Postoje dani kada se sve sruči odjednom: veterinar saopštava da pas ima neizlečivu bolest, a vi treba da stignete kući i smislite kako da dvogodišnjaku ili četvorogodišnjaku objasnite da pas uskoro neće biti tu. U takvoj situaciji čovek ne tuguje na miru. Tuguje dok sprema večeru, odgovara na dečja pitanja i pokušava da donese teške odluke za svog psa.

Razumljivo je da želite da zaštitite dete od bola. Ipak, jednostavne i istinite reči obično stvaraju manje zabune nego priče da je pas otputovao ili zaspao. Detetu nisu potrebni svi medicinski detalji, već objašnjenje koje može postepeno da razume.

Kako razgovarati dok je pas još živ

Najpre sa veterinarom razjasnite šta se zna o bolesti, mogućnostima ublažavanja tegoba i očekivanom toku. Teška dijagnoza ne znači uvek da će pas umreti za nekoliko dana. Detetu nemojte najavljivati tačan trenutak smrti ako ga ne znate.

Kada je veterinar objasnio da se pas neće oporaviti i da se približava kraj života, možete reći: „Naš pas ima veoma tešku bolest. Veterinar ne može da ga izleči. Brinemo o njemu da mu bude što lakše, ali očekujemo da će uskoro umreti.“ Razgovarajte na mirnom mestu, bez žurbe, i zastanite da čujete šta dete želi da pita.

Za početak je dovoljno nekoliko rečenica. Možete pitati: „Šta misliš da to znači?“ Tako ćete lakše primetiti da li dete očekuje da se pas oporavi ili misli da je ono nešto skrivilo. Jasno recite da bolest i smrt psa nisu posledica detetovih misli, ljutnje ili ponašanja.

Zašto mala deca ponavljaju ista pitanja

Dete od dve ili četiri godine često još ne razume da je smrt trajna. Može da se rastuži, zatim ode da se igra, pa sutradan pita kada se pas vraća. To ne znači da ne sluša ili da mu nije stalo. Razumevanje se razvija postepeno, a reakcije se razlikuju od deteta do deteta.

Odgovarajte strpljivo, istim jednostavnim rečima. Ne morate da budete potpuno smireni niti da krijete suze. Možete reći: „Plačem jer mi nedostaje. Tužan sam, ali mogu da brinem o tebi.“ Važno je da dete ne oseti da mora da preuzme brigu o vašim osećanjima.

Šta reći kada pas umre

Koristite jasnu reč „umro“. Na primer: „Naš pas je umro. Njegovo telo je prestalo da radi. Više ne diše, ne jede i ne oseća bol. Neće se vratiti, ali možemo da pričamo o njemu i gledamo njegove fotografije.“ Nemojte očekivati da dete sve razume posle jednog razgovora.

Govorite samo ono što znate: da je bio voljen i da ste se trudili da mu pomognete. Nemojte govoriti da nije bio sam ili da je umro mirno ako se to nije dogodilo. Detetu nije potreban uznemirujući opis smrti, ali uteha ne mora da počiva na izmišljenim okolnostima.

Ako vaša porodica govori o nebu, raju ili drugom duhovnom okviru, predstavite to kao porodično verovanje, uz jasno objašnjenje da je pas umro i da se neće vratiti. Uverenja mogu da uteše, ali ne treba da zamene objašnjenje smrti.

Izrazi koji mogu da zbune dete

  • „Otišao je“ ili „preselio se“ mogu da navedu dete da očekuje povratak ili posetu.

  • „Zaspao je“ ili „uspavan je“, bez dodatnog objašnjenja, mogu da pomešaju smrt sa običnim spavanjem. Koristite reč „umro“.

  • Samo „bio je bolestan“ može biti previše neodređeno. Objasnite da je imao posebnu, veoma tešku bolest i da većina uobičajenih bolesti nije takva.

  • Obećanja poput „niko drugi neće umreti“ nisu istinita. Umesto toga recite ko sada brine o detetu i šta ostaje isto u njegovoj svakodnevici.

Kako objasniti eutanaziju

Ako je sa veterinarom dogovorena eutanazija radi prekidanja patnje koja se ne može dovoljno ublažiti, nemojte je opisivati samo kao uspavljivanje. Možete reći: „Bolest našeg psa ne može da se izleči i mnogo mu je teško. Veterinar će mu dati poseban lek od kog će njegovo telo prestati da radi i on će umreti. Posle toga neće osećati bol.“ Dodajte da to nije isto što i običan san ili lekovi koje dete dobija kada je bolesno.

Odgovorite na pitanja bez nepotrebnih pojedinosti. Odluku donose odrasli uz veterinara; ne tražite od deteta da odluči da li pas treba da umre. Ako pita zašto ga ne možete zadržati, možete objasniti da ga volite i da ne želite da produžavate patnju koju više nije moguće dovoljno ublažiti.

Da li dete treba da prisustvuje?

Ne postoji jedno pravilo za svaku porodicu. Vrlo malom detetu može biti dovoljan oproštaj pre postupka. Ako razmatrate prisustvo, razgovarajte sa veterinarom o tome šta dete može videti i čuti. Pripremite ga jednostavnim rečima, ne prisiljavajte ga i obezbedite odraslu osobu koja može da izađe s njim u bilo kom trenutku. Dete sme i da se predomisli.

Oproštaj i uspomene bez pritiska

Ako stanje psa dozvoljava, ponudite detetu da kaže „zbogom“, nacrta crtež ili mirno sedi u blizini. Maženje treba da bude nežno, uz nadzor odraslog i samo ako psu prija. Bolestan pas može biti osetljiv na dodir, pa nemojte insistirati na zagrljajima, podizanju ili bliskom kontaktu.

Zadržite poznate obroke, vreme za spavanje i druge rutine koliko možete. Ako su strah, teškoće sa spavanjem, povlačenje ili promene ponašanja jaki, traju ili ometaju svakodnevni život, potražite savet pedijatra ili dečjeg psihologa.

Kako pomoći psu u poslednjim danima

Sa veterinarom napravite plan za ublažavanje bola, mučnine i drugih tegoba, kao i dogovor kome da se javite ako se stanje pogorša. Otežano disanje, kolaps, jak ili nepopustljiv bol i naglo pogoršanje zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom; ne čekajte zakazani oproštaj.

Obezbedite mirno mesto, udoban ležaj i kontakt koji psu prija. Hranu, poslastice i aktivnosti prilagodite njegovom stanju uz savet veterinara; ne forsirajte jelo, šetnju ili vožnju. Cilj nije da poslednji dan bude pun događaja, već da psu bude što udobnije.

Pitajte veterinara kako izgleda postupak eutanazije i da li je, tamo gde živite, dostupna kućna poseta. I dom i ambulanta mogu biti odgovarajuće mesto, zavisno od stanja psa i dostupne pomoći. Prisustvo poznate osobe može psu prijati, ali ako ne možete da ostanete, to ne poništava brigu koju ste mu pružali. Dogovorite sa timom kako da bude zbrinut.

Ako imate još jednog psa, on može reagovati na odsustvo drugog psa i promenu kućne rutine, ali neće svi psi reagovati isto. Održavajte poznat raspored i pratite apetit, aktivnost i ponašanje. Izražene ili uporne promene proverite sa veterinarom, umesto da ih automatski pripišete tuzi.