Špicevi nisu jedna rasa, već širok tip pasa koji često imaju uspravne trouglaste uši, gustu dvostruku dlaku i rep nošen preko leđa. U klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije (FCI), grupa 5 obuhvata špiceve i pse primitivnog tipa. Ipak, nemaju svi njeni pripadnici isti izgled, poreklo ili namenu. Mali porodični špic i veliki zaprežni pas mogu imati veoma različite potrebe.
Poreklo i nekadašnja namena
Psi nalik današnjim špicevima dugo su prisutni u Evropi i severnim delovima Azije. U starijoj kinološkoj literaturi njihovo poreklo često se povezivalo sa praistorijskim psima čiji su ostaci pronađeni uz naselja na vlažnom tlu. To, međutim, nije dovoljan dokaz da sve današnje rase špiceva potiču od jednog neposrednog pretka.
Različite rase razvijane su za različite poslove: čuvanje imanja, lov, rad uz irvase i vuču saonica. Nemački špicevi povezani su sa čuvanjem kuća i imanja, dok su manje varijante vremenom postale naročito popularne kao psi za društvo. Pomeranac je ime dobio po Pomeraniji, istorijskoj oblasti uz Baltičko more.
Mnogi špicevi danas žive kao porodični ljubimci, ali pojedine rase i dalje rade u lovu ili zaprezi. Izbor zato ne treba zasnivati samo na pahuljastoj dlaci i veličini.
Rase i varijeteti špiceva
Pomeranac, mali, srednji i veliki nemački špic, kao i vučji špic, pripadaju varijetetima nemačkog špica u FCI klasifikaciji. Ostali psi u nastavku predstavljaju zasebne rase ili regionalne radne populacije špic-tipa. Njihovo priznavanje može se razlikovati među kinološkim organizacijama. Opisi temperamenta predstavljaju sklonosti, a ne garanciju ponašanja svakog psa.
Pomeranac (patuljasti nemački špic)
Pomeranac je mali, živahan pas za društvo, često sklon da lajanjem najavi promene u okolini. Potrebne su mu svakodnevne šetnje, igra i kratke vežbe, a ne samo nošenje u naručju. Zbog sitne građe treba ga zaštititi od grube igre, padova i skakanja sa visokog nameštaja. Susrete sa decom i većim psima treba nadzirati. Gusta dlaka zahteva redovno, pažljivo raščešljavanje.
Italijanski volpino (Volpino Italiano)
Volpino potiče iz Italije. Mali je, budan i aktivan, a može biti i prilično glasan. Može živeti u stanu ako ima dovoljno kretanja, društva i prilika za učenje. Četkanje nekoliko puta nedeljno pomaže da se dlaka ne mrsi, ali ne uklanja linjanje. Tokom sezonskog menjanja poddlake nega je obično češća.
Mali nemački špic (Kleinspitz)
Mali nemački špic je veći od pomeranca, ali i dalje kompaktan pas za društvo. Često je budan, razigran i spreman za saradnju. Dobro mu odgovaraju igre traženja, učenje trikova i šetnje sa dosta njuškanja. Lajanje treba usmeravati kroz rad na njegovom uzroku i nagrađivanje mirnog ponašanja, umesto kažnjavanjem.
Američki eskimski pas
Američki eskimski pas razvijen je u SAD i postoji u više veličina, što objašnjava veliki raspon visine i težine. Često je aktivan, pažljiv prema okolini i zainteresovan za učenje. Potrebni su mu postepena socijalizacija i svakodnevne aktivnosti. Osim četkanja, važni su redovna nega zuba, kontrola noktiju i pregled ušiju, kao i kod drugih pasa.
Srednji nemački špic (Mittelspitz)
Srednji nemački špic potiče iz Nemačke. Obično je živahan i vezan za porodicu, a prema nepoznatima može biti rezervisan. Može se prilagoditi stanu, ali mu i dalje trebaju šetnje i mentalne aktivnosti. Gusta dlaka pruža zaštitu od hladnoće, ali ne znači da pas može neograničeno boraviti napolju po kiši, vetru ili mrazu.
