Američki stafordski terijer, poznat i kao amstaf, snažan je, mišićav pas srednje veličine. Mnogi predstavnici rase su energični i privrženi ljudima, ali temperament i potrebe razlikuju se od psa do psa. Njegova fizička snaga zahteva odgovorno vođenje, doslednu obuku i pažljivo upoznavanje sa drugim životinjama.

Osnovne informacije

  • Zemlja porekla: Sjedinjene Američke Države.

  • FCI grupa: terijeri.

  • Poželjna visina u grebenu: približno 46–48 cm za mužjake i 43–46 cm za ženke.

  • Težina treba da bude srazmerna visini i građi; važnija je zdrava telesna kondicija nego jedan zadati broj kilograma.

  • Životni vek: često oko 12–16 godina, uz individualne razlike.

  • Dlaka: kratka, gusta i jednostavna za osnovno održavanje.

Istorija rase

Preci amstafa potiču od pasa nastalih ukrštanjem buldoga i terijera na Britanskim ostrvima. Deo njihove istorije vezan je za borbe životinja. Sa doseljenicima su stigli u SAD, gde se razvio snažniji tip psa i kasnije zasebna izložbena rasa.

Američki kinološki savez priznao je rasu 1936. godine pod nazivom stafordski terijer. Naziv američki stafordski terijer uveden je 1972. kako bi se razlikovala od stafordskog bul terijera. Amstaf i američki pit bul terijer imaju povezano poreklo, ali nazive ne treba koristiti kao sinonime.

Izgled i građa

Amstaf je kompaktan i atletski građen pas, sa širokim grudnim košem i izraženom muskulaturom. Ne bi trebalo da bude pretežak niti toliko zdepast da mu građa otežava kretanje. Izgled sam po sebi nije dokaz porekla ili zdravlja.

Glava, oči i uši

Glava je široka, sa izraženim obraznim mišićima i jasnim prelazom između čela i njuške. Nos je crn, a poželjan zagriz makazast: gornji sekutići blago prekrivaju donje. Oči su tamne, okrugle i široko postavljene.

Prirodne uši su kratke i mogu biti poluuspravne ili savijene u obliku „ruže“. Kupiranje ušiju nije potrebno za zdravlje psa. Propisi o ovom zahvatu razlikuju se među državama; proverite ih kod nadležnog organa i veterinara.

Telo, rep i noge

Vrat je snažan, leđa relativno kratka, a grudni koš širok i dubok. Rep je nisko postavljen, kraći u odnosu na telo i sužava se ka vrhu.

Prednje noge su prave i snažne, zadnje mišićave, a šape kompaktne. Kretanje treba da bude slobodno i elastično. Šepanje, ukočenost ili teško ustajanje nisu osobine rase, već razlozi za veterinarski pregled.

Dlaka i boja

Dlaka je kratka, pripijena i sjajna. Pas se linja, a količina i trajanje linjanja zavise od jedinke, sezone, uslova života i zdravlja kože. Naglo proređivanje dlake, ćelava mesta ili intenzivan svrab zahtevaju pregled.

Postoje jednobojni, šareni i tigrasti psi. U standardu su nepoželjni potpuno bela boja ili više od 80% bele površine, crna sa paležom i boja jetre. Boja dlake ne određuje karakter ili vrednost psa kao porodičnog ljubimca.

Karakter i život sa porodicom

Mnogi amstafi rado sarađuju sa ljudima, vole igru i traže blizinu porodice. Ipak, nijedan pas ne može se unapred opisati kao uvek smiren, bezopasan ili sposoban za samokontrolu u svakoj situaciji. Na ponašanje utiču nasleđe, rana iskustva, socijalizacija, učenje, zdravlje i okruženje.

Kod nekih pasa postoji izražena netrpeljivost prema drugim psima ili sklonost jurenju malih životinja. Zajedničko odrastanje može pomoći, ali ne garantuje bezbedan suživot. Upoznavanja organizujte postepeno i pod kontrolom; sa sitnim ljubimcima može biti potrebno trajno fizičko razdvajanje.

Amstaf nije „dadilja“. Kontakt svakog psa sa malim detetom mora aktivno nadzirati odrasla osoba. Deca ne treba da diraju psa dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto. Kada nadzor nije moguć, dete i psa razdvojite sigurnom preprekom.

Ne podstičite zaštitničko ili agresivno ponašanje i ne oslanjajte se na psa da sam procenjuje pretnje. Režanje je upozorenje: prekinite kontakt, obezbedite prostor i utvrdite uzrok, umesto da kažnjavate psa zbog upozoravanja.

Držanje i svakodnevne aktivnosti

Amstaf može živeti u stanu ili kući ako dobija dovoljno kretanja, mentalnih aktivnosti i vremena sa porodicom. Dvorište ne zamenjuje šetnje. Stalni boravak napolju, naročito na hladnoći ili vrućini, nije odgovarajući način držanja.

Obezbedite više izlazaka dnevno, uz kombinaciju njuškanja, mirnog hodanja, igre i kratkih vežbi. Obim aktivnosti prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravstvenom stanju i temperaturi. Važan je i odmor; cilj nije iscrpeti psa do krajnjih granica.

