Aktivnoj porodici nije potreban samo pas koji može dugo da trči, već pas čije potrebe može svakodnevno da zadovolji. Rasne sklonosti su smernice, a ne garancija karaktera: uzrast, zdravlje i individualni temperament takođe utiču na ponašanje. Dvorište ne zamenjuje zajedničke šetnje, obuku i druženje.

  • Australijski ovčar — Razvijen za rad sa stokom, ovaj pas često ima mnogo energije i volje za učenjem. Pored šetnji, prijaju mu zadaci poput traženja predmeta i vežbanja komandi. Njegova sklonost da usmerava kretanje može se ispoljiti i prema deci, pa su važni nadzor i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju.

  • Border koli — Često brzo uči i ima izraženu potrebu za smislenim zadacima. Samo produžavanje šetnji nije uvek dovoljno: korisne su kratke vežbe, igre njuškanja i odgovarajući pseći sportovi. Podjednako je važno da nauči da se odmara; nije mu potrebna neprekidna zabava.

  • Mađarska vižla — Energičan lovački pas koji često uživa u bliskom kontaktu sa ljudima, trčanju i istraživanju. Može odgovarati aktivnoj porodici, ali njena živahnost može biti previše za malo dete tokom igre. To ne isključuje život sa decom: važni su temperament konkretnog psa, obuka i stalni nadzor odraslih.

  • Vajmarski ptičar — Ovaj snažan lovački pas obično traži dosta kretanja, rada njuhom i kontakta sa porodicom. Neki teško podnose samoću, pa ostajanje kod kuće treba uvoditi postepeno. Kuća sa dvorištem može biti praktična, ali sama po sebi ne zadovoljava njegove potrebe.

  • Velški korgi pembrok — Iako je mali rastom, ovaj pastirski pas može biti vrlo aktivan i zainteresovan za učenje. Potrebni su mu redovne šetnje, igra i jasna pravila ponašanja. Može uživati u prilagođenim sportskim aktivnostima, ali skokove i druga zahtevna opterećenja treba uskladiti sa građom, kondicijom i zdravljem psa.

  • Džek Rasel terijer — Mali pas sa mnogo energije i često izraženim lovačkim nagonom. Prijaju mu istraživačke šetnje, igre traženja i kratke vežbe obuke. Zbog mogućeg jurenja manjih životinja važno je bezbedno ograđen prostor i rad na dolasku na poziv. Dosada može doprineti kopanju, lajanju ili žvakanju predmeta, ali takvo ponašanje nema uvek samo jedan uzrok.

  • Oštrodlaki ptičari — Naziv „Wirehaired Pointer” iz izvornog spiska nije dovoljno precizan da bi se pouzdano odredila rasa. Oštrodlaki lovački ptičari uglavnom su aktivni psi kojima prijaju kretanje, rad njuhom i obuka. Nedostatak aktivnosti može doprineti frustraciji, ali nije opravdano tvrditi da sam po sebi izaziva agresivnost.

  • Labrador retriver — Razvijen za donošenje ulovljene divljači, labrador često uživa u šetnjama, donošenju predmeta i plivanju kada su uslovi bezbedni. Sklonost ka gojenju zahteva pažnju prema porcijama i poslasticama, a ne samo više vežbanja. Potrebe za aktivnošću razlikuju se između pojedinaca i uzrasta.

  • Sibirski haski — Pas uzgajan za vuču saonica često ima veliku potrebu za kretanjem. Aktivnosti vuče zahtevaju odgovarajuću opremu, postepenu pripremu i zdravo, fizički zrelo grlo. Haski nije vučji hibrid. Mnogi imaju snažnu sklonost ka jurenju i udaljavanju, pa je bezbedno ograđen prostor važan; igra sa drugim psima zavisi od njihove međusobne kompatibilnosti.

  • Šetlandski ovčar — Ovaj pastirski pas često je okretan, pažljiv i zainteresovan za saradnju sa vlasnikom. Može uživati u agiliti treningu, učenju komandi i igrama njuškanja. Nekim jedinkama smetaju buka i užurbano okruženje, pa uz fizičku aktivnost treba obezbediti predvidivu rutinu i mirno mesto za odmor.

Kako prilagoditi aktivnosti psu

Opterećenje povećavajte postepeno i prilagodite ga uzrastu, kondiciji, zdravstvenom stanju i vremenskim uslovima. Štencima ne namećite duge trkačke ture i ponavljane skokove. Pre zahtevnog trčanja ili sporta posavetujte se sa veterinarom, naročito ako pas ima zdravstvene tegobe. Po vrućini smanjite napor i birajte hladnije delove dana.

Kombinujte kretanje sa njuškanjem, kratkim vežbama i odmorom. Decu i pse nadzirite bez obzira na rasu, a psu omogućite da se povuče kada ne želi kontakt. Iznenadne promene ponašanja, bol ili slabije podnošenje aktivnosti nisu razlog da se pas dodatno zamara, već da se potraži savet veterinara.

Izvori

  • Serpell, J. (1995). The Domestic Dog: Its Evolution, Behaviour and Interactions with People.

  • Coppinger, R., & Coppinger, L. (2001). Dogs: A Startling New Understanding of Canine Origin, Behavior & Evolution. Broadway Books.