Lejšmanijaza kod pasa najčešće nastaje nakon uboda zaražene peščane mušice, sitnog insekta koji nije komarac. Parazit Leishmania infantum razmnožava se u ćelijama imunog sistema i može se proširiti na različita tkiva i organe. Zaražen pas ne mora odmah pokazivati znake bolesti: oni se mogu pojaviti posle više meseci, pa i godina, a neki psi ostaju bez simptoma.
Bolest je posebno važna kod pasa koji žive ili su boravili u područjima gde je uzročnik prisutan, među kojima su mediteranske zemlje i delovi Balkana. Rizik zavisi od izloženosti zaraženim peščanim mušicama, primenjene zaštite i imunskog odgovora psa. Nije svako toplo područje podjednako rizično.
Znaci bolesti mogu se razvijati postepeno i uključuju mršavljenje, slabost, smanjen apetit, uvećane limfne čvorove, promene na koži, opadanje dlake, prekomeran rast kandži i promene na očima. Moguće je i krvarenje iz nosa. Oštećenje bubrega je važna i potencijalno teška komplikacija, koja se može ispoljiti pojačanom žeđu i mokrenjem. Ovi znaci nisu specifični za lejšmanijazu i sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.
Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu podataka o boravku u rizičnim područjima, pregleda i odgovarajućih laboratorijskih analiza. One mogu uključiti testove na antitela, PCR za otkrivanje genetskog materijala parazita i pregled uzoraka tkiva, uz analize krvi i urina radi procene oštećenja organa. Lečenje je dugotrajno i zahteva veterinarski nadzor; ne uklanja uvek infekciju, pa su mogući povratak bolesti i potreba za redovnim kontrolama. Prevencija se zasniva prvenstveno na preparatima koji odbijaju peščane mušice i odobreni su za pse, kao i smanjenju izloženosti od sumraka do svitanja. Ne pruža svaki antiparazitski preparat ovu zaštitu. Lejšmanijaza je zoonoza, ali se na ljude uglavnom prenosi preko zaraženih peščanih mušica, a ne uobičajenim kontaktom sa psom.
