Usvajanje starijeg psa ume da bude dirljivo, ali i pomalo zastrašujuće iskustvo. Pred vama je životinja koja je verovatno prošla mnogo, a sada uz to slabije vidi, slabije čuje i možda već nosi tegobe starosti. Mnogi vlasnici se tada pitaju isto: kako da mu pokažem da je konačno bezbedan, kako da me prepozna i kako da mu svakodnevni život bude lakši, a ne naporan? Dobra vest je da starijem psu najčešće ne treba spektakl, već mir, predvidljivost i pažljivo prilagođen prostor.
Zašto stariji pas iz udomljenja u početku može delovati izgubljeno
Kada pas u poznim godinama stigne u novi dom, on ne dolazi kao prazna tabla. Iza njega mogu biti godine nestabilnosti, promene ljudi, boravak u prihvatilištu ili jednostavno dug period bez prave kućne rutine. Zato nije neobično ako prvih dana deluje povučeno, zbunjeno ili kao da ne zna šta da radi sa sobom.
Gubitak vida i sluha dodatno pojačava nesigurnost. Pas ne može lako da proceni odakle dolazite, šta se menja oko njega i da li mu nešto prilazi. Ono što mlađem i zdravom psu deluje kao sitnica, starijem psu sa oslabljenim čulima može biti ozbiljan izvor stresa: pomerena stolica, nagli dodir, nepoznat hodnik, klizav pod.
Važno je i da prilagođavanje ne merite samo prvim utiskom. Često se pominje pravilo 3-3-3: otprilike prva 3 dana pas može biti preplavljen i nesiguran, oko 3 nedelje mu treba da počne da hvata ritam doma, a tek posle nekoliko meseci zaista se opusti i pokaže više svoje naravi. To nije precizan rok za svakog psa, ali je dobar podsetnik da vezivanje i osećaj sigurnosti retko dolaze preko noći.
Stariji pas koji deluje mirno nije uvek i opušten. Ponekad je samo previše zbunjen ili umoran da bi pokazao stres na očigledan način.
Zato ne treba da vas zavara ako pas nije otvoreno uplašen. Stres se kod seniora često vidi suptilnije: spava više nego što biste očekivali, stoji ukočeno kada mu priđete, luta po stanu bez cilja, izbegava kontakt ili se povlači u jedan ugao. Sve su to mogući znaci da mu je potrebno više vremena i više predvidljivosti.
Kako da dom postane prostor kroz koji može bezbedno da se kreće
Psima koji slabo vide ili su gotovo slepi raspored prostora znači mnogo više nego što većina ljudi očekuje. Kada jednom nauče gde su prolazi, krevet, činije i vrata, oni prave mentalnu mapu doma. Ako stalno menjate nameštaj ili ostavljate stvari nasred prolaza, ta mapa se ruši i pas ponovo mora da pogađa kuda da ide.
Držite nameštaj što je moguće više na istim mestima.
Oslobodite glavne putanje kojima pas ide do kreveta, vode, hrane i izlaza.
Na vrh i dno stepenica postavite zaštitnu ogradicu ako postoji rizik od pada.
Na parket, pločice i druge glatke podove stavite neklizajuće tepihe ili staze.
Ne ostavljajte torbe, obuću, kutije i sitan nered tamo gde pas prolazi.
Ovo nije sitničarenje. Stariji psi često već imaju slabiju stabilnost, a ako uz to ne vide dobro, klizanje na glatkom podu može da ih uplaši i da im dodatno pogorša kretanje. Pas koji se jednom oklizne ponekad počne da hoda ukočeno, usporeno i sa nepoverenjem prema celom delu stana.
Ako imate više prostorija, korisno je da najvažnije stvari budu logično raspoređene i lako dostupne. Nema potrebe da ga stalno navodite u svaki kutak doma. Za početak je dovoljno da savlada nekoliko sigurnih zona: mesto za spavanje, mesto za vodu i hranu, izlaz za šetnju i jedan miran deo gde može da se skloni.
Kako da izgradite poverenje i pomognete mu da prepozna baš vas
Pas koji ne vidi dobro i slabije čuje može lako da se trgne ako ga iznenada dodirnete. Zato je prvi korak u odnosu s njim veoma jednostavan: najavite se pre kontakta. Ako nešto čuje, obratite mu se tihim, smirenim glasom. Ako je sluh slabiji, priđite polako tako da oseti vibraciju koraka ili strujanje vazduha, pa tek onda pružite ruku.
Nemojte odmah stavljati ruku na glavu ili ga podizati. Mnogo je prijatnije da prvo pomiriše šaku, rukav ili nogavicu. Miris mu je sada verovatno najvažniji orijentir. Zato može pomoći i da u njegovom krevetu ili blizu mesta gde odmara stoji komad vaše nošene odeće. Tako lakše povezuje vaš miris sa sigurnošću i odmorom.
Način na koji ga dodirujete takođe pravi veliku razliku. Mirni, predvidljivi pokreti ulivaju sigurnost. Naglo hvatanje, iznenadno saginjanje preko njega ili brzo podizanje mogu da ga učine napetim, čak i ako imate najbolju nameru. Kod starijeg psa poverenje se često gradi kroz desetine malih, doslednih kontakata, ne kroz jednu veliku gestu.
