Boston terijer i francuski buldog: razlike, nega i zdravlje

Boston terijer i francuski buldog imaju kratku dlaku, uspravne uši i skraćenu njušku, pa ih ljudi ponekad pomešaju. Obe rase mogu dobro živeti u stanu i biti privrženi porodični ljubimci. Ipak, jednostavna nega dlake ne znači i jednostavnu brigu o zdravlju: kod obe rase posebno treba obratiti pažnju na disanje i podnošenje toplote.

Osnovne informacije o boston terijeru

Boston terijer razvijen je u Sjedinjenim Američkim Državama u 19. veku, od pasa buldoškog i terijerskog porekla. Danas je prvenstveno pas za društvo, poznat i pod nadimkom „američki džentlmen”, zbog karakterističnih belih oznaka koje podsećaju na svečano odelo.

Ima kompaktno telo, relativno duže noge, četvrtastu glavu i velike, okrugle oči. Obično deluje lakše i vitkije od francuskog buldoga. FCI standard razvrstava boston terijere u težinske kategorije, do približno 11,3 kg; ne propisuje jedinstven raspon visine.

Mnogi boston terijeri su živahni, razigrani i zainteresovani za saradnju sa ljudima. To nije garancija ponašanja svakog psa: iskustva, socijalizacija, zdravlje i način obuke snažno utiču na temperament.

Osnovne informacije o francuskom buldogu

Francuski buldog razvijen je u Francuskoj, uz doprinos malih buldoga donetih iz Engleske. Prepoznatljiv je po širokoj glavi, velikim uspravnim „šišmišastim” ušima, kratkim nogama i snažnom, zbijenom telu.

Prema FCI standardu, osnovni raspon visine u grebenu je 27–35 cm za mužjake i 24–32 cm za ženke, a težine 9–14 kg za mužjake i 8–13 kg za ženke. Rasni standard opisuje poželjnu građu, ali sam po sebi nije potvrda zdravlja pojedinačnog psa.

Francuski buldogovi često su privrženi i razigrani. Neki su mirniji od boston terijera, ali to ne znači da im nisu potrebni svakodnevne šetnje, igra i učenje. Brzo zamaranje ne treba automatski tumačiti kao lenjost, jer može ukazivati na problem sa disanjem.

Kako ih razlikovati po izgledu

Građa tela i veličina

Boston terijer uglavnom ima duže noge i lakšu građu, dok je francuski buldog niži, širi i masivniji. Veličine se mogu preklapati, pa visina ili težina same nisu dovoljne za razlikovanje rasa.

Obe rase pripadaju FCI grupi 9, psima za pratnju i razonodu, i sekciji malih molosoida. Ta klasifikacija ne potvrđuje da je svaki pas pogodan za decu, druge životinje ili gužvu na javnim mestima.

Lakša građa boston terijera ne štiti ga od gojaznosti, bolesti zglobova ili problema sa disanjem. Kod obe rase važno je održavati odgovarajuću telesnu masu, umesto procenjivati zdravlje samo na osnovu izgleda.

Nabori kože

Francuski buldog obično ima izraženije nabore na licu, dok je koža boston terijera uglavnom glađa. U naborima se mogu zadržavati vlaga i nečistoća, što pogoduje iritaciji i upali.

Nabore redovno pregledajte i po potrebi nežno očistite mekom, navlaženom gazom, a zatim pažljivo osušite. Antiseptike i lekovite preparate koristite po savetu veterinara, naročito blizu očiju. Crvenilo, neprijatan miris, sekret ili bol zahtevaju pregled, a ne samo češće čišćenje.

Boja i dužina dlake

Obe rase imaju kratku, glatku dlaku. Za boston terijera karakteristične su bele oznake u kombinaciji sa crnom, tigrastom ili bojom foke, koja izgleda crno, ali na svetlosti ima crvenkast odsjaj.

Kod francuskog buldoga standard obuhvata žutu, odnosno fawn boju, sa tigrastim šarama ili bez njih, kao i varijante sa belim oznakama. Boja nije merilo zdravlja niti razlog da se zanemare zdravstveni nalazi i uslovi u kojima je pas odrastao.

Nega i svakodnevni život

Dlaku je obično dovoljno redovno četkati mekom četkom ili rukavicom, češće tokom pojačanog linjanja. Kupajte psa kada je potrebno, šamponom namenjenim psima. U negu spadaju i pranje zuba, kontrola ušiju, skraćivanje noktiju i pregled kože.

Obe rase mogu živeti u manjem stanu ako imaju redovne izlaske, društvo i mentalnu stimulaciju. Nisu pogodne za stalni boravak napolju. Šetnje prilagodite zdravstvenom stanju i vremenu, a tokom vrućine birajte hladnije delove dana i izbegavajte napor.

