Mirna narav u domu odraslih ljudi ne garantuje da će pas biti dobar izbor za porodicu sa bebom ili malim detetom. Dečja buka, nagli pokreti i blizak fizički kontakt mogu izazvati strah ili nelagodu i kod psa koji je inače nežan. Trenutno ponašanje jeste važan deo procene, ali treba uzeti u obzir i reakcije na iznenadne podražaje, čuvanje hrane ili igračaka, mogućnost povlačenja i prethodna iskustva sa decom. Nepoznata prošlost ili kratak period upoznavanja znače veću neizvesnost, a ne dokaz da je pas opasan; ni dobra istorija sa decom nije garancija budućeg ponašanja. Postepeno privikavanje, trening zasnovan na nagrađivanju i prilagođavanje doma mogu pomoći, ali ne uklanjaju svaki rizik. Malo dete i psa ne treba ostavljati same zajedno: potreban je aktivan nadzor odrasle osobe, a kada to nije moguće, fizičko razdvajanje. Psu treba obezbediti mirno mesto za odmor i sprečiti da ga dete uznemirava dok jede ili spava. Svaki pas može ujesti, dok veličina i snaga mogu uticati na težinu povrede. Ako pas pokazuje strah, ukočenost, režanje ili pokušava da se skloni, prekinite kontakt i potražite savet veterinara ili kvalifikovanog stručnjaka za ponašanje pasa. Odluka zato treba da se zasniva i na potrebama konkretnog psa i na tome da li porodica dugoročno može da obezbedi bezbedne uslove, a ne samo na njegovoj današnjoj umiljatosti.