Govor tela psa obuhvata položaj i napetost tela, izraze lica, položaj ušiju i repa i pokrete koji mogu ukazivati na opuštenost, zainteresovanost, razigranost, strah ili nelagodu. Na primer, spuštanje prednjeg dela tela uz podignut zadnji deo često je poziv na igru, dok ukočenost i pokušaj udaljavanja mogu upozoravati na nelagodu. Oblizivanje nosa, skretanje pogleda, okretanje glave, zevanje, otresanje tela i njuškanje tla takođe mogu biti povezani sa stresom, ali imaju i druga značenja. Nijedan znak ne treba tumačiti izolovano: važno je posmatrati celo telo, redosled signala, okolnosti, građu psa i mogućnost da se udalji. Ni mahanje repom samo po sebi ne znači da je pas prijateljski raspoložen. Znaci nelagode mogu prethoditi režanju ili ujedu, ali nisu uvek lako uočljivi. Pažljivo praćenje govora tela pomaže da se smanji pritisak, omogući psu prostor i izbegnu konflikti.