Trčanje, agility i druge zahtevnije aktivnosti uvodite postepeno, kada je pas fizički spreman. Izbegavajte vešanje psa o igračku, ponavljane visoke skokove i vuču velikih tereta bez stručnog nadzora. Takvo opterećenje posebno nije primereno štenetu u razvoju.

Za dolazak psa pripremite dobro prilagođenu ogrlicu ili am, čvrst povodac, ležaj, posude za hranu i vodu i bezbedne igračke za žvakanje. Korisno je postepeno navikavanje na korpastu brnjicu koja omogućava dahtanje i uzimanje poslastica. Proverite lokalna pravila o držanju, povocu i brnjici, kao i eventualna ograničenja za rasu na odredištu putovanja.

Nega dlake, zuba, ušiju i očiju

Četkanje mekom četkom ili gumenom rukavicom jednom do dva puta nedeljno obično je dovoljno. Kupajte psa kada je prljav, šamponom za pse, a kod kožnih problema pratite uputstvo veterinara. Jak ili nov miris kože i ušiju ne treba prikrivati čestim kupanjem.

Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom namenjenom psima. Dentalne poslastice mogu biti dodatak, ali ne zamenjuju pranje i preglede. Izbegavajte veoma tvrde predmete za žvakanje koji mogu polomiti zub. Postojeći kamenac procenjuje i uklanja veterinar.

Nokte proveravajte redovno i skraćujte po potrebi; hodanje po asfaltu ne garantuje da su dovoljno kratki. Uši pregledajte, ali ih ne čistite rutinski ako su zdrave i čiste. Kada je čišćenje potrebno, koristite sredstvo koje preporuči veterinar i ne gurajte štapiće u ušni kanal. Miris, crvenilo, bol ili često tresenje glavom zahtevaju pregled.

Malu količinu sekreta iz uglova očiju možete ukloniti čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom. Ne ukapavajte lekove na svoju ruku. Crvenilo, žmirkanje, zamućenje oka ili obilniji sekret zahtevaju veterinarsku procenu, a bolno oko pregled bez odlaganja.

Kratka dlaka pruža ograničenu zaštitu od hladnoće. Nekim psima prija kaputić tokom hladnih šetnji, naročito ako drhte ili odbijaju kretanje. Leti izbegavajte napor na vrućini, obezbedite vodu i hladovinu i nikada ne ostavljajte psa u parkiranom vozilu.

Vaspitanje i obuka

Obuku započnite po dolasku psa u dom. Učite ga kućnoj higijeni, odmaranju na svom mestu, mirnom hodanju na povocu i prihvatanju pregleda tela. Jasna pravila i nagrađivanje poželjnog ponašanja korisniji su od pokušaja da se nametnete kao „vođa čopora“.

Radite u kratkim sesijama, dok je pas zainteresovan. Nagrađujte poslasticom, igračkom ili pohvalom koju pas voli. Ako ne izvršava zadatak, smanjite težinu, uklonite ometanja i proverite da li razume zahtev. Ponavljanje komande sve glasnije ne rešava problem.

Socijalizacija podrazumeva postepena, prijatna iskustva sa ljudima, zvucima, mestima i odgovarajućim životinjama. Ne zahteva da pas pozdravlja svakog prolaznika ili ulazi u igru sa svim psima. Ne forsirajte kontakt kada pokazuje strah ili napetost; za štene uskladite bezbedne izlaske sa veterinarom u odnosu na vakcinaciju i rizik od infekcija.

  • Vežbajte odazivanje na poziv, uz povodac ili dugu lajnu na neograđenom prostoru.

  • Učite „pusti“ i „ostavi“, nudeći odgovarajuću zamenu ili nagradu.

  • Nagrađujte četiri šape na podu umesto skakanja na ljude.

  • Postepeno vežbajte mirno ostajanje nasamo i opuštanje na ležaju.

Štenci istražuju ustima i žvaću, naročito tokom promene zuba. Obezbedite igračke odgovarajuće veličine, nadzirite njihovo korišćenje i preusmerite grickanje ruku na igračku. Spavanje na krevetu je izbor domaćinstva, a ne pokazatelj poslušnosti ili dominacije.

Izbegavajte fizičko kažnjavanje, zastrašivanje i kažnjavanje režanja. Početniku može mnogo pomoći trener koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Ako se pojave ugrizi, izražen strah, čuvanje hrane ili nagla promena ponašanja, potražite veterinarsku procenu i stručnu pomoć za ponašanje.

Ishrana

Birajte potpunu hranu namenjenu uzrastu i potrebama psa. Suva i vlažna hrana mogu se koristiti zasebno ili kombinovati uz kontrolu ukupne količine. Sama rasa ne znači da je psu potrebna visokoproteinska ili izrazito kalorična hrana.

Domaće pripremljeni obroci treba da budu formulisani uz pomoć veterinara sa znanjem iz ishrane. Meso, žitarice i povrće sami po sebi ne garantuju uravnotežen obrok. Štenci imaju posebne potrebe, pa improvizovani dodaci vitamina i minerala mogu biti štetni.