Ako u domu već postoji drugi stabilan i miran pas, to nekad može pomoći novom senioru da se opusti. Prisustvo drugog psa ne rešava sve, ali može da pošalje važnu poruku da je prostor bezbedan. Ipak, ne treba očekivati da će drugi pas obaviti posao zbližavanja umesto vas. Vaš miris, rutina i način rukovanja ostaju glavni oslonac.
Rutina kao lek protiv nesigurnosti
Starijim psima rutina obično prija, a psima sa oštećenim čulima ona je često presudna. Kada pas zna kada stiže hrana, kada se ide napolje, kada je vreme za odmor i gde se sve to dešava, mnogo manje energije troši na procenjivanje situacije. Predvidljiv dan mu vraća osećaj kontrole.
Hranite ga u približno isto vreme svakog dana.
Šetnje neka budu redovne i vremenski jednostavne za praćenje.
Mesto za spavanje i odmor nemojte stalno menjati.
Održavajte kratke, ponovljive dnevne obrasce koje pas lako uči.
To je naročito važno kod pasa koji u starosti sporije obrađuju promene. Njima prija svakodnevica koja se ne menja iz sata u sat. Čak i kratke šetnje mogu biti sasvim dovoljne ako su redovne i mirne. Mnogi seniori ne traže duga uzbuđenja, već poznat ritam u kojem znaju šta sledi.
Obratite pažnju i na podršku pri obavljanju nužde. Stariji pas možda ne može dugo da trpi, sporije stiže do vrata ili se uspaniči ako ne može brzo napolje. Zato mu obezbedite lak pristup izlazu i češće prilike da obavi nuždu. Ako je potrebno, u prelaznom periodu možete organizovati i jasno određeno mesto u kući za hitne situacije, kako ne bi bio pod dodatnim pritiskom.
Kako da mu u starosti bude fizički udobnije
Kod starijeg psa osećaj sigurnosti je tesno povezan sa fizičkim komforom. Ako ga bole zglobovi, ako ima problem sa zubima ili ga nešto žulja i pritiska dok leži, biće teže da se opusti, ma koliko dom bio miran. Zato udobnost nije luksuz, već deo nege.
Obezbedite mekan krevet koji dobro podupire telo.
Nekim seniorima prijaju blago zagrejani ležajevi, uz oprez i po uputstvu proizvođača.
Zakažite veterinarski pregled ako sumnjate na artritis, bol u zubima ili druge tegobe.
Pratite promene u kretanju, ustajanju, apetitu i pojavu kvržica ili izraslina.
Ostavite mu miran kutak gde niko stalno ne prolazi i gde može da spava bez ometanja.
Posebno obratite pažnju na to kako ustaje i leže. Ako mu treba više vremena da se podigne, ako izbegava određene pokrete ili se nerado penje i silazi, to može ukazivati na bol ili ukočenost. Isto važi i za zadah, otežano žvakanje, ispuštanje hrane ili izbegavanje tvrđih zalogaja, jer zubobolja kod seniora nije retkost.
Kvržice i izrasline nisu automatski razlog za paniku, ali jesu razlog da ih veterinar pregleda i prati. Kod starijih pasa promene na telu nisu neuobičajene, ali vlasnik ne bi trebalo sam da procenjuje šta je bezazleno, a šta nije. Redovne kontrole pomažu da znate sa čim imate posla i kako da psu bude udobnije.
Najčešće greške i način razmišljanja koji najviše pomaže
Prednosti
Držite prostor predvidljivim i urednim.
Prilazite polako i dajte psu priliku da vas nanjuši pre dodira.
Negujte jasnu dnevnu rutinu.
Pokažite nežnost, ali i mirne granice koje psu daju osećaj reda.
Prihvatite da se vezivanje gradi postepeno.
Nedostaci
Često premeštanje nameštaja i menjanje rasporeda stvari.
Naglo prilazenje, hvatanje ili buđenje psa bez upozorenja.
Očekivanje da će pas odmah pokazati privrženost i potpuno poverenje.
Tumačenje svakog mirnog ponašanja kao znaka da se već sasvim prilagodio.
Zanemarivanje mogućeg bola zato što je pas 'samo star'.
Jedna od najčešćih grešaka je želja da se psu stalno "ulepšava" život novim stvarima, novim mestima za spavanje i novim rasporedom. Ljudi to rade iz ljubavi, ali senior sa slabim vidom i sluhom obično više dobija od stabilnosti nego od novina. Za njega je poznato često mnogo vrednije od zanimljivog.
Druga greška je očekivanje brze emocionalne nagrade. Neki psi će odmah tražiti blizinu, ali mnogi neće. To ne znači da vas ne prihvataju. Stariji pas koji je dugo bio bez svog doma može dugo učiti da je nežnost stalna, a ne prolazna. Kada jednom shvati da se pravila ne menjaju i da mu niko ne narušava mir, često postaje nežan i duboko privržen.
Najkorisniji stav je jednostavan: strpljenje, toplina i blage granice. Takvom psu ne treba sažaljenje koje ga čini nesigurnim, već stabilna osoba koja ga vodi kroz dan bez žurbe i bez pritiska. Ako mu pružite siguran prostor, prepoznatljiv ritam i pažljivo rukovanje, vrlo je moguće da ćete dobiti ono najlepše što stariji pas ume da da: tiho, duboko poverenje koje se ne nameće, ali se jasno oseća.