Posebna činija nije neophodna svakom kratkonjuškom psu. Važno je da pas može udobno da jede i pije; ako guta hranu prebrzo, kašlje, otežano guta ili često vraća hranu, posavetujte se sa veterinarom. Količinu hrane prilagodite telesnoj kondiciji i uračunajte poslastice u dnevni unos.

Temperament, deca i druge životinje

Boston terijeri često su živahniji, dok neki francuski buldogovi više uživaju u mirnijem tempu. Ipak, razlike među pojedinačnim psima mogu biti veće od prosečnih razlika među rasama. Ni učestalost lajanja ni tolerancija na samoću ne mogu se pouzdano predvideti samo prema rasi.

Obe rase mogu biti veoma vezane za porodicu. Na kratka odsustva navikavajte psa postepeno. Ako tokom samoće uporno zavija, uništava predmete ili pokazuje paniku, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja.

Kontakt sa decom uvek treba da nadgleda odrasla osoba. Decu naučite da ne ometaju psa dok jede ili spava i da ga ne grle ili ljube u lice na silu. Pas treba da ima mirno mesto na koje može da se povuče.

Dobar odnos sa drugim psima i mačkama zavisi od socijalizacije, prethodnih iskustava i pažljivog upoznavanja. Pripadnost rasi ne garantuje slaganje sa svakom životinjom.

Aktivnost i obuka

I francuskom buldogu i boston terijeru potrebne su svakodnevne šetnje i prilike za njuškanje, igru i učenje. Više kraćih aktivnosti može im više odgovarati nego dug napor. Ne podstičite psa da nastavi ako teško diše, usporava ili odbija kretanje.

Sa učenjem kućnih pravila, odazivanja na ime i mirnog rukovanja može se početi čim štene stigne u dom, kroz kratke, prijatne vežbe. Socijalizaciju sprovodite postepeno, uz savet veterinara o bezbednim kontaktima pre završetka početne vakcinacije.

Nagrađujte željeno ponašanje hranom, igrom ili pažnjom. Ono što deluje kao tvrdoglavost može biti nerazumevanje zadatka, strah, umor ili nelagodnost. Za žvakanje ponudite bezbedne igračke odgovarajuće veličine i nadgledajte njihovu upotrebu. Kazne i forsiranje nisu dobar način rešavanja problema.

Zdravlje: najvažnije pre izbora psa

Obe rase su brahicefalne, odnosno imaju skraćen oblik lobanje i njuške. Kod nekih pasa to prati brahicefalni opstruktivni sindrom disajnih puteva (BOAS), koji može otežati disanje, spavanje, kretanje i hlađenje tela. Jačina problema razlikuje se od psa do psa.

Glasno disanje u mirovanju, prekidi disanja tokom sna, lako zamaranje ili često vraćanje hrane nisu osobine koje treba prihvatiti kao bezazlene samo zato što su česte kod rase. Zakažite veterinarski pregled. Održavanje zdrave težine može pomoći, ali ne uklanja anatomsko suženje disajnih puteva.

Teško disanje uz napor, plavičaste ili veoma blede desni, slabost, kolaps ili sumnja na toplotni udar zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Prekinite aktivnost, premestite psa na hladnije mesto i odmah pozovite veterinara. Kod pregrevanja započnite hlađenje vodom hladnijom od tela i strujanjem vazduha, bez leda, dok organizujete prevoz; ne forsirajte pijenje.

Kod obe rase treba pratiti zdravlje očiju. Žmirkanje, bol, naglo crvenilo ili zamućenje oka zahtevaju brz pregled, jer povrede rožnjače i druga oboljenja mogu ugroziti vid. Francuski buldogovi mogu imati i probleme sa kožom, alergijama i kičmom, a kod boston terijera važne su, između ostalog, nasledne očne bolesti i problemi sa čašicom kolena. Nagla slabost nogu ili nemogućnost hoda zahteva hitan pregled.

Pre nabavke tražite dokumentovane rezultate zdravstvenih pregleda roditelja i objašnjenje koji su testovi relevantni za rasu. Razgovarajte sa nezavisnim veterinarom o disanju, očima, zglobovima i mogućim troškovima lečenja. Rodovnik i uredna vakcinacija nisu zamena za zdravstvenu procenu.

Uporedna tabela

Koja rasa vam više odgovara?

Ako želite živahnijeg malog psa, boston terijer može biti bliži vašim očekivanjima. Francuski buldog može odgovarati mirnijem domaćinstvu, ali nije pas kome su dovoljni odmor i povremeni izlasci. Nijedna od ove dve rase nije dobar izbor za vlasnika koji očekuje naporne aktivnosti po toplom vremenu.

Pri izboru procenite konkretnog psa: kako diše u mirovanju i pri blagom kretanju, kako reaguje na ljude i koliko se njegov temperament uklapa u vaš dom. Uračunajte vreme za društvo, obuku i negu, kao i mogućnost većih veterinarskih troškova. Ako razmatrate odraslog psa za udomljavanje, tražite dostupne podatke o njegovom zdravlju i ponašanju.