Kontrola impulsa kod psa znači da pas može da odloži ili zaustavi neposrednu reakciju, čak i kada želi nešto da uradi. Na primer, može da sačeka pre izlaska kroz vrata ili da prekine igru na naučeni signal. Povezana je sa regulisanjem uzbuđenja, ali nije isto što i smirenost: i uzbuđen pas može da sačeka ili izabere drugo ponašanje.
Ova sposobnost se razvija sazrevanjem i učenjem, a mladim psima, naročito tokom adolescencije, čekanje i prekid uzbudljive aktivnosti mogu biti teški. Premor, intenzivna igra i mnogo podsticaja mogu dodatno otežati kontrolu ponašanja. Skakanje i hvatanje odeće ili ruku mogu se javiti tokom previše uzbudljive igre, ali sami po sebi ne dokazuju ni slabu kontrolu impulsa ni agresiju; važno je sagledati okolnosti i govor tela psa.
Jačanje kontrole impulsa ne svodi se na zabrane. Psu se kroz kratke vežbe i nagrađivanje postepeno uče čekanje, prekid aktivnosti na signal i alternativna ponašanja, poput odlaska na mesto. Vežbe treba započeti u mirnom okruženju i otežavati ih tek kada pas uspešno savlada prethodni korak. Važni su doslednost ukućana i izbegavanje vikanja, jurnjave ili grube igre ako dodatno pojačavaju uzbuđenje.
Razvoj kontrole impulsa razlikuje se među psima i zavisi od uzrasta, iskustva i situacije. Dovoljno odmora, primerena aktivnost i sprečavanje situacija koje pas još ne može da savlada olakšavaju učenje. Ako hvatanje zubima dovodi do povreda ili ponašanje ugrožava bezbednost, potrebna je stručna procena veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa.
