Addisonova bolest kod pasa dovodi do manjka hormona nadbubrežnih žlezda, pre svega kortizola, a često i aldosterona. Kortizol učestvuje u regulaciji metabolizma i odgovoru na stres, dok aldosteron pomaže u održavanju ravnoteže vode i elektrolita, poput natrijuma i kalijuma, i krvnog pritiska. Mogući simptomi su slabost, letargija, gubitak apetita, povraćanje, proliv, dehidracija, gubitak telesne mase, pojačana žeđ i učestalo mokrenje.
Bolest može dugo ostati neprepoznata jer simptomi nisu specifični, mogu se povremeno povlačiti i liče na mnoge druge poremećaje. Primarni oblik nastaje zbog oštećenja samih nadbubrežnih žlezda i često uključuje manjak i kortizola i aldosterona. Sekundarni oblik nastaje zbog nedovoljne stimulacije nadbubrežnih žlezda hormonom ACTH iz hipofize i uglavnom dovodi do manjka kortizola. Izraz „atipični oblik” obično označava bolest bez karakterističnih poremećaja natrijuma i kalijuma u krvi; kod nekih pasa ti poremećaji mogu nastati kasnije.
Najopasnija komplikacija je Addisonova kriza, životno ugrožavajuće stanje koje može uključivati tešku dehidraciju, izrazit pad krvnog pritiska i kolaps, pa zahteva hitnu veterinarsku pomoć. Dijagnoza se zasniva na anamnezi, pregledu i laboratorijskim testovima. Nizak kortizol sam po sebi ne potvrđuje bolest; za potvrdu se najčešće koristi ACTH stimulacioni test, kojim se proverava odgovor nadbubrežnih žlezda na stimulaciju. Lečenje obično podrazumeva doživotnu nadoknadu hormona koji nedostaju, uz redovne veterinarske kontrole. Uz odgovarajuću terapiju mnogi psi mogu imati dobar kvalitet života.
