Velški korgi pembrok nije španijel. To je pas kratkih nogu i izduženog tela, kome su potrebni svakodnevno kretanje, mentalna stimulacija i redovna nega. Potrebe pojedinačnog psa zavise od uzrasta, zdravlja i temperamenta.

Pre nego što nabavite psa

Razmislite koliko vremena možete da izdvojite za šetnje, obuku, igru i higijenu, kao i da li možete da pokrijete troškove hrane, preventivne nege i neplaniranog lečenja. Pembrok se može prilagoditi životu u stanu, ali mala visina ne znači da mu je potrebno malo aktivnosti. Računajte i na redovno linjanje.

  • Možete li da obezbedite više izlazaka dnevno, a štenetu i znatno češće prilike za obavljanje nužde?

  • Ko će brinuti o psu dok radite, putujete ili ste bolesni?

  • Da li su svi ukućani saglasni i spremni da se pridržavaju istih pravila?

  • Da li uslovi stanovanja omogućavaju bezbedan i udoban život sa psom?

Gde nabaviti i kako izabrati štene

Ako kupujete rasno štene, tražite odgovornog odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju roditelja, pokazuje dokumentaciju o relevantnim zdravstvenim pregledima i omogućava da vidite uslove u kojima štenci odrastaju. Registracija odgajivačnice i rodovnik nisu garancija zdravlja. Podatke o registraciji proverite kod nadležne kinološke organizacije u zemlji odgajivača.

Udomljavanje je takođe mogućnost. Mešanac nije samim tim manje zdrav od rasnog psa: za procenu su važni poreklo, uslovi odrastanja i veterinarski pregled. Izbegavajte prodavce koji kriju podatke, požuruju odluku ili ne daju zdravstvenu dokumentaciju.

Pri izboru šteneta posmatrajte njegovo ponašanje i opšte stanje, ali ne procenjujte budući karakter na osnovu jednog susreta. Povučenost može biti reakcija na nepoznatu osobu ili umor. Zatražite evidenciju vakcinacije i zaštite od parazita, podatke o dosadašnjoj ishrani i zdravstvenim problemima. Dogovorite pregled kod svog veterinara ubrzo po dolasku šteneta. Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; uobičajeno je da u novi dom ide najranije oko osme nedelje, uz poštovanje lokalnih pravila.

Oprema i priprema doma

  • Stabilne činije za hranu i svežu vodu, koje se lako peru.

  • Hrana koju je štene do tada jelo i podaci o količini i rasporedu obroka.

  • Ležaj na mirnom mestu, dalje od izvora toplote i prometnih prolaza.

  • Dobro podešena ogrlica ili am i povodac, kao i bezbedan transporter za prevoz.

  • Igračke odgovarajuće veličine koje se ne raspadaju lako; žvakanje nadzirite.

  • Četka, češalj, šampon za pse, pribor za nokte i četkica i pasta za pse.

  • Upijajuće podloge, ako su potrebne kao privremena pomoć pri učenju obavljanja nužde.

Sklonite kablove, lekove, sredstva za čišćenje, otrovne biljke i sitne predmete. Obezbedite kante za otpatke, balkone i pristup stepenicama. Na klizavim delovima poda postavite stabilne neklizajuće prostirke. Štene ne ostavljajte na kauču ili drugoj visokoj površini sa koje može pasti.

Prvi dani u novom domu

Omogućite štenetu da istražuje bezbedan deo doma svojim tempom. Budite dostupni, ali ga ne prisiljavajte na dodirivanje i upoznavanje. Obezbedite dovoljno sna i mirno mesto na kome ga niko neće uznemiravati. Decu naučite da psa ne podižu bez pomoći odrasle osobe i ne diraju dok spava ili jede.

Upoznavanje sa postojećim ljubimcima organizujte postepeno i pod nadzorom, uz mogućnost razdvajanja. Hranite ih odvojeno ako postoji napetost oko hrane. Navikavanje na kratko ostajanje bez vlasnika započnite postepeno, bez dugog ostavljanja uznemirenog šteneta samog.

Nega tokom odrastanja

U prvim nedeljama štenci zavise od majke, ali je potrebno pratiti sisanje, napredovanje i stanje celog legla. Ako štene ne sisa, slabi, uporno cvili ili je hladno na dodir, odmah potražite veterinarski savet. Zamena za mleko za štenad koristi se prema stručnom uputstvu; nepravilno hranjenje može dovesti do ulaska mleka u disajne puteve. Kravlje mleko nije odgovarajuća zamena.

