odvedete u prepun park. Prisilno izlaganje može pogoršati problem. Rad se obično započinje na udaljenosti na kojoj pas još može da posmatra, obrati pažnju na vodiča i ostane dovoljno smiren za učenje.

Ni hranu ne treba birati po parolama. Važni su nutritivna potpunost, uzrast, zdravstveno stanje i odgovarajuća količina. Slab apetit nije automatski probirljivost: ako pas odbija hranu, naročito uz povraćanje, bol ili malaksalost, obratite se veterinaru umesto da problem rešavate samo promenom obroka.

Kako prepoznati bolji savet

• Objašnjava šta pas treba da nauči i kako ćete nagraditi poželjno ponašanje.

• Uključuje upravljanje okruženjem: razmak, prepreke, mirno mesto i sprečavanje situacija u kojima pas još ne može da uspe.

• Uzima u obzir govor tela, zdravlje i individualne potrebe, umesto da svako ponašanje naziva dominacijom.

• Ne obećava siguran rezultat za jedan čas i ne zahteva bol, zastrašivanje ili fizičko nadjačavanje.

• Prepoznaje kada je potrebna pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju.

Kod ponovljenih pretnji, ugriza ili ozbiljne anksioznosti nemojte sami isprobavati savete sa interneta. Veterinar može da proceni moguće zdravstvene uzroke i potrebu za terapijom, a stručnjak za ponašanje da pomogne u izradi bezbednog plana. Lekove ne uvodite niti menjajte bez veterinara.

Dobar savet pomaže vam da razumete psa i naučite ga kako da uspe u svakodnevnim situacijama. Ne mora da zvuči dramatično: jasni signali, doslednost, nagrade i dovoljno prostora za učenje korisniji su od dokazivanja „ko je glavni“.