Pas može i dalje da jede i hoda, a da istovremeno trpi jak bol, otežano disanje, mučninu, strah ili zbunjenost. Zato apetit i pokretljivost nisu dovoljni za procenu kvaliteta života. Važno je i da li pas može mirno da spava i odmara, obavlja nuždu bez većih tegoba, održava higijenu uz odgovarajuću pomoć i uživa u kontaktu ili aktivnostima koje su mu ranije prijale. Inkontinencija, starost, mnogo spavanja ili potreba za čišćenjem sami po sebi nisu razlog za eutanaziju: treba proveriti njihove uzroke i mogućnosti lečenja, prilagođavanja okruženja i palijativne nege. Veterinar može proceniti ozbiljnost bolesti, prognozu i mogućnosti ublažavanja patnje, dok vlasniku može pomoći beleženje dobrih i loših dana i promena u ponašanju. Ako je patnja trajna i ne može se dovoljno ublažiti prihvatljivim lečenjem i negom, razgovor o humanoj eutanaziji opravdan je i dok pas još jede i hoda; nije potrebno čekati potpunu krizu. Kod otežanog disanja, jakog nekontrolisanog bola ili naglog pogoršanja potrebna je hitna veterinarska procena.