Kod odraslog psa temperament i mnoge navike već su oblikovani, pa kastracija obično ne pretvara mirnog i privrženog psa u „drugog psa“. Mogu se smanjiti neka ponašanja povezana sa polnim hormonima, kao što su obeležavanje mokraćom, lutanje u potrazi za kujom ili seksualno motivisano uzjahivanje, ali to nije zagarantovano. Uzjahivanje i obeležavanje mogu imati i druge uzroke, a dugo usvojene navike mogu opstati nakon zahvata. Uticaj na agresiju i strah nije jednoznačan, pa kastraciju ne treba smatrati pouzdanim rešenjem za te probleme. Privremene promene ponašanja tokom oporavka mogu biti povezane sa bolom, nelagodnošću ili stresom i ne znače nužno trajnu promenu temperamenta. Kod starijeg psa odluku treba doneti sa veterinarom na osnovu zdravstvenog stanja, razloga za zahvat i procene koristi i rizika; sama starost ne određuje ishod. Ako je glavni cilj promena ponašanja, korisna je i stručna procena njegovih uzroka.