Pre samo nekoliko nedelja delovalo je da ste uspeli. Pas sedne kad kažete, dođe kad ga pozovete, zna gde se obavlja nužda i život je postao lakši. Onda stigne osmi, deveti ili jedanaesti mesec i kao da je neko zamenio psa. Poziv više ne daje isti rezultat, lajsne su zanimljive za žvakanje, a šetnja liči na pregovore. To ume da bude iscrpljujuće. Kod mnogih pasa ovakve promene prate adolescenciju: ne znače da je sav prethodni trening propao. Ipak, nije svaka nagla promena ponašanja samo faza odrastanja.

Kad se „savršeno štene“ pretvori u tinejdžera

Vlasnici često prvo primete da pas slabije reaguje na već naučene signale. Kod kuće dolazi na poziv, a napolju ga potpuno zaokupe drugi pas, miris ili golub. To ne mora da znači da je zaboravio šta reč znači. Izvođenje naučenog ponašanja u uzbudljivom okruženju teže je nego u mirnoj dnevnoj sobi, naročito dok se pažnja i samokontrola još razvijaju.

Mogu se pojaviti i nova ponašanja: grickanje nameštaja, pojačano istraživanje, vučenje na povocu ili teškoće sa smirivanjem. Uzroci mogu uključivati uzbuđenje, frustraciju, dosadu, nedovoljno odmora ili neodgovarajuće prilike za žvakanje i kretanje. Nije korisno pretpostaviti da pas smišljeno bira ono što vam najviše smeta.

Nezgode sa nuždom zaslužuju posebnu pažnju. Promena rutine, uzbuđenje ili obeležavanje prostora mogu imati ulogu, ali novonastalo mokrenje u kući kod ranije pouzdanog psa treba razmotriti i sa veterinarom. Naročito je važno javiti se ako pas češće mokri, više pije, ima krv u mokraći, pokazuje bol ili mu mokraća curi tokom odmora. Ako se uporno napinje, a mokraća ne izlazi ili izlazi samo u kapima, odmah tražite veterinarsku pomoć.

Adolescentni pas može da zna određeni signal, a da još ne uspeva dosledno da odgovori na njega u različitim situacijama.

Najfrustrirajuća je često nepredvidivost: dva dana sve ide lako, trećeg kao da ste ponovo na početku. Takve oscilacije mogu pratiti sazrevanje, ali vredi pratiti i okolnosti — koliko je pas spavao, šta se dešavalo pre šetnje i koliko je okruženje bilo zahtevno.

Zašto se promene često primećuju između 6. i 12. meseca

U ovom uzrastu mnogi psi ulaze u adolescenciju ili su već u njoj. Polno sazrevanje, promenjena interesovanja i razvoj sposobnosti upravljanja uzbuđenjem mogu uticati na ponašanje. Pas spolja može da izgleda skoro odraslo, a da mu i dalje treba mnogo pomoći da se snađe u zahtevnim situacijama.

To nije dokaz da vas pas namerno izaziva ili pokušava da preuzme kontrolu. Ponašanje zavisi i od toga šta mu je u datom trenutku privlačno i šta je ranije donosilo rezultat. Ako povlačenjem stigne do zanimljivog mirisa, ima razlog da to ponovi. Zato su jasni uslovi za učenje i nagrađivanje saradnje korisniji od nadmetanja sa psom.

Početak, trajanje i intenzitet adolescencije nisu isti kod svih pasa. Manji psi u proseku sazrevaju ranije od velikih, ali veličina nije pouzdan raspored za pojedinca. Kod nekih pasa ponašanje se stabilizuje ranije, a kod drugih sazrevanje traje do druge godine ili duže. Temperament, zdravlje, iskustva i svakodnevni uslovi takođe imaju značaj.

Zašto je ovo vlasniku ponekad teže od ranog štenećeg perioda

Od malog šteneta malo ko očekuje pouzdanost. Sa adolescentnim psom je drugačije: već ste videli koliko može, počeli ste da mu verujete, a sada morate da vratite deo nadzora. Uz to je snažniji, ima veći domet i može da napravi veću štetu. Osećaj da „zna, ali neće“ zato lako preraste u razočaranje.

Privremeno pojednostavljivanje rutine nije priznanje poraza. Bolje je da napravite uslove u kojima pas može da uspe nego da svakodnevno proveravate da li je već spreman za više slobode. Beleške o šetnjama, odmoru i problematičnim situacijama mogu pomoći da primetite napredak koji se iz dana u dan teško vidi.

Greške koje otežavaju učenje

  • Prebrzo podizanje kriterijuma. Uspeh u kuhinji ne znači da je pas spreman za isti zadatak među psima u parku.

  • Neprestano ponavljanje signala. Ako pas ne reaguje, olakšajte zadatak i smanjite ometanja umesto da sve glasnije ponavljate „dođi“.

  • Previše slobode bez nadzora. Pristup prostorijama i predmetima povećavajte postepeno, prema ponašanju koje pas zaista pokazuje.