Odvikavanje od mleka počinje postepeno tokom prvih nedelja života, uz hranu namenjenu štencima. Posle dolaska u novi dom nastavljaju se veterinarska preventiva, učenje kućnih pravila i kratko, prijatno navikavanje na pregled šapa, četkanje i dodirivanje usta i ušiju.

Ne čekajte završetak vakcinacije da biste započeli upoznavanje šteneta sa svetom. Sa veterinarom dogovorite bezbedne načine socijalizacije, u skladu sa lokalnim rizikom od infekcija. To mogu biti posmatranje okoline iz naručja, susreti sa poznatim zdravim i vakcinisanim psima i boravak u kontrolisanom, čistom prostoru. Izbegavajte mesta sa mnogo nepoznatih pasa i njihovim izmetom dok veterinar ne proceni da je rizik prihvatljiv.

Tokom adolescencije ponašanje i potrebe psa mogu se menjati. Nastavite kratke, dosledne vežbe i prilagodite aktivnosti razvoju i zdravlju. Vreme kastracije nije isto za svakog psa i ne određuje se samo uzrastom.

Ishrana i održavanje zdrave težine

Birajte potpunu hranu prilagođenu životnoj fazi psa. U početku zadržite prethodnu hranu, a promenu uvodite postepeno tokom više dana. Mladim štencima obično su potrebna tri do četiri obroka dnevno, a odraslim psima često odgovaraju dva. Veoma mladi štenci i psi sa zdravstvenim problemima mogu zahtevati drugačiji raspored.

Količinu hrane merite i prilagođavajte telesnoj kondiciji, aktivnosti i preporuci veterinara, a ne samo tabeli na pakovanju. Poslastice uračunajte u dnevni unos. Kod pembrok korgija posebno je važno sprečiti gojaznost, koja dodatno opterećuje zglobove i otežava kretanje. Sveža voda treba stalno da bude dostupna.

Prelazak na hranu za odrasle ili starije pse ne vezuje se automatski za jedan rođendan. Domaća ishrana zahteva stručno sastavljen plan kako bi bila potpuna. Ne dodajte vitamine, minerale ili kalcijum bez preporuke veterinara.

Život u kući i stanu

Dvorište ne zamenjuje šetnju, igru i kontakt sa porodicom. Proverite ogradu i sklonite alat, đubriva i pesticide. Napolju obezbedite nadzor, hladovinu i vodu. Gusta dlaka ne štiti od svih vremenskih uslova: na hladnoći pratite drhtanje i nelagodnost, a po vrućini smanjite napor i birajte hladnije delove dana. Pas ne treba da živi trajno vezan ili izolovan od ljudi.

U stanu organizujte redovne izlaske, miran odmor i aktivnosti poput njuškanja, traženja hrane i kratkih vežbi. Dužinu šetnje prilagodite psu; dva jednosatna izlaska nisu univerzalni zahtev, naročito za štene. Kontakt sa drugim psima treba da bude prijatan i dobrovoljan, a ne obavezno igranje sa svakim psom.

Izbegavajte ponavljano skakanje sa visine i forsirano trčanje, posebno tokom rasta ili kod problema sa leđima i zglobovima. Stabilna rampa može pomoći pri pristupu nameštaju. Korišćenje stepenica prilagodite sposobnosti psa i savetu veterinara; ne postoji jedna starosna granica koja je bezbedna za sve pse.

Nega mužjaka i ženki

Kod mužjaka mala količina prepucijalnog sekreta može biti normalna. Obilan ili neprijatno mirisan sekret, bol, otok, krv ili uporno lizanje zahtevaju pregled. Ne pokušavajte samostalno dubinsko čišćenje ili primenu lekova. Ako pas ne može da mokri ili se penis ne vraća u prepucijum i otiče, potrebna je hitna veterinarska pomoć.

Nesterilisane ženke često imaju teranje približno dva puta godišnje, ali razmaci i trajanje variraju. Plodni dani ne mogu se pouzdano odrediti samo brojanjem dana. Tokom celog teranja sprečite kontakt sa nekastriranim mužjacima i šetajte ženku na povocu. Higijenske gaćice mogu zaštititi nameštaj, ali ne sprečavaju parenje i moraju se redovno menjati.

Dlaka i kupanje

Pembrok ima dvostruku dlaku koja se linja. Četkanje nekoliko puta nedeljno često je dovoljno, dok tokom jačeg linjanja može biti potrebno svakodnevno. Četkajte nežno, u smeru rasta dlake, posebno oko vrata i zadnjeg dela butina.

