Kada štene uđe u nalet jakog grizenja, cilj nije da ga kaznite, nego da bezbedno prekinete situaciju i smanjite uzbuđenje. Mahanje rukama, trzanje nogama, vikanje i jurnjava često samo dodatno podstiču hvatanje i ujedanje. Ne udarajte ga, ne stežite mu njušku i ne obarajte ga na leđa.
Ako pokret pojačava grizenje, nakratko umirite ruke i noge, ali nemojte ostajati izloženi bolnim ugrizima. Ne gurajte štene rukama ako to nije neophodno zbog bezbednosti. Čim možete, mirno se sklonite iza vrata ili ogradice na nekoliko desetina sekundi. Takav kratki prekid pokazuje da grizenje prekida pažnju i igru. Ako ponovo počne čim se vratite, završite igru i omogućite mu mir i odmor.
Ako štene može da se preusmeri, ponudite mu igračku dovoljno dugu da vaše ruke ostanu dalje od zuba ili žvakalicu primerenu njegovom uzrastu i veličini, uz nadzor. To je mnogo lakše ako ih već držite pri ruci. Kod nekih štenaca kratak uzvik prekida nalet, ali kod drugih pojačava uzbuđenje, pa je tiha i dosledna reakcija često bolji izbor.
Kada preusmeravanje ne uspe, omogućite štenetu da se smiri u poznatom, bezbednom prostoru, poput ogradice ili mirnog dela sobe. Tu može da dobije nekoliko granula iz svog obroka da ih njuška i skuplja, ili odgovarajuću žvakalicu uz nadzor. Prostor treba da služi odmoru, a ne kazni. Ako vas grize pri pokušaju da ga podignete ili premestite, radije se sami sklonite iza prepreke nego da ga hvatate i prisilno držite.
Ovakvi naleti često su povezani sa umorom, prevelikim uzbuđenjem, frustracijom ili potrebom za žvakanjem, a ne sa inatom. Dugoročno pomažu redovan odmor, kraće igre sa pauzama, uklanjanje primamljivih zabranjenih predmeta i vežbanje razmene za igračku ili poslasticu. Ako je ponašanje počelo naglo, štene deluje bolno ili grize pri dodiru, obratite se veterinaru. Ako su ugrizi česti, probijaju kožu ili ne možete bezbedno da prekinete nalete, potražite i pomoć stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
