Artritis označava upalu zgloba, a ne svaku promenu koja izaziva bol u zglobovima. Kod pasa je najčešći osteoartritis, hronično oboljenje koje uključuje propadanje hrskavice, promene drugih zglobnih struktura i upalu. Češći je kod starijih pasa, ali se može razviti i kod mladih, naročito nakon povrede ili zbog nepravilnog razvoja i nestabilnosti zgloba. Prekomerna telesna težina dodatno opterećuje zglobove i može pogoršati tegobe.
Pored osteoartritisa, postoje infektivni artritis, izazvan mikroorganizmima, i imunološki posredovan artritis, kod kojeg imunski sistem napada tkiva zglobova. Reumatoidni artritis je redak oblik imunološki posredovanog artritisa kod pasa. Spondiloza, koja podrazumeva koštane izrasline na pršljenovima, nije isto što i artritis, dok spondilitis označava upalu pršljenova, a ne degenerativnu bolest.
Mogući znaci su ukočenost, hramanje, otežano ustajanje, smanjena spremnost za kretanje, razdražljivost i izbegavanje skakanja ili penjanja. Ovi znaci nisu specifični za artritis i mogu ukazivati i na druga oboljenja. Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu pregleda i, po potrebi, rendgenskog snimanja i dodatnih analiza. Ako se sumnja na infektivni ili imunološki posredovan artritis, može biti potrebna i analiza zglobne tečnosti.
Lečenje zavisi od uzroka i težine bolesti. Kod osteoartritisa obično je potreban dugoročan pristup koji uključuje održavanje odgovarajuće telesne težine, prilagođenu fizičku aktivnost, veterinarski propisane lekove protiv bola i upale i, kada je prikladno, rehabilitaciju. Infektivni i imunološki posredovani oblici zahtevaju lečenje usmereno na njihov uzrok, a u pojedinim slučajevima razmatra se i operacija. Cilj je smanjenje bola i očuvanje pokretljivosti i kvaliteta života. Psu ne treba davati lekove protiv bolova namenjene ljudima bez izričitog saveta veterinara.