  • Kažnjavanje zbog nezgode ili štete, naročito naknadno. To psu ne objašnjava šta treba da uradi umesto toga i može pojačati strah i skrivanje.

  • Pokušaj da psa samo što više izmorite. Aktivnost je važna, ali stalno podizanje uzbuđenja nije zamena za san, odmor i učenje smirivanja.

Kako da prilagodite trening

Vratite se na osnove: kratke vežbe od minut do tri, u mirnim uslovima, često su korisnije od dugog treninga tokom kog pas gubi pažnju. Počnite zadatkom koji mu ide lako, nagradite uspeh i završite pre nego što oboje postanete frustrirani. Težinu povećavajte postepeno — na primer, prvo udaljenost ili prisustvo ometanja, ne sve odjednom.

Birajte nagradu koja psu u tom trenutku znači: mali zalogaj hrane, kratka igra ili dozvola da nastavi njuškanje. Ako ni omiljena nagrada ne privlači pažnju, zadatak je možda pretežak ili je pas previše uzbuđen, uplašen ili umoran. Napravite veću udaljenost od onoga što ga zaokuplja i tražite manje.

Dozivanje vežbajte kod kuće, u ograđenom prostoru ili napolju uz odgovarajuće obezbeđenje. Dok poziv nije pouzdan, koristite povodnik, a za vežbanje na većoj udaljenosti dugački povodnik pričvršćen za dobro prilagođen am, dalje od saobraćaja i mesta gde može da se zaplete. Ne povlačite psa trzajima i nikada ga ne kažnjavajte kada vam priđe, čak ni ako je dolazak potrajao.

Predvidiva rutina može olakšati svakodnevicu: primerene šetnje, njuškanje, kratko učenje, mirno mesto za odmor i vreme bez stalnog uznemiravanja. Posmatrajte svog psa umesto da se držite ideje da adolescent mora neprestano da bude aktivan.

Žvakanje: sprečite štetu i ponudite zamenu

Sklonite cipele, kablove i sitne predmete, a pristup nameštaju zaštitite vratima ili ogradicom. Ponudite igračke odgovarajuće veličine i čvrstine, uz nadzor dok ne vidite kako ih pas koristi. Nijedna igračka nije bezbedna za svakog psa; uklonite onu sa koje otkida i guta delove.

Transportni kavez ili ograđen prostor mogu biti pomoć samo ako je pas na njih postepeno naviknut i u njima se oseća opušteno. Nisu kazna niti zamena za kretanje, kontakt i izlaske radi nužde. Ako koristite povodnik u kući radi kratkotrajnog usmeravanja, neka bude na amu i pod neposrednim nadzorom; ne ostavljajte psa vezanog niti sa povodnikom koji može da se zakači za nameštaj.

Ako se destrukcija javlja pretežno kada pas ostane sam, naročito uz zavijanje, dahtanje, balavljenje ili pokušaje bekstva, ne pretpostavljajte da mu je samo dosadno. Moguća je uznemirenost zbog odvajanja. Potražite savet veterinara i stručnjaka za ponašanje; zatvaranje u kavez psu koji paniči može povećati rizik od povrede. Ako sumnjate da je progutao komad igračke, tkaninu ili drugi predmet, obratite se veterinaru.

Nezgode sa nuždom: vratite rutinu, ali proverite uzrok

Dok razjašnjavate uzrok, privremeno povećajte broj izlazaka, naročito posle sna, jela i igre. Omogućite psu mirno mesto i dovoljno vremena da obavi nuždu. Nagradite ga odmah po završetku, dok ste još napolju. Ne ograničavajte vodu da biste sprečili nezgode.

Zaprljano mesto dobro očistite sredstvom namenjenim uklanjanju mirisa urina, prema uputstvu proizvođača. Privremeno ograničite pristup krevetu ili drugim mestima na kojima se nezgode ponavljaju, bez kažnjavanja. Beležite učestalost i okolnosti mokrenja, promene žeđi i druge simptome — te informacije mogu biti korisne veterinaru.

Kada potražiti pomoć

Veterinarski pregled je važan ako je promena nagla ili praćena bolom, promenama apetita, žeđi, sna ili kretanja. Novu izraženu plašljivost, agresivno ponašanje ili slabu reakciju na zvuk takođe ne treba automatski pripisati adolescenciji. Ako postoji rizik od ujeda, sprečite rizične susrete i ne pokušavajte da psa „naviknete“ prisilnim izlaganjem.

Za teškoće u treningu potražite trenera koji radi nagrađivanjem i prilagođava plan psu, bez zastrašivanja i bolnih korekcija. Kod izraženog straha, agresije ili problema pri ostajanju nasamo uključite veterinara i stručnjaka za ponašanje. Dobar plan ne obećava čudo, već postavlja ostvarive korake i prati kako pas reaguje.

Tinejdžerski period ne traje zauvek, ali samo sazrevanje nije garancija da će svaka teškoća nestati. Najviše pomaže kombinacija realnih očekivanja, bezbednog okruženja, odmora i doslednog učenja. Povratak osnovama nije vraćanje na nulu — to je prilagođavanje podrške psu koji se menja.