Položaj psa pored čoveka sam po sebi nije dovoljan dokaz kvalitetne obuke. Hodanje uz nogu može biti dobro naučena veština, ali pas može ostajati blizu vodiča i zbog nesigurnosti, očekivanja nagrade ili izbegavanja neprijatnosti. Naročito kada se koriste grubi trzaji povoca, prividno uredno hodanje može biti praćeno napetošću i strahom.
Zato ponašanje treba procenjivati u celini i u konkretnim okolnostima. Ukočenost, spušten položaj tela, podvijen rep ili izbegavanje vodiča mogu ukazivati na nelagodnost, ali nijedan pojedinačni znak ne otkriva pouzdano kako je pas obučavan. Pas može naučiti zadatak i uz neprijatne metode; sama poslušnost ne znači da se oseća bezbedno niti da je način obuke bio dobar.
Za svakodnevnu šetnju važnije je da pas bezbedno hoda na opuštenom povocu nego da stalno bude tik uz nogu. Korisno je nagrađivati željeno ponašanje, postepeno vežbati uz ometanja i omogućiti psu da njuška i istražuje gde je bezbedno. Hodanje uz nogu može biti korisno u gužvi ili pri mimoilaženju, ali kvalitet obuke bolje se procenjuje prema pouzdanosti naučenih veština, dobrobiti psa i saradnji sa vodičem nego prema samom položaju tela.
