Puls se oseća na arteriji i kod psa sa pravilnim srčanim ritmom njegova učestalost uglavnom odgovara broju otkucaja srca. Kod nekih poremećaja ritma ne stvara svaki otkucaj opipljiv puls, pa ove vrednosti mogu da se razlikuju. U mirovanju je kod odraslih pasa učestalost često približno 60–160 u minuti, pri čemu mali psi obično imaju više vrednosti od velikih, a štenci mogu imati i više vrednosti. Na puls utiču i fizička aktivnost, uzbuđenje, stres i zdravstveno stanje, pa jedan broj nije dovoljan za procenu zdravlja.
Ubrzan rad srca naziva se tahikardija, a usporen bradikardija; obično ih prati i ubrzan, odnosno usporen puls. Ubrzanje može biti očekivano posle napora ili tokom uzbuđenja, ali se javlja i uz bol, povišenu telesnu temperaturu ili različite bolesti. Sporiji puls može se javiti tokom sna ili kod dobro utreniranih pasa, ali i usled pothlađivanja, dejstva pojedinih lekova ili poremećaja srčanog ritma. Ni ubrzan ni usporen puls sam po sebi ne određuje dijagnozu: važni su okolnosti, pravilnost ritma i drugi znaci.
Puls se najčešće meri blagim pritiskom jagodica prstiju na arteriju sa unutrašnje strane butine, blizu prepone. Pulsni talasi mogu se brojati tokom celog minuta. Za poređenje vrednosti merenje treba obavljati dok je pas miran, u sličnim uslovima, jer napor, stres i san menjaju učestalost pulsa. Trajno odstupanje od uobičajene vrednosti za tog psa ili nepravilan puls zahtevaju veterinarsku procenu. Ako su prisutni otežano disanje, izrazita slabost, kolaps ili blede ili plavičaste sluzokože, potreban je hitan veterinarski pregled.
