Pamćenje kod pasa je sposobnost zadržavanja i korišćenja informacija o ljudima, mestima, rutinama, komandama i prethodnim iskustvima. Kratkoročno pamćenje omogućava privremeno zadržavanje informacija, dok dugoročno pamćenje omogućava da naučeno i poznato ostane sačuvano duže, ponekad i godinama. Trajanje pamćenja zavisi od vrste informacije i okolnosti u kojima je stečena.
Asocijativno pamćenje ima važnu ulogu u učenju: pas povezuje radnje, zvuke, mirise i mesta sa posledicama. Tako može da nauči da izvršavanje komande donosi nagradu ili da reaguje sa strahom na mesto na kojem je ranije doživeo neprijatnost. Pamćenje mesta na kojem je pronašao hranu uključuje i pamćenje prostornih odnosa.
Istraživanja ukazuju i na pamćenje nalik epizodičnom, odnosno na sposobnost pasa da zapamte pojedine događaje, a ne samo naučene veze između signala i posledica. To nije dokaz da psi svesno proživljavaju uspomene na isti način kao ljudi. Emocionalni značaj iskustva može uticati na njegovo pamćenje, ali ne garantuje da će svaki intenzivan događaj biti dugotrajno ili precizno zapamćen.
Pamćenje kod pasa važno je za razumevanje ponašanja, obuku i odnos sa ljudima. Pas može dugo da prepoznaje poznate osobe pomoću mirisa, glasa i izgleda. Dosledni signali i ponavljanje uz nagrađivanje olakšavaju učenje, ali uspešno izvršavanje komande zavisi i od pažnje, motivacije i okruženja, a ne samo od pamćenja. Mehanizmi i puni domet pasjeg pamćenja i dalje su predmet istraživanja.