Izaberite četku i češalj koji dopiru do poddlake bez grebanja kože. Ako niste sigurni kako da ih koristite, zamolite stručnjaka za negu pasa da vam pokaže. Uobičajeno šišanje na kratko ili brijanje nije potrebno za ovu dlaku, osim kada postoji medicinski razlog.

Kupajte psa kada je zaprljan, neprijatno miriše ili prema veterinarskom uputstvu. Ne postoji univerzalna zabrana kupanja češće od jednom u dva meseca. Koristite šampon za pse, dobro isperite dlaku i osušite je bez pregrevanja. Zaprljano štene može se pažljivo očistiti ili okupati po potrebi, uz sprečavanje rashlađivanja. Posle šetnje često je dovoljno oprati ili obrisati šape i stomak.

Oči, uši, nokti i zubi

Uporno suzenje nije nešto što treba smatrati normalnim samo zato što je pas štene. Crvenilo, žmirkanje, zamućenje oka, bol ili obilan sekret zahtevaju brz pregled. Blage naslage oko oka možete ukloniti čistom, navlaženom gazom, zasebnom za svako oko. Ne koristite kapi za ljude bez uputstva veterinara.

Uši redovno pregledajte, ali čiste uši ne treba automatski čistiti svake nedelje. Kada je čišćenje potrebno, koristite sredstvo namenjeno psima i postupak koji je pokazao veterinar. Ne gurajte štapiće u ušni kanal. Neprijatan miris, bol, crvenilo, sekret i često tresenje glavom razlog su za pregled, a ne za ponavljano čišćenje kod kuće.

Nokte proveravajte redovno i skraćujte po potrebi, često na nekoliko nedelja. Cilj je da ne ometaju oslonac šape i ne izazivaju bol. Skraćujte male delove vrha, dalje od živog dela nokta koji sadrži krvne sudove i nerve. Kod tamnih noktiju granica je teško vidljiva, pa zatražite praktičnu demonstraciju. Ne zaboravite nokte koji ne dodiruju tlo.

Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom za pse. Navikavanje započnite kratkim, prijatnim dodirivanjem usana i postepeno produžavajte postupak. Ne koristite ljudsku pastu. Neprijatan zadah, krvarenje desni, otežano žvakanje ili klimavi zubi zahtevaju pregled; četkanje ne uklanja već formiran kamenac.

Navikavanje na obavljanje nužde

Ponudite štenetu priliku da obavi nuždu posle buđenja, obroka i igre, kao i često između tih aktivnosti. Izaberite stalno mesto, napolju kada je bezbedno ili na podlozi ako je privremeno potrebna. Nagradite štene odmah nakon obavljene nužde na željenom mestu.

Ne kažnjavajte nezgode i ne gurajte psu njušku u mokraću. Mesto očistite sredstvom koje uklanja mirise. Dva izlaska dnevno nisu dovoljan cilj za svako štene, niti odgovaraju svim odraslim psima. Nagla promena navika, napinjanje ili često mokrenje mogu ukazivati na zdravstveni problem.

Vakcinacija i zaštita od parazita

Ponesite svu postojeću zdravstvenu dokumentaciju na prvi pregled. Veterinar će odrediti raspored vakcinacije prema uzrastu, prethodnim dozama, korišćenoj vakcini i riziku u mestu gde živite. Zakonske obaveze, identifikaciju i dokumentaciju proverite kod veterinara i nadležnog organa, naročito ako planirate putovanje.

Zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih parazita prilagodite težini, uzrastu i načinu života. Davanje sredstva protiv crevnih parazita tačno dve nedelje pre svake vakcine nije univerzalno pravilo. Koristite preparate i raspored koje preporuči veterinar, a dlaku pregledajte posle boravka u prirodi.

Blaga pospanost i smanjen apetit mogu se kratko javiti posle vakcinacije. Ako traju duže od približno jednog dana, pogoršavaju se ili vas brinu, kontaktirajte veterinara. Otežano disanje, otok lica, kolaps ili ponovljeno povraćanje zahtevaju hitnu pomoć. Nema opšte zabrane kupanja ili svih izlazaka tokom vakcinalnog programa; pratite individualna uputstva veterinara.

Sterilizacija i kastracija

Sa veterinarom razgovarajte o koristi, rizicima i vremenu zahvata za konkretnog psa. Ove operacije sprečavaju neželjeno razmnožavanje, a određeni zahvati smanjuju rizik od nekih bolesti reproduktivnog sistema. Ne sprečavaju sve bolesti niti garantuju promenu ponašanja. Posle zahvata može biti potrebno prilagođavanje količine hrane.