Japanski špic
Japanski špic je bela rasa koju FCI priznaje. Često je razigran i privržen svojim ljudima, a odgovaraju mu svakodnevna igra i obuka zasnovana na nagrađivanju. Bela boja dlake sama po sebi nije dokaz sklonosti ka alergiji. Svrab, crvenilo kože ili ponavljane upale ušiju treba da proceni veterinar; ne treba samoinicijativno uvoditi restriktivne dijete samo zbog boje psa.
Finski špic
Finski špic je lovački pas kod kog lajanje ima radnu ulogu. Zbog toga nije dobar izbor za nekoga ko očekuje izrazito tihog ljubimca. Potrebni su mu kretanje, istraživanje i strpljiva, dosledna obuka bez grubosti. Lovački nagon može otežati život sa sitnim kućnim životinjama, a bezbedno puštanje sa povoca zavisi od okruženja i pouzdanosti opoziva.
Veliki nemački špic (Grossspitz)
Naveden izvor fotografije: remscheider-grossspitze.de
Veliki nemački špic je budan pas koji se nekada koristio za čuvanje imanja. Danas može biti aktivan porodični saputnik. Odgovaraju mu duže šetnje, traženje predmeta i vežbe prilagođene uzrastu i zdravlju. Brzina učenja zavisi od pojedinca i načina rada; ne može se obećati da će novu komandu savladati za nekoliko ponavljanja.
Vučji špic (Wolfspitz/Keeshond)
Vučji špic je najveći varijetet nemačkog špica, a ne najveći među svim psima špic-tipa. Prepoznatljiv je po sivosenčenoj dlaci. Često uživa u bliskom kontaktu sa porodicom i zajedničkim aktivnostima. Na ostajanje bez ljudi treba ga navikavati postepeno. Sam naziv rase ne znači da je svaki njen pripadnik pogodan za terapijski rad.
Karelijski medveđi pas
Karelijski medveđi pas je finska lovačka rasa snažnog radnog nagona i samostalnosti. Nije jednostavna zamena za mirnog porodičnog psa: potrebno je iskustvo sa lovačkim psima i mnogo odgovarajućih aktivnosti. Odnose sa drugim psima i životinjama treba pažljivo procenjivati. Rana socijalizacija je važna, ali ne može garantovati slaganje sa svim životinjama niti odsustvo agresivnih reakcija.
Evroazijer (Eurasier)
Evroazijer je rasa razvijena u Nemačkoj prvenstveno za društvo. Obično je blisko vezan za porodicu, a prema nepoznatima može ostati uzdržan. Potrebni su mu mirna, dosledna obuka i postepeno upoznavanje sa različitim ljudima i okruženjima. Rezervisanog psa ne treba prisiljavati na kontakt sa strancima.
Norbotenski špic (Norrbottenspets)
Naveden izvor fotografije: www.dogbreedslist.info
Norbotenski špic je švedska lovačka rasa manje do srednje veličine, sa kratkom i gustom dvostrukom dlakom. Aktivan je i zahteva više od kratkih izlazaka radi obavljanja nužde. Interesovanje za plen može biti izraženo, pa susrete sa glodarima i drugim sitnim životinjama treba kontrolisati. Pogodnost za porodicu zavisi od konkretnog psa, njegovih potreba i uslova života.
Nenetska lajka
Naveden izvor fotografije: sobakainfo.ru
Nenetska lajka je severni radni pas povezan sa uzgojem i usmeravanjem irvasa. Ne treba je automatski poistovećivati sa lovačkim lajkama. Njena radna pozadina podrazumeva potrebu za kretanjem i zadacima. Može se snažno vezati za ljude, ali tvrdnja da nijedan takav pas ne može podneti promenu vlasnika nije opravdana. Prilagođavanje novom domu zavisi od pojedinca i podrške koju dobija.
