Australijski ovčar, poznat i pod nadimkom aussie, razvijen je u SAD kao pas za rad sa stokom. Danas se drži i kao porodični pas i učestvuje u psećim sportovima. Srednje je veličine, snažne i atletske građe, sa dvostrukom dlakom srednje dužine. Okretan je i prilagođen dugotrajnom radu.
Obično brzo uči i rado sarađuje sa vlasnikom, ali mu je potrebno dosledno učenje uz nagrađivanje, kao i dovoljno fizičkih i mentalnih aktivnosti. Prema nepoznatima može biti rezervisan. Zbog pastirskog nagona može pokušavati da usmerava kretanje dece ili drugih životinja, pa su važni rana socijalizacija i nadzor tokom druženja sa decom. Teškoće pri ostajanju nasamo nisu neizbežna osobina rase; psa treba postepeno navikavati na samoću.
Dlaka zahteva redovno četkanje, naročito tokom linjanja. Potrebe za aktivnošću treba prilagoditi uzrastu, zdravlju i kondiciji psa, uz odmor i zadatke koji podstiču razmišljanje. Po vrućini treba izbegavati napor i obezbediti vodu i hlad. Ishrana treba da bude potpuna i prilagođena životnom dobu i nivou aktivnosti.
U rasi se mogu javiti nasledne bolesti očiju, displazija kukova i epilepsija. Kod nekih pasa postoji i nasledna osetljivost na određene lekove, povezana sa varijantom gena ABCB1, poznatom i kao MDR1; o potrebi za testiranjem i izboru lekova odlučuje veterinar. Merle, odnosno mramorna šara, sama po sebi ne znači da je pas bolestan, ali parenje dva merle psa povećava rizik da potomci imaju urođene poremećaje sluha i vida. Australijski ovčar najviše odgovara ljudima koji mogu redovno da mu posvete vreme za kretanje, učenje i zajedničke aktivnosti.
