Pirenejski planinski pas potiče iz oblasti Pirineja, gde je tradicionalno čuvao stoku od predatora, a ne usmeravao njeno kretanje poput ovčarskih pasa. Snažne je i skladne građe, sa dugom, gustom dvostrukom dlakom. Dlaka je bela ili bela sa sivim, bledožutim ili narandžastim oznakama. Mužjaci su obično visoki 70–80 cm u grebenu, a ženke 65–75 cm.
Obično je miran i privržen porodici, ali kao čuvar stoke može biti samostalan, teritorijalan i rezervisan prema nepoznatima. Rana socijalizacija i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju važni su za njegovo ponašanje u svakodnevnim situacijama. Može se dobro slagati sa decom i drugim životinjama, ali to zavisi od pojedinačnog psa i njegovih iskustava; kontakt sa malom decom treba nadzirati zbog njegove veličine.
Najčešće mu odgovara dom sa dobro ograđenim dvorištem, ali dvorište ne zamenjuje svakodnevne šetnje i kontakt sa porodicom. Pri izboru ove rase treba uzeti u obzir veliku telesnu masu, izraženo linjanje i sklonost ka upozoravajućem lajanju, naročito noću. Život u stanu može biti zahtevan, ali prikladnost doma zavisi i od mogućnosti da se zadovolje njegove potrebe. Gusta dlaka zahteva redovno četkanje, posebno tokom linjanja.