Samojed
Samojed je severna radna rasa povezana sa životom uz irvase i vučom saonica. Često je društven, aktivan i glasan. Obilna dlaka zahteva temeljno raščešljavanje, naročito tokom linjanja. Dobro podnošenje hladnoće ne znači otpornost na bolesti. Samojed nije dadilja: kontakt svakog psa sa malim detetom mora nadzirati odrasla osoba.
Grenlandski pas
Naveden izvor fotografije: a-z-animals.com
Grenlandski pas je snažan zaprežni pas poreklom sa Grenlanda. Ima velike potrebe za fizičkom aktivnošću i odgovarajućim radom, pa uglavnom nije praktičan izbor za prosečno domaćinstvo. Odnosi u grupi pasa zahtevaju pažljivo upravljanje. Potrebni su iskusan vodič, bezbedan prostor i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju, a ne stalno dokazivanje autoriteta.
Veličine: orijentaciono poređenje
Tabela služi za okvirno poređenje odraslih pasa, a ne kao prikaz zvaničnih standarda. Visina se meri u grebenu. Pol, varijetet, građa i kinološki standard mogu uticati na raspone; za izložbe i uzgoj treba konsultovati važeći standard nadležne organizacije. Težina nije kod svih rasa propisana standardom.
Rasa ili varijetet | Približna visina | Približna težina |
|---|---|---|
Pomeranac | 18–24 cm | oko 2–4 kg |
Italijanski volpino | 25–30 cm | oko 4–5 kg |
Mali nemački špic | 24–30 cm | oko 4–6 kg |
Američki eskimski pas | oko 23–48 cm, zavisno od veličinskog varijeteta | oko 3–16 kg |
Srednji nemački špic | 30–40 cm | oko 7–12 kg |
Japanski špic | oko 30–38 cm; ženke mogu biti manje | oko 5–10 kg |
Finski špic | oko 39–50 cm | oko 7–13 kg |
Veliki nemački špic | oko 40–50 cm | oko 15–22 kg |
Vučji špic | 43–55 cm | oko 16–23 kg |
Karelijski medveđi pas | oko 49–60 cm | oko 17–28 kg |
Evroazijer | 48–60 cm | 18–32 kg |
Norbotenski špic | oko 42–47 cm | oko 10–15 kg |
Nenetska lajka | Veličina varira među radnim linijama | Procenjuje se prema građi pojedinačnog psa |
Samojed | oko 50–60 cm | oko 16–30 kg |
Grenlandski pas | oko 55–65 cm, pojedini psi i više | oko 25–35 kg |
Ponašanje, obuka i nega
Mnogi špicevi su budni i glasni, ali lajanje nije kod svih jednako izraženo. Ako pas često laje, proverite da li reaguje na prolaznike, dosadu, strah ili teško podnosi odvajanje. Pomažu prilagođavanje okruženja, dovoljno aktivnosti i nagrađivanje mirnog ponašanja. Iznenadnu promenu ponašanja treba razmotriti i sa veterinarom.
Samostalnost lovačkog ili zaprežnog psa nije isto što i neposlušnost. Kratke, jasne vežbe i nagrade koje pas zaista želi obično su korisnije od prisile. Socijalizacija treba da bude postepena i prijatna, bez preplavljivanja psa susretima kojih se boji.
Dvostruku dlaku treba raščešljavati do kože, nežno i odgovarajućom četkom i češljem. Posebno proveravajte područja iza ušiju, pazuhe i zadnje noge. Ne koristite agresivno alat za uklanjanje poddlake i ne šišajte psa do kože samo zato što je leto; kod ovakve dlake šišanje može promeniti kvalitet ponovnog rasta. Za ućebanu dlaku ili medicinski potrebno šišanje obratite se stručnom grumeru i veterinaru.
