Izraz „vučji pas” može da označava rasu nastalu ukrštanjem psa i vuka, ali se često neprecizno koristi i za pse koji samo liče na vukove. Izgled, poreklo i kinološko priznanje zato treba posmatrati odvojeno. Sarlosov vučji pas i čehoslovački vučji pas dve su rase sa dokumentovanim vučjim poreklom koje priznaje Međunarodna kinološka federacija (FCI).

Rase koje priznaje FCI

Sarlosov vučji pas

Ova rasa nastala je u Holandiji, radom uzgajivača Lenderta Sarlosa, ukrštanjem nemačkog ovčara i vučice. Prepoznatljiva je po vučjem izgledu, ali iz porekla se ne može zaključiti da svaki pas ima naročito snažan imunitet, izuzetnu poslušnost ili sposobnost za spasilački rad.

Sarlosovi vučji psi mogu biti veoma vezani za poznate ljude, a rezervisani ili plašljivi prema nepoznatima. Potrebni su im rana, postepena socijalizacija, predvidivo okruženje i obuka zasnovana na nagrađivanju. Prisiljavanje na kontakt i grubo postupanje mogu pojačati strah.

Čehoslovački vučji pas

Čehoslovački vučji pas nastao je ukrštanjem nemačkih ovčara i karpatskih vukova u okviru vojnog uzgojnog programa u tadašnjoj Čehoslovačkoj. To je aktivan i izdržljiv pas kome su potrebni kretanje, mentalni zadaci i dosledna obuka.

Inteligencija ne znači da će svaki pas lako prihvatati komande. Odnos prema strancima, drugim psima i manjim životinjama razlikuje se među jedinkama. Nedostatak „čvrste ruke” nije objašnjenje za agresiju: važni su nasleđe, iskustva, zdravlje i način postupanja. Upoznavanje sa drugim ljubimcima treba da bude postepeno i pod nadzorom.

Sarlosov vučji pas i čehoslovački vučji pas

Drugi psi koji se često svrstavaju u ovu grupu

Sledeći primeri nemaju isti status ni isto poreklo. Priznanje nacionalne kinološke organizacije nije isto što i priznanje FCI-ja, a upotreba psa u službi sama po sebi ne znači da je reč o međunarodno priznatoj rasi.

  • Kunminški pas — razvijen je u Kini za službene zadatke i izgledom podseća na nemačkog ovčara. Nije kineska verzija čehoslovačkog vučjeg psa. Njegovo poreklo ne treba pojednostavljivati niti iz izgleda zaključivati koliki je eventualni doprinos vuka. FCI ga ne priznaje kao rasu.

  • Italijanski vučji pas, odnosno lupo italiano — potiče iz italijanskog uzgojnog programa koji se povezuje sa ukrštanjem psa i vuka. Psi iz ovog programa koriste se u potrazi i spasavanju. Ne pripada rasama koje priznaje FCI; za uslove nabavke i držanja treba proveriti pravila programa i nadležnih organa.

  • Severni inuitski pas — uzgajan je da izgledom podseća na vuka, ali vučji izgled nije dokaz neposrednog vučjeg porekla. Postao je poznat po ulozi jezovukova u seriji „Igra prestola”. FCI ga ne priznaje kao rasu. Temperament i potrebe pojedinačnog psa ne treba procenjivati samo prema izgledu ili popularnosti na ekranu.

  • Sulimovljev pas — nastao je ukrštanjem pasa, uključujući nenetske pse za čuvanje irvasa, sa zlatnim šakalom, a ne sa vukom. Poznat je po radu na otkrivanju mirisa na aerodromima, uključujući Šeremetjevo. Priznanje Ruske kinološke federacije ne treba poistovećivati sa priznanjem FCI-ja.

Psi sleva nadesno: severni inuitski pas, Sulimovljev pas i kunminški pas

Šta proveriti pre nabavke

Vučji izgled nije dovoljan razlog za izbor psa. Raspitajte se o temperamentu roditelja, zdravstvenim pregledima, socijalizaciji i svakodnevnim potrebama konkretnog psa. Za navedene rase i tipove pasa važni su bezbedan prostor, dovoljno aktivnosti i realna procena iskustva vlasnika.

Priznata rasa sa davnim vučjim precima nije isto što i skorašnji hibrid psa i vuka. Pravila držanja, registracije i putovanja mogu zavisiti od zemlje, porekla životinje i njene dokumentacije. Pre nabavke ili putovanja proverite važeće uslove kod nadležnog organa i veterinara.