Prvih nekoliko nedelja sa štenetom ume da izgleda kao mešavina oduševljenja, umora i blage panike. Štene gricka stvari, budi vas noću i cvili čim nestanete iza vrata. Najviše pomažu jednostavne navike: predvidiva rutina, bezbedan prostor, postepeno privikavanje na odvajanje i dovoljno sna. Ne morate sve da rešite odjednom.
Boks kao mesto za odmor, a ne kazna
Boks može da bude korisno pomagalo, ali nije obavezan niti odgovara svakom psu. Počnite otvorenim vratima: pustite štene da samo istraži prostor, ubacite poslasticu i nagradite dobrovoljan ulazak. Vrata zatvarajte tek kada se unutra oseća opušteno, najpre veoma kratko dok ste pored njega. Trajanje povećavajte prema njegovom ponašanju, ne prema unapred zadatom rasporedu.
Boks treba da bude dovoljno prostran da štene može da ustane, okrene se i udobno legne. Ne koristite ga kao kaznu, za dugotrajno zatvaranje ili da biste štene primorali da trpi nuždu. Obezbedite prijatnu temperaturu, provetravanje i pristup vodi. Skinite ogrlicu ili am dok boravi u boksu, jer mogu da se zakače za rešetke.
Podlogu i igračke birajte prema tome kako štene žvaće. Ako kida posteljinu ili guta punjenje, uklonite takve predmete i potražite bezbedniju, udobnu podlogu. Predmet koji je bezbedan uz nadzor nije nužno bezbedan kada štene ostane samo. Ako sumnjate da je progutalo komad tkanine ili igračke, obratite se veterinaru bez čekanja da se pojave simptomi.
Ako se noću teško smiruje, mesto za spavanje pored kreveta može da olakša početak i pomogne vam da primetite kada mu treba izlazak. Kasnije ga možete postepeno pomerati. Uporno paničenje, grebanje i pokušaji bekstva nisu znak da treba duže da ga ostavite zatvorenog: prekinite takvu situaciju i vratite se lakšem koraku ili drugom bezbednom prostoru.
Navikavanje na obavljanje nužde napolju
Vrlo mlado štene ne može dugo da izdrži. Ponudite mu priliku da obavi nuždu posle buđenja, obroka i igre, pre spavanja i kad počne da njuška pod, kruži ili se uznemiri. Noćni izlasci nekim štencima su potrebni, ali ne postoji jedan razmak koji odgovara svima. Prilagodite raspored uzrastu i stvarnim potrebama šteneta.
Pohvalite ga i dajte malu poslasticu odmah pošto završi nuždu na željenom mestu, a ne tek po povratku u stan. Noću izlazak neka bude miran i kratak, bez razigravanja. Za izbor bezbednog mesta pre završetka vakcinacije posavetujte se sa veterinarom, naročito ako nemate sopstveno dvorište.
Nezgode u kući očistite bez grdnje i kažnjavanja. Ako ih ima često, ponudite više izlazaka i pažljivije pratite signale. Podloge mogu biti privremeno rešenje kada izlazak nije moguć, ali prelazak na spoljašnje mesto treba postepeno učiti. Nemojte uskraćivati vodu da biste smanjili broj nezgoda. Bolno mokrenje, krv u mokraći ili nagla promena navika zahtevaju veterinarski pregled; nemogućnost mokrenja je hitno stanje.
Kako učiti štene da kratko ostaje samo
Uznemirenost pri odvajanju nije dokaz da je štene razmaženo. Na nju mogu uticati uzrast, prethodna iskustva, temperament i način privikavanja. Mirni odlasci i povratci mogu pomoći, ali sami po sebi ne rešavaju strah od samoće.
Vežbajte kada je štene obavilo nuždu i kada je mirno. Početak može biti samo korak udaljavanja ili sekunda iza vrata. Vratite se pre nego što se uznemiri i povećavajte trajanje tek kada prethodni korak podnosi opušteno. Snimak kamerom ili telefonom može vam pomoći da vidite šta se dešava dok niste tu.
Ako počne da cvili, proverite da li mu je potrebna nužda, blizina ili nešto drugo. Nemojte namerno čekati da se iscrpi ili prestane da paniči kako vaš povratak ne bi „nagradio“ cviljenje. Vratite se mirno, pomozite mu da se smiri i sledeći put skratite odsustvo. Strah se ne rešava ignorisanjem.
Neka štenad posebno teško podnose ogradice i zatvorena vrata. Isprobajte bezbedniji raspored prostora i manje korake. Ako štene uporno zavija, dahće bez vrućine ili aktivnosti, slini, pokušava da pobegne ili se povređuje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama nagrađivanja. Dok učite odvajanje, organizujte pomoć za odsustva koja su duža nego što štene trenutno može mirno da podnese.
Cilj nije da štene „izdrži“ samoću po svaku cenu, već da postepeno stekne sigurnost dok niste pored njega.
Bezbedan prostor znači manje stalnog nadgledanja
Prvim mesecima često više pomaže dobra organizacija prostora nego stalno opominjanje. Sklonite kablove, lekove, sredstva za čišćenje, otrovne biljke i sitne predmete koje štene može da proguta. Kante i ormarići treba da budu nedostupni, a ograde stabilne i bez mesta na kojima se pas može zaglaviti.
Ogradica ili obezbeđena prostorija mogu vam omogućiti kratku pauzu dok kuvate ili radite. Nisu zamena za kontakt, kretanje i izlaske. Ako se štene penje i pokušava da preskoči ogradu, nemojte ga ostavljati u prostoru iz kojeg može da padne ili pobegne. Izaberite drugo rešenje i postepeno ga upoznajte s njim.
