Hronična bubrežna insuficijencija nastaje usled dugotrajnog oštećenja bubrega i označava smanjenu sposobnost bubrega da obavljaju svoje funkcije; nije nužno završni stadijum bolesti. Hronična bolest bubrega širi je pojam i može postojati i pre nego što funkcija bubrega bude značajno smanjena. Oštećeni bubrezi slabije koncentrišu mokraću, uklanjaju otpadne materije i održavaju ravnotežu vode, soli i kiselosti u organizmu. Mogu se razviti anemija, povišen nivo fosfora u krvi, poremećaji elektrolita i povišen krvni pritisak, a u uznapredovalim slučajevima i uremija — stanje u kojem nakupljene otpadne materije izazivaju tegobe. Mogući znaci su pojačana žeđ, mokrenje većih količina mokraće, slab apetit, povraćanje, gubitak težine, malaksalost i neprijatan zadah. U ranim fazama znaci mogu izostati, a navedene tegobe nisu specifične samo za bolesti bubrega. Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu istorije tegoba, pregleda, analiza krvi i mokraće, uz merenje krvnog pritiska i po potrebi slikovnu dijagnostiku. Trajno oštećeno bubrežno tkivo ne može se obnoviti, ali prilagođena bubrežna dijeta, redovne kontrole i terapija prema nalazima mogu ublažiti tegobe i usporiti napredovanje bolesti.