Luk ne treba davati psima, bilo da je sirov, kuvan, pržen, u prahu, u soku ili kao sastojak drugog jela: termička obrada ne uklanja njegovu toksičnost. Jedinjenja u luku mogu da oštete crvena krvna zrnca i izazovu njihovo razaranje, što može dovesti do hemolitičke anemije. U težim slučajevima trovanje može biti životno ugrožavajuće. Rizik zavisi od pojedene količine, telesne mase i osetljivosti psa, kao i od ponovljenog unosa. Veoma mali slučajni zalogaj ne znači nužno da će doći do trovanja, ali to nije razlog da se luk namerno daje psu; luk u prahu je posebno koncentrisan. Sličan rizik važi i za beli luk, šalot i praziluk. Ako pas pojede luk, što pre kontaktirajte veterinara i navedite približnu količinu, oblik luka, vreme unosa i težinu psa. Ne čekajte simptome, jer se znaci anemije mogu pojaviti tek posle nekoliko dana. Mogući znaci uključuju povraćanje, proliv, letargiju, slabost, blede desni, ubrzano disanje, žuticu ili tamnu mokraću. Ne izazivajte povraćanje bez uputstva veterinara.