Po vrućini obezbedite hladovinu, vodu i šetnje u hladnijem delu dana. Nijedna rasa nije zaštićena od pregrevanja gustom dlakom. Izraženo dahtanje uz slabost, povraćanje, teturanje ili kolaps zahteva hitan kontakt sa veterinarom.
Koji špic odgovara vašem načinu života?
Za stan razmotrite pre svega nivo lajanja, potrebe za aktivnošću i vreme koje će pas provoditi sam. Mala veličina sama po sebi ne znači lako održavanje.
Za aktivan život birajte psa čije potrebe možete ispunjavati svakog dana. Lovačke i zaprežne rase često zahtevaju mnogo više od povremenog vikend-izleta.
Ako imate decu ili druge životinje, procenite konkretnog psa i mogućnost bezbednog razdvajanja. Nijedna rasa nije unapred bezbedna za svaki takav dom.
Ako ste početnik, upoznajte odrasle predstavnike rase i razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili savetnikom za ponašanje. Ne birajte psa samo prema tvrdnji da je rasa poslušna.
Dvorište ne zamenjuje šetnju i kontakt sa ljudima. Budnost i lajanje nisu isto što i pouzdana zaštita imovine.
Kako izabrati štene?
Tražite odgajivača koji otvoreno govori o zdravlju, temperamentu i uslovima odrastanja. Recenzije i rodovnik nisu garancija zdravlja. Važniji su proverljiva dokumentacija, odgovarajući zdravstveni pregledi roditelja i spremnost odgajivača da odgovori na pitanja i posle preuzimanja psa.
Upoznajte majku i leglo u prostoru u kom štenci odrastaju, kada je to moguće, i raspitajte se kako ih navikavaju na kućne zvuke, ljude i rukovanje.
Tražite veterinarsku evidenciju o pregledima, vakcinaciji i zaštiti od parazita, kao i podatke o identifikaciji psa prema lokalnim pravilima.
Raspitajte se koji zdravstveni pregledi roditelja imaju smisla za izabranu rasu i tražite rezultate, a ne samo usmeno uveravanje.
Ako kupujete psa sa rodovnikom, proverite dokumentaciju o poreklu i postupak registracije kod nadležne kinološke organizacije. Nazivi dokumenata i rokovi nisu isti u svim zemljama.
Dogovorite pisani ugovor i veterinarski pregled nakon preuzimanja. Kod uvoza proverite uslove za konkretnu rutu kod nadležnih organa i veterinara pre plaćanja i organizovanja puta.
Štene se uobičajeno ne odvaja od majke i legla pre osme nedelje, a odgovarajući trenutak može biti kasniji, zavisno od razvoja i okolnosti. Zakonski uslovi i uslovi putovanja mogu zahtevati kasnije preuzimanje. Izložbeni potencijal može se bolje procenjivati sa sazrevanjem, ali ni kasnija procena ne garantuje buduće rezultate.
Posmatrajte štene u više situacija. Oprez pri prvom susretu ne znači automatski loš temperament, kao što ni trenutno prilazenje gostu ne garantuje buduću stabilnost. Izražena malaksalost, otežano disanje, proliv ili iscedak iz očiju i nosa razlog su za veterinarsku procenu, a ne za procenu samo prema spoljašnjoj sličnosti sa standardom.
Sličan izgled ne znači istu grupu ili namenu
Šiperke i pojedini ovčarski psi mogu po uspravnim ušima, obliku glave ili gustoj dlaci podsećati na špiceve. Ipak, sličnost nije pouzdan način određivanja rase. U FCI klasifikaciji šiperke i mnoge ovčarske rase pripadaju grupi 1, a ne grupi 2. Ni namena se ne može zaključiti samo iz izgleda: među psima špic-tipa postoje i psi tradicionalno korišćeni za rad uz stada, poput nenetske lajke.