Rešenje | Kada je korisno | Na šta paziti |
|---|---|---|
Boks | Za odmor i spavanje psa koji je na njega postepeno naviknut | Nije za dugotrajno zatvaranje niti za psa koji u njemu paniči |
Ogradica | Za bezbedan prostor za igru i kratku pauzu za vlasnika | Nije dobar izbor ako se štene penje, zaglavljuje ili beži |
Pregrađena soba ili kuhinja | Kada štenetu odgovara više prostora | Zahteva uklanjanje opasnih predmeta i proveru vrata, ograda i dostupnih ormarića |
Socijalizacija je mirno upoznavanje sveta
Štene ne mora svakoga da pozdravi niti da se igra sa svakim psom. Važnije je da nove ljude, životinje, zvuke i površine upoznaje postepeno, na udaljenosti na kojoj se oseća sigurno. Kratko posmatranje može biti vrednije od dugog i napornog druženja.
Rano upoznavanje sveta treba uskladiti sa zaštitom od zaraznih bolesti. Sa veterinarom dogovorite koje su aktivnosti i mesta primereni vakcinalnom statusu šteneta i lokalnom riziku. Ne morate svako novo iskustvo odlagati do završetka vakcinacije: neka su moguća kod kuće, iz naručja ili u drugom kontrolisanom okruženju. Preporuka da štene nosite ipak ne znači da je svako mesto bez rizika.
Birajte mirne susrete sa poznatim ljudima i zdravim, prijateljski nastrojenim psima odgovarajućeg vakcinalnog statusa. Za časove za štence proverite zdravstvene uslove, higijenu i način rada. Dobar program ne forsira igru i kontakt, već prati kako se svako štene oseća.
Počnite kratko i na dovoljnoj udaljenosti od gužve ili buke.
Nagradite mirno posmatranje; prilazak nije obavezan.
Ako se štene skriva, ukoči, podvije rep ili pokušava da ode, povećajte udaljenost ili završite susret.
Ne vucite ga prema onome čega se plaši i omogućite mu da se povuče.
Dodiri, grickanje i kratke igre učenja
Negu uvedite kroz veoma kratke, nagrađene korake: dodir šape, pogled na uho ili blago podizanje usne. Prestanite pre nego što štene počne da se otima. Ako se ukoči, povlači ili pokazuje nelagodnost, sledeći pokušaj neka bude lakši. Bol pri dodiru zahteva proveru kod veterinara, a ne upornije vežbanje.
Za grickanje ruku i odeće ponudite odgovarajuću igračku i mirno prekinite igru ako zubi ponovo završe na koži. Ne udarajte štene i ne stežite mu njušku. Proverite i da li mu treba odmor: grickanje se često pojača kada je preuzbuđeno ili umorno.
Deo redovnog obroka možete koristiti za nagrađivanje jednostavnih vežbi ili traženje hrane. Ručno hranjenje nije neophodno i nije samostalno rešenje za čuvanje hrane. Ne uzimajte posudu da biste „dokazali autoritet“. Ako štene nad hranom ukočeno stoji, reži ili pokušava da ujede, udaljite decu i druge životinje i potražite stručnu pomoć.
Kratke vežbe, njuškanje i jednostavne igračke sa hranom dopunjuju kretanje, ali cilj nije da štene iscrpite. Birajte lake zadatke i bezbedne igračke primerene njegovoj veličini, uz nadzor dok ne vidite kako ih koristi. Ako se frustrira ili gubi interesovanje, pojednostavite zadatak ili napravite pauzu.
Dovoljno sna umesto još jedne runde igre
Štencima je potrebno mnogo sna i više perioda odmora tokom dana. Premoreno štene može postati grickavo, razdražljivo i teško se smirivati. Posle igre, učenja ili izlaska ponudite mu tiho, udobno mesto za odmor, bez stalnog uznemiravanja. Deca takođe treba da znaju da psa koji spava ostavljaju na miru.
Odmor ne znači prisilno zatvaranje u boks koji izaziva strah. Koristite prostor u kojem se štene već oseća sigurno. Nagla, neuobičajena malaksalost, teško buđenje ili odbijanje hrane uz druge simptome nisu samo „nadoknađivanje sna“ i zahtevaju kontakt sa veterinarom.
Kada vama postane previše
Nespavanje, čišćenje i stalno nadgledanje mogu da budu iscrpljujući. To što vam je teško ne znači da ste loš vlasnik. Podelite obaveze ako možete, organizujte kratku pomoć i koristite bezbedan prostor da predahnete dok su potrebe šteneta zadovoljene. Napredak često dolazi postepeno i nije isti kod svakog psa.
Škola za štence ili individualni rad mogu pomoći da prilagodite plan svom psu. Proverite metode, iskustvo voditelja, veličinu grupe i cenu, koja zavisi od mesta i obima programa. Izbegavajte obećanja o brzom rešavanju svih problema i rad zasnovan na zastrašivanju ili bolu.
Ako uprkos podršci ne možete da obezbedite odgovarajuću negu, nemojte donositi odluku u žurbi niti psa predavati nepoznatoj osobi bez provere. Obratite se odgovornom odgajivaču, organizaciji od koje je pas udomljen ili pouzdanom udruženju radi pomoći oko bezbednog smeštaja. Budite iskreni o njegovom zdravlju, potrebama i ponašanju.
Težak početak ne znači da ste pogrešili. Važnije je da na vreme prilagodite očekivanja i potražite podršku nego da sve pokušavate sami.
