Tumor koji je do juče delovao stabilno može da se otvori, prokrvari ili počne da odumire. Takva rana može biti bolna, vlažna, neprijatnog mirisa i sklona infekciji, pa je potreban pregled veterinara što pre. Ako krvari, pritisnite mesto čistom gazom i držite neprekidan, blag ali čvrst pritisak nekoliko minuta, bez podizanja gaze radi proveravanja. Ako se natopi, dodajte novu preko nje. Sprečite lizanje zaštitnom ogrlicom ako je imate i ne stavljajte tesan zavoj. Ako je krvarenje obilno ili ne prestaje, ili pas ima blede desni, izrazitu slabost, kolabira ili teško diše, odmah krenite u veterinarsku ambulantu. Povraćanje krvi takođe zahteva hitan pregled, čak i ako je pas možda progutao krv iz rane.
U ovakvoj situaciji nije dovoljno pitati samo da li operisati ili ne. Veterinar treba da proceni koliko je pas stabilan, koliki je gubitak krvi, kakvo je stanje srca, pluća, bubrega i jetre, kao i koliko je sama promena velika i oštećena. Krvna slika, biohemija i, po potrebi, snimanja i uzorkovanje promene pomažu u proceni mogućnosti lečenja i rizika, ali ne mogu garantovati da će anestezija i oporavak proći bez komplikacija. Sama starost nije razlog da se operacija isključi.
Kod starijeg psa odluka o operaciji treba da uključi očekivanu korist i ono što dolazi posle zahvata: kontrolu bola, zaštitnu ogrlicu, previjanja, ograničeno kretanje, kontrole i mogućnost komplikacija. Ako je verovatnoća koristi mala, a opterećenje veliko, agresivno lečenje nije automatski i najhumanija opcija. Palijativna nega može biti razuman izbor kada je cilj ublažavanje bola i kontrola krvarenja, mirisa i eventualne infekcije. Plan nege i lekove treba da odredi veterinar; ne dajte ljudske lekove protiv bolova i ne sipajte alkohol ili hidrogen na ranu.
Najkorisnije je da razgovor sa veterinarom bude vrlo konkretan: šta se svakim korakom dobija, koliki je realan rizik, kako izgleda najverovatniji ishod i koliki je ukupan trošak. Dogovorite i šta da radite ako rana ponovo prokrvari ili bol postane teško kontrolisati. Pratite da li pas može da jede, pije, spava, kreće se i uživa u kontaktu sa vama. Ako se patnja više ne može dovoljno ublažiti, razgovor o humanoj eutanaziji je opravdan. Odluka treba da se zasniva na dobrobiti psa, njegovom kvalitetu života i onome što je realno izvodljivo, a ne samo na strahu, krivici ili potrebi da se pokuša baš sve.
