Krpelji se hrane krvlju životinja i ljudi. Na psu su često teško uočljivi dok su mali, a lakše se primete kada se napiju krvi i uvećaju. Mogu preneti uzročnike bolesti kao što su babezioza, anaplazmoza, erlihioza i borelioza, ali ne prenosi svaki krpelj zarazu. Na mestu pričvršćivanja može nastati lokalna iritacija ili upala, dok veliki broj krpelja može doprineti anemiji, naročito kod štenadi i malih pasa. Aktivnost krpelja zavisi od vrste i vremenskih uslova; često je veća od proleća do jeseni, ali su mogući i tokom blagih zimskih dana. Zaštita obuhvata odgovarajuće preparate protiv krpelja, odabrane prema uzrastu, telesnoj masi i zdravstvenom stanju psa, pregled nakon šetnje i što ranije pravilno uklanjanje pronađenih krpelja. Ako se pojave malaksalost, povišena temperatura, blede sluzokože ili tamna mokraća, potreban je veterinarski pregled; ovi znaci sami po sebi ne potvrđuju određenu bolest.