Reaktivnost opisuje obrazac ponašanja u kome pas na određeni okidač, odnosno nadražaj koji izaziva reakciju, reaguje intenzivno: lajanjem, zalećanjem, povlačenjem ili naglim uzbuđenjem. Iza sličnog spoljnog ponašanja mogu stajati različiti razlozi, uključujući strah, frustraciju, snažno uzbuđenje ili bol. Reaktivnost nije isto što i agresivnost, mada reakcija može uključivati preteće ponašanje ili pokušaj ugriza.
Zato reaktivni psi nemaju svi iste potrebe niti iste razloge za reakciju. Neki vremenom nauče da mirno prolaze pored drugih pasa, ali i dalje ne žele direktan kontakt. Neki dobro funkcionišu sa jednim ili nekoliko pažljivo odabranih pasa, dok su sa nepoznatim psima i dalje napeti. Kod drugih je realan cilj da se mirno udalje umesto da reakcija postane burnija.
Važno je razlikovati mirno ponašanje u prisustvu drugih pasa od želje za druženjem. Pas može biti miran u šetnji, a da ne uživa u igri sa drugim psima. Isto tako, može voleti poznate pse, ali burno reagovati na povocu pri susretu sa nepoznatima. Napredak se zato ne meri željom za druženjem, već time da li pas može bezbednije i mirnije da funkcioniše u prisustvu svojih okidača.
Kod iznenadne promene ponašanja, smanjene tolerancije ili slabog napretka uprkos radu, treba razmotriti veterinarsku procenu, jer bol i druge zdravstvene tegobe mogu pojačati razdražljivost. Burna reakcija sama po sebi nije dokaz zdravstvenog problema.
