Anksioznost pri odvajanju javlja se kada pas teško podnosi odsustvo vlasnika ili druge osobe za koju je vezan. Uznemirenost može početi već tokom pripreme za odlazak ili ubrzo nakon odvajanja. Mogući znaci su uporno lajanje ili zavijanje, nemir, dahtanje, uništavanje predmeta, pokušaji bekstva i mokrenje ili obavljanje nužde u kući. Ovi znaci sami po sebi ne potvrđuju anksioznost pri odvajanju: potrebno je proceniti kada se javljaju i razmotriti druge uzroke, uključujući zdravstvene probleme.
Pas može dobro učiti trikove i osnovne signale, a ipak teško podnositi čak i kratko odvajanje. Veštine poslušnosti i sposobnost da mirno ostane bez određene osobe nisu isto. Rad obično uključuje postepeno navikavanje na odsustvo, počevši od trajanja koje ne izaziva izraženu uznemirenost. Dužina odsustva prilagođava se reakcijama psa, a prebrzo produžavanje može pogoršati problem.
Kažnjavanje ne rešava uzrok i može pojačati strah. Cilj je da pas postepeno nauči da odvajanje nije pretnja, bez izlaganja panici. Kod izraženih znakova, pokušaja bekstva ili samopovređivanja treba što pre potražiti pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa. Veterinar može proceniti moguće zdravstvene uzroke i potrebu za lekovima kao podrškom planu promene ponašanja.
