Svežu mokraću prvo upijte papirnim ubrusima ili čistom krpom, bez trljanja i razmazivanja. Kod tepiha i tapaciranog nameštaja mokraća može prodreti u dublje slojeve, pa treba tretirati celo zahvaćeno mesto, a ne samo vidljivu mrlju. Provetrite prostoriju, ali imajte na umu da provetravanje samo po sebi ne uklanja izvor mirisa.
Najbolji izbor je enzimsko sredstvo namenjeno uklanjanju mokraće kućnih ljubimaca, koje razgrađuje ostatke odgovorne za miris. Nisu svi neutralizatori mirisa enzimski, pa proverite deklaraciju. Nanesite sredstvo u količini i na način koji preporučuje proizvođač i ostavite ga da deluje propisano vreme. Kod starih mrlja tretman može biti potrebno ponoviti.
Na perivim tvrdim površinama može pomoći blago sredstvo za pranje koje je pogodno za taj materijal, ali ono možda neće potpuno ukloniti ustaljen miris. Sirće i soda bikarbona nisu pouzdana zamena za enzimski preparat, a kiseline mogu oštetiti prirodni kamen. Ne koristite jod, kalijum-permanganat ili alkohol kao univerzalna sredstva; vodonik-peroksid može izbeliti tkanine. Ne mešajte sredstva za čišćenje, naročito varikinu sa sirćetom ili amonijakom, i ne nanosite varikinu direktno na mokraću.
Pre tretmana isprobajte sredstvo na skrivenom delu površine. Ne natapajte drvene podove i laminat, a za osetljiv nameštaj pratite uputstvo za održavanje. Izbegavajte parno čišćenje dok ne uklonite mokraću, jer toplota može otežati uklanjanje mirisa i mrlje. Držite psa i decu dalje od tretiranog mesta dok se ne osuši i dok, prema uputstvu proizvoda, ponovo ne bude bezbedno za pristup. Ako miris ostaje u podlozi tepiha ili punjenju nameštaja, može biti potrebno profesionalno čišćenje ili zamena zahvaćenog dela.
Ako se nezgode ponavljaju, proverite raspored izlazaka i nagrađujte psa kada mokri napolju; nemojte ga kažnjavati. Ako je ranije bio naučen da mokri napolju, a sada mokri u kući, ili ima učestalo mokrenje, pojačanu žeđ, bol ili krv u mokraći, javite se veterinaru. Ako se napinje, a ne može da izmokri, potrebna je hitna veterinarska pomoć.
