Gojaznost kod pasa najčešće nastaje usled kombinacije prevelikih porcija, viška poslastica i nedovoljnog kretanja. Rizik može biti veći kod starijih pasa, pojedinih rasa i nakon sterilizacije ili kastracije. Određene bolesti i lekovi takođe mogu doprineti povećanju telesne mase. Gojaznost je izraženiji stepen viška masnog tkiva, a ne svaki mali višak telesne mase.
Tipični znaci su slabo izražen ili nevidljiv struk, rebra koja se teško ili uopšte ne mogu napipati zbog debelog masnog sloja i masne naslage oko korena repa i slabinskog dela. Pas može slabije podnositi aktivnost i više se zadihavati pri naporu. Viseći stomak, hromost i niska aktivnost nisu specifični za gojaznost i mogu ukazivati i na druge zdravstvene probleme.
Za procenu se koriste telesna masa i ocena telesne kondicije, odnosno procena masnih naslaga posmatranjem i opipavanjem tela. Na često korišćenoj skali od 1 do 9, ocene 6 i 7 označavaju prekomernu telesnu masu, a 8 i 9 gojaznost. Gojaznost povećava opterećenje zglobova, može doprineti poremećajima metabolizma, otežava podnošenje napora i toplote i povezana je sa kraćim životnim vekom.
Osnova lečenja je plan ishrane za postepeno mršavljenje, uz veterinarsku procenu i redovno praćenje telesne mase i kondicije. Hrana i porcije treba da smanje kalorijski unos, ali da i dalje obezbede potrebne hranljive materije; u ukupan unos računaju se i poslastice. Fizička aktivnost je važan deo kontrole telesne mase i povećava se postepeno, u skladu sa zdravstvenim stanjem psa.