Količinu hrane prilagođavajte kondiciji, aktivnosti i zdravlju, koristeći uputstvo na pakovanju kao početnu smernicu. Rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja tkiva, a struk da bude vidljiv. Poslastice za obuku uračunajte u dnevni unos.

Štenci obično jedu više manjih obroka dnevno, a odrasli psi najčešće dva. Potpuna hrana za štence može se koristiti tokom odvikavanja od mleka, u obliku prilagođenom uzrastu. Sveža voda mora stalno biti dostupna. Hranu menjajte postepeno, obično tokom približno nedelju dana, osim ako veterinar savetuje drugačije.

Ne dajte čokoladu, grožđe i suvo grožđe, luk, alkohol ili proizvode sa ksilitolom. Izbegavajte kuvane kosti i masne ostatke sa stola. Ako pas pojede moguću otrovnu materiju, odmah se javite veterinaru i ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.

Zdravlje i preventiva

Amstafi mogu imati dug i aktivan život, ali nisu pošteđeni bolesti. Među zdravstvenim problemima na koje treba obratiti pažnju su displazija kukova, alergijske bolesti kože, određene srčane bolesti i nasledna cerebelarna ataksija, koja utiče na koordinaciju. Sklonost ne znači da će svaki pas oboleti.

Od odgajivača tražite dokumentovane rezultate relevantnih pregleda roditelja, uključujući procenu kukova, srca i odgovarajuće genetsko testiranje na naslednu ataksiju. Veterinar može pomoći da protumačite rezultate. Uredni nalazi smanjuju određene rizike, ali ne garantuju da će štene biti zdravo tokom celog života.

Preglede planirajte najmanje jednom godišnje, a češće kod štenaca, starijih pasa i hroničnih bolesnika. Vakcinaciju i zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih parazita prilagodite uzrastu, načinu života, mestu boravka i preparatu. Jedan tromesečni raspored nije odgovarajući za sva sredstva i sve pse.

Veterinaru se javite zbog upornog svraba, promena na koži, šepanja, poremećaja koordinacije, kašlja, ponovljenog povraćanja ili dijareje, kao i naglog gubitka apetita ili energije. Respiratorne tegobe ne treba automatski pripisati hladnoći ili „prehladi“.

Hitnu pomoć zahtevaju otežano disanje, kolaps, blede ili plavičaste desni, nadut i bolan stomak uz neuspešne pokušaje povraćanja, dugotrajan ili ponovljen napad grčeva i sumnja na trovanje. Posle boravka na vrućini, snažno dahtanje praćeno slabošću, povraćanjem ili teturanjem može ukazivati na toplotni udar: sklonite psa na hladnije mesto, počnite hlađenje svežom, ne ledenom vodom i odmah kontaktirajte veterinara.

Kome odgovara amstaf

Ova rasa može odgovarati osobi koja ima vremena za svakodnevne šetnje, obuku i zajedničke aktivnosti, kao i snage da bezbedno vodi psa. Važniji su strpljenje, doslednost i spremnost na učenje nego „čvrst karakter“ vlasnika.

Pre nabavke razmotrite koliko dugo bi pas ostajao sam, ko bi ga šetao i kako biste organizovali život sa decom ili drugim ljubimcima. Ako ne možete da obezbedite vreme, sigurno vođenje i troškove veterinarske nege, bolje je odložiti nabavku. Proverite i propise koji važe tamo gde živite ili planirate da putujete.

Kako odabrati štene

Tražite odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju i temperamentu svojih pasa, pokazuje uslove držanja i dokumentaciju i postavlja pitanja budućem vlasniku. Upoznajte majku štenaca kada je to moguće. Sama oznaka „pet“, „brid“ ili „šou“ nije dokaz zdravlja niti garancija buduće podobnosti za uzgoj ili izložbe.

Štene treba da ima čiste oči i uši, urednu kožu i dlaku i kretanje bez očiglednih teškoća. Posmatrajte njegovo ponašanje u poznatom okruženju, ali ne zaključujte o budućem karakteru na osnovu jednog susreta. Spoljašnji pregled ne isključuje skrivene bolesti.

Tražite podatke o vakcinaciji, tretmanima protiv parazita, identifikaciji i poreklu kada je relevantno. Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; uobičajeno je da u novi dom odlazi najranije oko osme nedelje. Dogovorite veterinarski pregled ubrzo po preuzimanju i proverite lokalne zahteve za registraciju.

Cena i troškovi držanja

Cena šteneta zavisi od zemlje, odgajivača, porekla i zdravstvenih pregleda, pa jedan cenovni raspon nije pouzdan za sve čitaoce. Uporedite šta je dokumentovano i uključeno u cenu, umesto da birate samo najjeftiniju ponudu.

U budžet uključite hranu, opremu, preventivnu veterinarsku negu, obuku i rezervu za neplanirano lečenje. Ako razmatrate udomljavanje odraslog psa, raspitajte se o njegovom zdravlju, poznatom ponašanju i mogućnosti postepenog upoznavanja sa vašim domaćinstvom.