U ovom pojmu inkontinencija se odnosi na nevoljno curenje mokraće, koje se može primetiti kao kapanje urina ili mokra prostirka nakon spavanja. Mokrenje u kući zbog nedovoljno čestih izlazaka, neusvojenih toaletnih navika ili obeležavanja teritorije nije samo po sebi inkontinencija. Bolesti koje izazivaju učestalo mokrenje ili povećano stvaranje mokraće takođe treba razlikovati od nemogućnosti njenog zadržavanja, iako se ova stanja mogu javiti zajedno. Uzroci inkontinencije uključuju slabost mehanizma koji zatvara izlaz iz mokraćne bešike, neurološke poremećaje i urođene anomalije, poput ektopičnog mokraćovoda, koji se otvara van svog normalnog mesta u bešici. Slabost zatvaranja izlaza iz bešike češća je kod sterilisanih ženki, a curenje se često javlja u mirovanju ili tokom sna. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu curenja mokraće: potreban je veterinarski pregled, obično uz analizu urina i, prema nalazu, dodatne pretrage. Lečenje zavisi od utvrđenog uzroka i može uključivati lekove, lečenje osnovne bolesti ili hirurški zahvat. Pas zbog nevoljnog curenja mokraće ne treba da bude kažnjavan.