Pas može da jede sa apetitom i da istovremeno ozbiljno pati. Kvalitet života ne procenjuje se samo po tome da li jede i pije, već po celini svakodnevice: može li da ustane, hoda bez jakog bola, ode do mesta za nuždu, legne bez muke i ima makar deo svojih uobičajenih aktivnosti. Posebno zabrinjavaju česti padovi, nemogućnost ustajanja bez pomoći, bol pri hodu i pri obavljanju nužde, kao i situacije u kojima terapija protiv bolova više ne pomaže ili izaziva teške neželjene efekte. U takvim okolnostima dobar apetit ne poništava patnju. Korisno je beležiti dobre i loše dane, pratiti koliko pas još može da funkcioniše bez većeg stresa i sa veterinarom realno proceniti prognozu i mogućnosti kontrole bola. Čekanje na potpuno dramatičan slom često samo produžava težak period umesto da ga spreči.