Ženka ne mora da ima leglo da bi bila zdrava. Trudnoća i porođaj nose rizike, pa uzgoj zahteva zdravstvene procene, pripremu i plan za veterinarsku pomoć.

Obuka i socijalizacija

Obuka počinje dolaskom u dom. Koristite kratke vežbe, jasne signale i nagrade za poželjno ponašanje. Svi ukućani treba da primenjuju ista pravila. Ne udarajte, ne zastrašujte i ne kažnjavajte psa zbog greške; prilagodite zadatak i sprečite situacije u kojima stalno greši.

  • Vežbajte dolazak na poziv, mirno hodanje na povocu, puštanje predmeta i odlazak na ležaj.

  • Žvakanje obuće sprečite sklanjanjem obuće i ponudom bezbednih igračaka.

  • Upoznavanje sa ljudima, zvucima i životinjama sprovodite postepeno, bez prisiljavanja.

  • Ako se jave uporan strah, agresivno ponašanje ili teškoće pri ostajanju samom, potražite stručnjaka koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju i po potrebi veterinara.

Zdravlje i znaci za hitan pregled

Kod pembrok korgija mogu se javiti nasledne bolesti očiju, displazija kukova i problemi sa kičmom, uključujući bolesti međupršljenskih diskova. Sklonost ne znači da će svaki pas oboleti. Odgovoran uzgoj, zdrava težina, primerena aktivnost i redovni pregledi smanjuju pojedine rizike, ali nisu garancija da bolesti neće biti.

Iznenadan bol u leđima, slabost nogu, vučenje šapa ili nemogućnost hodanja zahtevaju hitan veterinarski pregled. Ograničite kretanje i ne terajte psa da hoda, skače ili koristi stepenice.

Hitnu pomoć potražite i kod otežanog disanja, kolapsa, sumnje na trovanje, nemogućnosti mokrenja, teške povrede ili naglo nadutog stomaka uz neuspešne pokušaje povraćanja. Ponavljano povraćanje, krv u stolici, izražena malaksalost ili odbijanje vode takođe zahtevaju brz kontakt sa veterinarom. Kod štenaca ne čekajte dugo jer mogu brzo da dehidriraju. Ne dajte lekove za ljude na svoju ruku.

Trudne i dojilje

Trudnoća kod pasa traje približno devet nedelja, ali računanje od dana parenja nije uvek precizno. Sa veterinarom napravite plan pregleda, ishrane i porođaja. U kasnijoj trudnoći i tokom dojenja obično je potrebna energetski bogatija potpuna hrana odgovarajuća za reprodukciju ili rast, uz individualno prilagođavanje obroka. Ne dodajte kalcijum bez stručnog saveta.

Održavajte umereno kretanje koliko ženki prija i pripremite mirno mesto za leglo. Unapred obezbedite kontakt dežurnog veterinara. Snažno napinjanje bez rađanja šteneta, obilno krvarenje, kolaps ili izražena slabost zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom. Tokom dojenja drhtanje, ukočenost ili grčevi takođe su hitni znaci.

Stariji psi i nega tokom bolesti

U starijem dobu pratite težinu, apetit, žeđ, mokrenje i pokretljivost. Kontrole na približno šest meseci mogu biti korisne, ali raspored odredite sa veterinarom. Hranu i broj obroka menjajte prema zdravstvenom stanju, ne automatski zbog uzrasta. Obezbedite udoban ležaj, neklizajuće podloge i kraće, češće aktivnosti ako duže šetnje postanu naporne.

Ako je bolest već dijagnostikovana, pridržavajte se terapije i dogovorenih kontrola. Beležite promene simptoma i javite se veterinaru ako se stanje pogoršava. Bol, otežano ustajanje ili promena ponašanja nisu nešto što treba pripisati samo starenju.

Kratka lista za svakodnevnu negu

  • Obezbedite svežu vodu, odmerene obroke i redovne prilike za obavljanje nužde.

  • Kombinujte primerene šetnje, njuškanje, kratku obuku i dovoljno odmora.

  • Redovno četkajte dlaku, pregledajte kožu, uši i nokte i svakodnevno negujte zube.

  • Održavajte zdravu težinu i bezbedan prostor bez klizavih podloga i rizičnih skokova.

  • Pratite dogovoreni plan vakcinacije, zaštite od parazita i veterinarskih kontrola.

  • Nove simptome procenjujte pravovremeno, a kod hitnih znakova ne odlažite pregled.